Milić je u Subotici rekao da ima utisak da veliki broj novinara u Srbiji i ne zna da postoji Stalna radna grupa za bezbednost, kao ni mehanizmi za prijavu pretnji.
Objasnio je da u okviru Stalne radne grupe za bezbednost postoji i sistem kontakt tačaka, koji funkcioniše tako što u novinarskim udruženjima postoje osobe kojima novinari mogu da prijave pretnje, a potom se te pretnje preko udruženja prijavljuju policiji i tužilaštvu.
Milić je podsetio da Stalna radna grupa za bezbednost radi od 2017. godine i ocenio da za nju novinari pa čak ni tužioci u manjim sredinama nisu čuli, jer ta radna grupa nema ni sredstva, ni prostor za rad.
On je rekao da pretnje u onlajn sferi predstavljaju najčešći vid ugrožavanja bezbednostu novinara u Srbiji.
Dodao je da treba razlikovati uvrede od krivičnih dela koja se gone po službenoj dužnosti, a to su ugrožavanje sigurnosti i proganjanje.
Milić je to rekao na radionici “Prepoznavanje diskriminacije, ostvarivanje zakonskih prava, senzibilizacija u multikulturalnom kontekstu” u Subotici, kojoj su prisustvovali novinari lokalnih medija i predstavnici tužilaštva, i ocenio da su takve radionice odlična prilika za uspostavljanje međusobnog poverenja između novinara, tužilaca i policije.
On je izrazio razočaranje pošto danas niko od predstavnika policije nije došao na radionicu.
Programski direktor NDNV-a i profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Dinko Gruhonjić rekao je da su novinari u manjim lokalnim sredinama znatno više ugroženi nego novinari u Beogradu ili Novom Sadu, koji su “ipak pod svetlima reflektora”.
“Novinari na lokalu su često prepušteni sami sebi, jer u manjim sredinama ima vrlo malo profesionalnih medija i novinara, a moćnici smatraju da im je sve dozvoljeno i tako se i ponašaju”, kazao je Gruhonjić.
On je pozvao novinare da obavezno prijavljuju pretnje kojima su izloženi i da ne ćute o njima, jer je “javnost jedini naš saveznik i jedina naša potencijalna zaštita”.
Šefica Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, profesorica Smiljana Milinkov kazala je da su novinarke izloženije napadima na internetu, mizoginiji, seksualizaciji, proganjanju i uznemiravanju zbog profesionalnog rada, ali i zato što otvoreno iznose stavove.
Radionice su deo projekta “Mreža otpornosti za zaštitu novinara od diskriminacije i unapređenje međusektorskog poverenja u multietničkim zajednicama u Srbiji”, koji realizuje NDNV uz podršku Ambasade Kraljevine Holandije u Srbiji.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.