„Kada je bezbednost u pitanju, postoji ogromna razlika između novinara u Beogradu i Novom Sadu i onih koji rade za lokalne medije u manjim sredinama“, ocenio je za Cenzolovku Veljko Milić, izvršni direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) i član Stalne radne grupe ispred tog udruženja.
Kada dođe do pretnji i ugrožavanja njihove sigurnosti, novinari iz manjih mesta, s jedne strane, nisu svesni institucionalnih mogućnosti koje imaju. S druge strane, u lokalnim sredinama oni su vidljiviji i izloženiji pretnjama. Lišeni su stepena anonimnosti koji pružaju veći gradovi.
Mala mesta su veliki problem. Kada smo u junu prošle godine otišli u Vranje, na primer, otvorili smo Pandorinu kutiju. Niko od nas nije znao kako živi taj grad (Veran Matić, predsednik ANEM)
„Džaba što mi pričamo o uspostavljanju sistema kontakt tačaka, ako lokalni novinari nisu upoznati sa tim sistemom. A radeći na lokalu shvatili smo da novinari zapravo uopšte nisu upoznati sa, da ih tako nazovem, ‘pogodnostima’ koje imaju prilikom prijavljivanja krivičnih dela izvršenih na njihovu štetu“, objašnjava MIlić.
MIlić je posle sastanka Stalne radne grupe za bezbednost novinara održane u utorak u Novom Sadu kazao da je osnovni cilj ovakvih okupljanja da se novinari upoznaju s funkcionisanjem radne grupe.
Ideja je da se ljudi iz lokalne policije i tužilaštva upoznaju s lokalnim novinarima koji će u slučaju pretnji biti upućeni upravo na te kontakt tačke s kojima prethodno pokušavaju da izgrade međusobno poverenje. Želja članova grupe jeste da se razumevanje koje postoji među njima preseli i na lokalne sredine.
„NDNV je to prepoznao i zbog toga će od ove godine po lokalnim sredinama postojati poverenici kojima će novinari u svakom momentu moći da se obrate. Mislimo da će takav sistem, s takvim poverenicima dostupnim novinarima biti pun pogodak“, smatra Milić.
14 prijava za prva tri meseca
U prva tri meseca ove godine, novinari su tužilaštvu podneli 14 prijava pretnji i napada, što je za dve prijave manje u odnosu na isti period lane, pokazuju podaci Stalne radna grupa za bezbednost novinara.
Tokom 2022. otvoreno je ukupno 83, a godinu dana ranije 87 predmeta.
Iz Stalna radna grupe najavljeno je da će nastaviti da obilaze zemlju i „identifikuju specifične probleme“. U planu je poseta bar 15 gradova i opština, kako bi se razmotrili slučajevi pretnji i napada na novinare, kako otvoreni, tako i oni koji su dobili sudski epilog.
Sastanku su prisustvovali predstavnici Osnovnog, Višeg i Apelacionog tužilaštava u Novom Sadu, kao i Odeljenja za visokotehnološki kriminal. Oni se, međutim, nisu javno oglašavali.
DO ZAKONITE ZAŠTITE NOVINARA BEZ UGROŽAVANJA SLOBODE IZRAŽAVANJA
Razvojem novih medija i porastom uticaja društvenih mreža stvorio se novi prostor ugrožavanja sigurnosti novinara, samim tim i potreba za novom definicijom pretnje u virtuelnom prostoru. To podrazumeva i promene Krivičnog zakonika koji ne predviđa mogućnosti koje pruža internet.
Raniji predlog značio je izmene i dopune tri postojeća krivična dela: prinuda, ugrožavanje sigurnosti i sprečavanje štampanja i rasturanja štampanih stvari i emitovanja programa.
„Istina, prošle godine je postojao jedan takav predlog. Isprva je bio prihvaćen od strane novinarske zajednice, međutim, civilno društvo je u toku javne rasprave izrazilo zabrinutost da će zapravo pod tim predlogom sloboda izražavanja biti dodatno ograničena“, objašnjava Veljko Milić.
Od predloga aktuelnog tokom 2021. i 2022. se, dakle, odustalo.
„Trebalo bi da se krene u izradu potpuno drugačijeg predloga, kako bi se prethodna bojazan otklonila. Potrebno je pronaći meru između zaštite novinara koja je neophodna, što nije sporno, ali da se na taj način zaista ne ograniči sloboda izražavanja koja je danas i ovako ugrožena“, smatra sagovornik Cenzolovke.
Deo sastanka bio je posvećen novinarima iz lokalnih redakcija, među kojima su bili Dinko Gruhonjić (NDNV), Gorica Nikolin (Radio 021), Darko Šper (VOICE) i Boris Varga (Autonomija/Aldžazira), koji su približili predstavnicima tužilaštava, policije i široj javnosti svoja iskustva pretrpljenog nasilja i posledica koje je ono ostavilo, saopštila je Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM).
Prošlog meseca radna grupa za bezbednost novinara sastala se u Nišu.
Mala mesta – veliki problemi
„Kroz razgovore s novinarima u različiti sredinama grupa se upoznaje o problemima koji postoje u komunikaciji između novinara i tužilaštva“, izjavio je Veran Matić, član Stalne radne grupe za bezbednost novina i predsednik ANEM-a.
Džaba što mi pričamo o uspostavljanju sistema kontakt tačaka, ako lokalni novinari nisu upoznati sa tim sistemom (Veljko Milić, advokat)
Na pitanje Cenzolovke koje su specifičnosti u svakodnevnom radu pod pretnjama novinara u malim sredinama Matić odgovorio da su mala mesta – „veliki problem“.
„Kada smo u junu prošle godine otišli u Vranje, na primer, otvorili smo jednu Pandorinu kutiju. Niko od nas nije znao kako živi taj grad“, kaže Matić.
„Tamo se jedan bahati kriminalac nameračio na prostor lokalnog OK Radija. Želeo je da proširi svoju kockarnicu. Sve je činio da istera vlasnike i novinare, na kraju je i zazidao jedan deo. Kada smo mi došli iz Beograda, sve nam je delovalo potpuno nestvarno. Dođete tamo i kao da je to nešto apsolutno najnormalnije i onda shvatite da ceo grad u potpunosti drže dva ili tri kriminalca. Ekonomija grada nisu Simpo i Jumko, nego kadionice.“
Matić: Neuporedivo sa devedesetim godinama
Matić je apostrofirao i Novi Sad kao „specifičan slučaj“. Kako kaže, konsultovao je evidenciju napada i pretnji od 2016. do danas i shvatio da je „nesrazmerno veći broj“ pretnji i napada zabeleženo u glavnom gradu Vojvodine.
„S jedne strane, mislim da je viša kultura prijavljivanja. S druge strane, veći je i broj slučajeva pretnji. Kao da su izgrađene stereotipne mete za napade koje veoma često ni nemaju direktan povod. To jednostavno može da bude nestabilnost u društvu, pa se onda ‘vade’ oni dežurni krivci i dežurni neprijatelji. Počinje hajka. Na kraju, to se verovatno radi i organizovano, kako bi se demotivisali novinari“, upozorava Matić.
Kada je bezbednost u pitanju, postoji ogromna razlika između novinara u Beogradu i Novom Sadu i onih koji rade za lokalne medije u manjim sredinama (Veljko Milić, advokat)
Pitanje je i šta se radi na prevenciji nasilja nad novinarima. Nasilje je sveprisutnije i u medijima i na ulici, u atmosferi polarizovane javnosti, posle masovnih ubistava i serije protesta.
Prema Matićevim rečima, bitan fokus je na želji da se reaguje pre nego što se dogodi napad na novinare, kako bi se izbegli traume koje oni doživljavaju.
„Prošle nedelje, tokom mitinga u Beogradu, jedna redakcija prijavila je svoje ekipe koje će pratiti događaj. Procena je bila da bi im bezbednost mogla biti ugrožena“, objašnjava Matić.
„Policija, koja je deo ove radne grupe, reagovao je tako što je kao zaštitu na ta mesta postavila svoje ljude u civilu. Prijavili smo i druge ekipe koje su izveštavale s istog događaja. To je jedan od mehanizama koji je važan za prevenciju, naročito kada su u pitanju ovakvi masovni događaji koje je veoma teško kontrolisati“.
Matić je istakao da se, kada je bezbednost novinara u pitanju, „ništa ne može porediti s devedesetim godinama, koliko je bilo loše za nezavisne medije i novinare“, ali i da su ti isti mediji imali „jasniju političku i društvenu situaciju“, kao i „ozbiljnu podršku iz sveta“.
„Bez obzira što su mediji bili zabranjivani, jedna vrsta solidarnosti među nama uspela je da spasi novinarstvo. Danas živimo u paradoksalnoj situaciji i mislim da mora da se gradi svest koliko je važna uloga medija i novinara u jednom društvu“, kazao je Matić.
On je rekao da raste broj medija, ali da se istovremeno smanjuje broj profesionalnih medija, to jest „onih koji se vestima bave na profesionalan način“.
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.