Veran Matić – Deset posto

Nakon čitanja kolumne Marka Vidojkovića u „Danasu“, verujem da pomenutih deset posto izgleda mnogo. Drugačiji utisak stičete kada pročitate izjavu ministarke Maje Gojković. Na tako olarizovanoj društveno-političkoj i medijskoj sceni, pronalazim dijametralno suprotstavljena poimanja uloge i dosadašnjih rezultata organa koji su formirani sa ciljem unapređenja zaštite i bezbednosti novinara. Na to nas podseća i Kristijan Mir, izvršni direktor „Reportera bez granica”, koji je slučaj novinara Milana Jovanovića okarakterisao kao „simbol stanja medijskih sloboda u Srbiji koji nas upozorava.”

Podeljeno i posvađano društvo u kojem se jedva čuju argumenti druge strane, u javnoj raspravi pronalazi retki oblik komunikacije. Kada sam na sastanku Radne grupe dao predlog Ministarstvu pravde da se javna rasprava povodom izmena i dopuna Krivičnog zakonika produži za dodatnih dvadeset dana, usledila je diskusija o tome da li je to uopšte potrebno, da su svi znali da Vlada nije uticala na predlog, da je stiglo 11 reakcija na predlog, da će biti uvaženo ono što je konstruktivno… Iskreno, nisam očekivao da će biti i onih koji su protiv tog predloga, jer je zasnovan na želji da se postigne konsenzus, za šta je potrebno dodatno razjašnjavanje, preciziranje, još bolji predlozi, itd… Mene brine polarizovanje i na ovoj temi.

Možda ove dodatne tri nedelje budu ključne da bi se međusobno bolje razumeli u cilju unapređenja krivično pravne zaštite novinara i zaštite slobode javnog izražavanja. Ako smo na istom zadatku, neophodne su nam dodirne tačke. Ako nismo, ili se pretvaramo da jesmo, onda gubimo vreme i međusobno krhko poverenje na osnovu kojeg su relevantna medijska i novinarska udruženja ranije podržala predlog izmena i dopuna o kojima je potrebno dodatno diskustovati.

Slučaj pretnji novinarki lista „Danas” Snežani Čongradin, poslednji je primer koji pokazuje ranjivost scene u kojoj se targetiraju novinarke, što je globalni trend. Zato je na ovom primeru veoma važno efikasno delovati na osnovu prijave NUNS-a, posle koje je formiran predmet u nadležnom tužilaštvu u kojem će koleginica Čongradin uskoro dati izjavu.

Nisam imao konkretne podatke o pretnjama, ali sam znao da Snežana Čongradin trpi strašnu torturu godinama i da odluka da prvi put prijavi pretnju, znači da je zaista ozbiljno zastrašena. I zbog toga sam na Radnoj grupi zatražio da se slučajevi pretnji Snežani vode sa posebnom pažnjom jer ovo nije incident već kulminacija brojnih pretnji.

Napad tim menadžera Fudbalskog saveza Srbije dogodio se u nedelji kada je Milici Vojinović, mladoj novinarki KRIK-a, dodeljena međunarodna nagrada Medijske organizacije jugoistočne Evrope (SEEMO) i Centralno-evropske inicijative (CEI) za izuzetne zasluge u istraživačkom novinarstvu. Povelja je dodeljena u Beogradu na XV Medijskom forumu jugoistočne Evrope, sa obrazloženjem žirija da je koleginica Vojinović objavila niz istraživačkih priča o organizovanom kriminalu.

Napad, dodela i sastanak Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara odigrali su se tokom nedelje u kojoj se, na globalnom nivou, obeležava Dan nekažnjivosti napada na novinare. Ima neke simbolike da je na adresu redakcije „Južnih vesti” tada stigla izvršna presuda kojom je I. S. zbog odurnih pretnji upućenih zaposlenima u redakciji ovog portala, uslovno osuđen na kaznu zatvora od jedne godine, pod uslovom da u roku od tri godine, od dana pravosnažnosti presude, ne učini novo krivično delo.

Voleo bih da ova presuda dobije veći publicitet od onoga koji je za sada dobila. Baš kao što bih voleo da je širi auditorijum bio u prilici da propati panel diskusiju „Mediji i politika” koji sam vodio na pomenutom Medijskom forumu jugoistočne Evrope. Izlaganja Jelene Zorić i Stevana Dojčinovića dala su nam nadu, čak i onda kada nas je Zoran Sekulić prizemljio oporim i argumetnovanim tezama o trenutnom stanju ovdašnje medijsko-političke scene. Dopalo mi se kada je rekao da bavljenje novinarstvom u ovakvim okolnostima postaje dijagnoza. Moraću da smislim kako da nazovem bavljenje bezbednošću novinara i novinarki u Srbiji.

Marko Vidojković je sa Nenadom Kulačinom prikupio veliku količinu pretnji koje su prijavljene RJT, naročito od juna meseca.

Već u junu, posle prijave pretnje, Tužilaštvo je dalo internu informaciju članovima Stalne radne grupe da je identifikovana IP adresa, a potom i broj telefona, sa kojeg je ostavljena pretnja na Instagramu. To je materijalni dokaz koji su MUP i Tužilaštvo dobili u rekordnom vremenu od Instagrama. MUP je, iz neznanog razloga, izašao odmah sa informacijom da je slučaj razrešen, kao i lociranjem mesta odakle je upućena pretnja. Marku Vidojkoviću je to bio sumnjiv podatak, znak za uzbunu, sa pravom na nepoverenje…

Posle niza radnji, izjava i tekstova, zatražio sam vanrednu sednicu Stalne radne grupe za bezbednost novinara (sva udruženja, RJT i MUP) kako bi svi raspolagali istim podacima. Potom smo se dogovorili da odmah organizujemo i sastanak na kojem će biti prisutni i oštećeni Marko Vidojković i Nenad Kulačin. I na tom sastanku su svi iskreno do kraja iskazali i svoje rezerve, ali i sve detalje istrage, uključujući i informaciju da oštećeni imaju pravo na uvid i preuzimanje materijalnih dokaza. Pre desetak dana, uhapšena je porodica (majka i sin)  koja je bila locirana odmah prema materijalnim dokazima, kada su ulazili u zemlju. I sada je u pritvoru osoba koja je optužena za pretnju… I pored svega, u kolumni Marko i dalje ostavlja prostor da je njegova sumnja nešto što ga okupira, iako se pridružio tužilaštvu u krivičnom gonjenju počinioca. U još jednom slučaju pretnji počinioca iz Valjeva, imali smo efikasnu reakciju policije i tužilaštva… Ovo su rezultati i Stalne radne grupe za bezbednost novinara koji čine sva udruženja, i uložen je ozbiljan trud da se naprave pomaci.

Danas je Snežana Čongradin dala izjavu o ugroženosti u tužilaštvu, dobio sam prijavu jedne međunarodne agencije za slučaj koji kod njih proizvodi osećaj ugroženosti, od jedne međunarodne redakcije da se osećaju takođe potencijalno ugroženi, i svaki od ovih slučajeva je u nekoj proceduri, da li tužilačkoj ili u pokušaju da se osmisli adekvatna reakcija koja neće dodatno ugroziti redakciju i pojedince koji prijavljuju slučajeve.

Napravili smo neki dodatni sistem uz podršku Radne grupe vlade, međunarodnih donatora, i veoma je važno da razvijamo i unapređujemo taj sistem, da ga osnažujemo.

Ove prijave sam i sam dobio kao dežurni na Sigurnoj liniji za prijave ugrožavanja bezbenosti novinara  0800-100 115.

Na ovom broju se mogu dobiti korisne informacije vezane za ugrožavanje bezbenosti od strane advokata i predstavnika medijske zajednice koji imaju veliko iskustvo sa ugrožavanjem bezbednosti.