Veran Matić – “Kantar“ u zatvoru, primer dobre prakse u borbi protiv nasilja nad novinarima

U toj meri da je praktično, za sada moguće govoriti o primeru dobre prakse. Stalnu radnu grupu za bezbednost novinara čine predstavnici Republičkog javnog tužilaštva, MUPa i svih udruženja novinara i asocijacija medija. Posle pretnji i napada na prostorije OK radija u Vranju, posetili smo Vranje, razgovarali sa koleginicama i kolegama u OK radiju, ali i svim novinarima i predstavnicima tamošnjih medija, sa  predstavnicima lokalne samouprave, tužilašta i policije. Iako je mnogima izgledalo da će to biti još jedno nasilje, koje bi moglo  da prođe nekažnjeno, saradnja je proizvela vrlo efikasnu aktivnost, svih nadležnih uz podršku medija. Dok pišem ovaj tekst dobijam informacije da je posle višesatne potrage priveden Dejan Nikolić Kantar, koji se inače nalazi na izdržavanju kazne zbog nelegalnog priređivanja klađenja i kockanja, ali je tu sankciju izdržavao u sopstvenom stanu-kući, sa dozvolom da se od 8 do 17 slobodno kreće po gradu. U tom intervalu je nakon naše posete, juče obišao i OK radio i tim činom zapretio vlasnici i zaposlenima.

Juče sam zatražio i hitnu sednicu Radne grupe za zaštitu i bezbednost novinara Vlade Srbije koja je održana danas u 10 časova.  Objavljeno je saopštenje sa ove sednice koje možete pročitati na ovom linku.

Pošto sam prethodnih dana detaljno pisao o ovom slučaju mislim da bi duh sastanka najbolje opisalo izlaganje Branka Stamenkovića, zamenika Republičkog javnog tužioca i tužilac za visokotehnološki kriminal, koji je i član Stalne radne grupe od osnivanja 2016. godine.

„… Posebno zabrinjavajući momenat, onaj koji je meni profesionalno privukao pažnju, je taj da nakon, dakle, posete predstavnika Stalne radne grupe za bezbednost novinara Vranju i OK Radiju, nakon razgovora sa tom delegacijom u Javnom tužilaštvu u Vranju, s tim što bih tu želeo da pojasnim, razgovor je obavljen i sa Višim javnim tužiocem i sa osnovnim javnim tužiocem u Vranju, tako da oba nivoa tužilačkog odlučivanja u Vranju su upoznata sa ovim slučajem, iako je sam slučaj u nadležnosti Osnovnog javnog tužilaštva, ali i Više javno tužilaštvo i Viši javni tužilac Danijela Trajković posebno obraćaju pažnju, dakle, na ovaj predmet i na ugroženost ne samo pojedinaca, već i cele redakcije OK Radija u Vranju. Dodaću uz to, možda je dobar momenat, da je u Nišu sastanak održan u Apelacionom javnom tužilaštvu i Nebojša Tasić, apelacioni javni tužilac, za celu nišku regiju, u stvari za nišku apelaciju je vodio sastanak, dok su Viši i Osnovni javni tužilac u Nišu takođe bili prisutni, kao i obrađivači predmeta koji su bili od interesa za upoznavanje od strane Radne grupe. Što se vranjanskog predmeta tiče, momenat za moju dodatnu pažnju i tužilačku profesionalnu zabrinutost se sastoji u tome da navedeno lice koje je, očigledno dakle, osuđivano, i više puta krivično gonjeno, je posle svih ovih događaja, posle razgovora sa profesionalnom, kolegijalnom stranom, posle razgovora sa krivično-pravnom stranom države u Vranju, da je to lice odlučilo da dođe u prostorije tog radija, dakle da dođe kod žrtvi, da… da ne treba ni da kuca, nego da uđe u prostorije gde žrtve rade, i da razgovara nešto sa njima. Nema šta okrivljeni da razgovara sa žrtvom. Apsolutno je protivno bilo kom krivično-pravnom sistemu zaštite da okrivljeni dolazi da razgovara sa žrtvom. Zamislite neki drugi predmet, gde okrivljeni posle izvršenja nekog krivičnog dela ili događaja koji je incidentne prirode, i posle reakcije državnih organa, smatra da ima toliko snage da razgovara, dakle, sa žrtvom, i time u stvari da sekundarno viktimizuje tu žrtvu. Ja nisam bio iznenađen ili zapanjen jer to se dešava, to se u krivično-pravnom svetu dešava, a dešava se obično zaista kod kriminalaca koji imaju posebnu vrstu rešenosti da istraju u svojoj nameri. S tim u vezi, i moja ocena ponašanja navedenog lica je ozbiljna, i apsolutno smatram da je neophodno da Ministarstvo unutrašnjih poslova preduzme dodatne mere obezbeđenja, kako objekta, tako i zaposlenih, i da izvrši procenu bezbednosti, ugroženosti bezbednosti vlasnice OK Radija, i svedoka koji danas daju izjave u Višem javnom tužilaštvu u sklopu krivičnog postupka koji se vodi protiv ovog lica. Ukoliko sami oštećeni nisu dali zahtev za tako nešto, mislim da MUP ima dovoljno osnova i da sam sprovede po službenoj dužnosti procenu ugroženosti i da vidi koje bi bile prave i odgovarajuće mere za trenutno uspostavljanje zaštitnog prstena oko navedenog radija i njegovih zaposlenih. Ono što je mene zapanjilo, mada sam spreman na takvu vrstu zapanjenosti, je to da i pored višestrukog kršenja zakona, do realizacije zaštite tog zakona na lokalnom nivou nije došlo u onom obimu koji je bio očekivan i neophodan. Ja sam obavio nekoliko ozbiljnih razgovora sa Višim javnim tužiocem, i moja ocena je da to, apsolutno, dakle, što se tiče Javnog tužilaštva, nema mesta nijednom uočavanju bilo kakvog propusta. Naprotiv, i Više i Osnovno javno tužilaštvo preduzeli su sve mere iz njihove nadležnosti i te mere se sprovode. Danas ćemo videti, dakle, nakon završetka ovog dela postupka, u toku ovih jutarnjih sati, to jest prepodnevnih sati, upravo sada su oštećeni iz OK Radija, kao što je Veran to već blago napomenuo, se nalaze u prostorijama Javnog tužilaštva u Vranju, i daju svoje izjave u svojstvu svedoka. Nadam se da će te izjave biti dovoljne dokazne snage, da će Javno tužilaštvo dati mogućnost da na osnovu zakona preduzme dalje oštre korake u pravcu krivičnog gonjenja okrivljenog i njegovih pomagača. Javno tužilaštvo u Vranju ima apsolutnu podršku celog javnotužilačkog sistema, uključujući i Republičko javno tužilaštvo. Mi nećemo biti zadovoljni manjim od postizanja prave mere pravde u skladu sa zakonom, s tim što dodajem da je neophodno, i to svi moraju da razumeju, da je neophodno da Javno tužilaštvo u ovom postupanju ima apsolutnu i nepodeljenu podršku i pomoć drugih državnih organa. Kao što sam to nekoliko puta ranije rekao, nemoguće je očekivati od Javnog tužilaštva da bude rešenje za sve probleme u našem društvu. Mi nismo za to ni ovlašćeni, niti imamo tehničke, a ponekad ni pravne resurse, da uvedemo takvu vrstu zakona, reda i mira u našoj zemlji. Odgovornost za to, zajedno sa vama, apsolutno i na prvom mestu deli Ministarstvo unutrašnjih poslova, ali u ovom konkretnom slučaju, tu postoje, dakle, i druga ministarstva koja mogu da pomognu i da odlučno reaguju. Ministarstvo pravde na prvom mestu, ali ne gospodin Ćosić kao pomoćnik ministra za normativna pitanja, već onaj deo Ministarstva pravde koji se bavi izvršenjem zavodskih sankcija, da preispita, dakle, odluku, to jest da preispita ceo predmet u kontekstu kako je moguće da osuđenik na izdržavanju kazne zatvora, bez obzira na nivo njegovog ponašanja, može da priušti sebi ovakvu vrstu luksuza, a to je da u drugom predmetu, za vreme puštanja iz zavoda za izdržavanje kazne, ide kod oštećenog i sekundarno ga viktimizuje. To je apsolutni osnov za povlačenje bilo kakve vrste privilegije koju osuđenik, to jest zatvorenik, u takvim slučajevima može da uživa kao privilegija zbog dobrog ponašanja, resocijalizacije, i tako dalje. Tužilaštvo nije to koje po zakonu ima ovlašćenje da takvu vrstu revizije pokreće, ali zato zavodski institut jeste. I upravnik tog zatvora mora da izvrši reviziju svoje odluke zbog ovog incidenta koji se desio juče. To je prva stvar. Druga stvar je pitanje lokalne samouprave, i građevinske inspekcije i njihovog nepostupanja. Nemojte misliti da ne razumem lokalne sredine i kako lokalne sredine mogu da se razlikuju jedna od druge, i kako na lokalu, ljudi koji tamo žive, ponekad ili isuviše često, možda, ne žele da rešavaju određene stvari onako kao što im zakon to omogućava, iz raznoraznih privatnih razloga. Neki su lične prirode, neki su kriminalne prirode, što i to ne reći ovom prilikom, ali to razumevanje u širem kontekstu za lokalne izazove, apsolutno ne daje nikakvo opravdanje ni na lokalnom, a kamoli na širem, globalnom nivou, državnom nivou, ovde dakle na nivou opšte države, da se ovakvo ponašanje i postupanje toleriše. Zbog toga ja samo mogu da apelujem sada jer znam da predstavnici ministarstva za građevinu nisu prisutni, ali predstavnici vlade jesu, zato apelujem, dakle, na predstavnike vlade da hitno danas stupe u kontakt sa ministrom za građevinu, koji će ih uputiti dalje na nadležnog pomoćnika ili državnog sekretara, ne znam zaista ko se u ministarstvima bavi ovim stvarima, jer nisam deo izvršne vlasti, ali uglavnom, osobu koja može da pokrene Republičku građevinsku inspekciju koja će izvršiti nadzor nad postupanjem lokalne građevinske inspekcije u Vranju, i razloga za odlaganje postupanja u predmetu koji, koliko ja razumem, je nesporan. Nesporno je došlo do kršenja zakona, nesporno je da reakcija nadležne građevinske inspekcije, uz podršku Ministarstva unutrašnjih poslova, neophodno je da bude izvršena. U Vranju koje nije tako mali grad, dakle, a nije ni tako malo mesto, ipak je to grad u Srbiji, trenutno moje je viđenje barem, država je izazvana na duel, ako to mogu da kažem. Ovakvo, neću birati reči, bezobrazno ponašanje od strane okrivljenog lica, ukazuje na to da on, ne samo da lično ne poštuje zakone svoje zemlje, već time želi da pruži poruku i drugima u Vranju, ili šire, da zakoni za njega i njemu slične, ne važe. Apsolutno je bitno da država na lokalu, pa i mi kao država na globalu, to jest na nivou Republike Srbije, pokažemo apsolutnu odlučnost u ovom predmetu, i bez ikakve zadrške, ovu situaciju u Vranju rešimo. Jer ukoliko ne budemo rešili ovu situaciju u Vranju, sa potpunom odlučnošću, ovaj predmet i ovaj slučaj će početi da se širi dalje, i kriminalci raznih rangova će pomisliti da je država slaba, da ne postoji i da ne može da ih suzbije. I onda će nastaviti sa svojom kriminalnom aktivnošću još besomučnije i bezobraznije. Zato, i time završavam, Javno tužilaštvo kao sistem će reagovati sa apsolutnom odlučnošću, ono već reaguje. Neophodno je i potrebno da nas i drugi delovi državnog aparata u tome isprate, da bismo zajedno, kao država našeg naroda i ljudi koji žive u njoj, poslali poruku da je ovakvo ponašanje nedopustivo, i da je država ta koja će zaštititi svoje građane i druge ljude koji žive u našoj zemlji…“

***

Tokom današnjeg dana, iskazi zaposlenih u OK radiju dali su osnov da nadležno tužilaštvo izda nalog za hapšenje Dejana Nikolića Kantara što je i učinjeno. Očekujemo zadržavanje od 48 sati, ali i nadam se da će biti doneta mera pritvora od 30 dana.

Očekujemo da se odmah izvrši rušenje nelegalno izgrađenog objekta, o čemu postoji rešenje građevinske inspekcije.

Izdat je nalog za procenju bezbednosti zaposlenih u OK radiju i vlasnice radija.

Očekujemo da u potpunosti budu istraženi sve aktivnosti i poslovi, osuđenog i sada ponovo okrivljenog Dejana Nikolića, jer njegovo ponašanje u svakoj sferi života predstavlja pretnju pravnom sistemu, pretnju institucijama i građanima. I problemi koje je napravio kolegama iz OK radija ne mogu se rešiti ako ne bude sankcionisan u svakoj oblasti delovanja. A za to je neophodna saradnja svih institucija prevashodno ali i svih nas, koji  svedočimo nasilju.

Važno je da kritikujemo institucije kada ne rade svoj posao, ali je važno i da pohvalimo primere dobre prakse, upravo zbog toga da bi ta dobra praksa postala opšte mesto. Zato sam smatrao da je potrebno da šira javnost bude upoznata sa današnjim izlaganjem Branka Stamenkovića, zamenika Republičkog javnog tužioca i tužioca za visokotehnološki kriminal, koji je i član Stalne radne grupe od njenog osnivanja 2016. godine kao i sa akcijama koje su potom usledile, a koje je vodilo tužilaštvo u Vranju.

Želim da verujem da ovo što se desilo u Vranju predstavlja svojevrsnu vododelnicu, raskršće posle kojeg država više neće uzmicati poput brzinske reakcije u Novom Sadu prošlog aprila nakon napada na Daška Milinovića. To je ujedno i jasna poruka svim lokalnim „Kantarima“ da jagodinska tragedija Milana Pantića i  napad na Milana Jovanovića u Grockoj više ne smeju nikome da se dese niti da prođu nekažnjeno. Ovo je poruka i da je ANEM više nego živ i da je veoma aktivan. Ovim angažmanom pokazujemo da smo verni vrednostima za koje smo se borili i koje smo oduvek zastupali. Dugujemo to pokojnom Goranu Vlatkoviću, nekadašnjem vlasniku OK radija koji nas je zauvek prerano napustio pre pet godina. Verujem da bi bio ponosan da zna kakvu bitku svi zajedno bijemo ovih dana. Bitku koja ima smisla i koju svi zajedno moramo da dobijemo.