Veran Matić: Takozvani mediji, štampani ili elektronski tabloidi – postali glavni saučesnici ekstremista koji satanizuju profesionalne novinare i medije lažima

Veran Matić (foto: Nebojša Babić)

U mesecu novembru, prema izveštaju ANEM-a, zabeležen je najveći broj napada na novinare. Kako ocenjujete čitavu proteklu godinu i da li je ukupno povećan broj napada na novinare?

„Na protestima uvek imamo povećano nasilje prema novinarima. Podsetiću, u julu 2020. godine je za vreme demonstracija pretučen veliki broj novinara. Kada su skupovi nasilni ili pod velikim tenzijama, onda je realno da se očekuje da i novinari budu napadani. U martu smo imali u Novom Sadu na protestima napad na sve novinare, bez obzira iz koje su redakcije. U novembru smo ponovo imali proteste u istom gradu i tu je bilo najviše fizičkih napada ili grubih ometanja rada novinara u prisustvu policije koja ne reaguje. Veliki broj slučajeva ostaje nerešen i to ohrabruje nasilnike. Naravno, najviše su napadani novinari i ekipe koje nastoje da što vernije prenesu zbivanja, televizijske ekipe jer im je teže da se zaštite, vrlo su uočljivi… Novinarke, jer nasilnici su obično kukavice koji se iživljavaju na fizički slabijima od sebe… Nedostatak adekvatne reakcije policije i tužilaštava, kaznena politika su više podsticajni nego odvraćajući elementi za nasilnike. Takođe je važno da se novinari i redakcije bolje pripremaju za izveštavanje sa mogućih nasilnih događaja. Urednici i vlasnici medija moraju učiniti sve što je moguće da se novinari zaštite,“ kaže u razgovoru za Insajder Veran Matić.

On dodaje da je u protekloj 2024. godini je zabeležen veći procenat neadekvatnog reagovanja policije na zahteve iz tužilaštava za prikupljenjem podataka za slučajeve nasilja nad novinarima koji su prijavljeni.

„Svakako najdrastičniji slučaj je fizički napad na novinara Vuka Cvijića u centru Beograda u sred dana od poznatog napadača. Do danas Policijska uprava za Beograd nije dostavila nadležnom tužilaštvu rezultate istrage. U martu je prećeno Ani Lalić Hegediš i u jednom slučaju, počinilac krivičnog dela je uhapšen u aprilu, ali je odlukom suda pušten da se brani iz kućnog pritvora sa nanogicom koja nije imala GPS, tako da njegovo bekstvo nije registrovano na vreme. On se sada nalazi u Francuskoj i nije dostupan našim organima.

U protekloj godini svedočimo i menjanju sudske prakse protiv slobode novinara i medija i oni su češće osuđivani nego ranije, čak i za ono što nisu napisali i objavili. Ovo je opasna tendencija koja ima za cilj ukidanje istraživačkog novinarstva i kritičkog mišljenja i svođenja novinarstva na prenošenje izjava političara. Nedostatak adekvatnog rada Regulatornog tela za elektronske medije, otvorilo je prostor za brojna kršenja zakona, naročito od strane televizija sa nacionalnom frekvencijom, ali i brojnih drugih kanala.

Takozvani „mediji“, štampani ili elektronski tabloidi, postali su glavni saučesnici ekstremista koji satanizuju profesionalne novinare i medije lažima. Potom se te laži multiplikuju na društvenim mrežama i izazivaju salve pretnji, uznemirujućih poruka, uglavnom osoba sakrivenih iza anonimnih naloga i veoma često psihički nestabilnih.

Zbog toga je važna mnogo veća efikasnost policije i tužilaštava, ali i sudija, u procesuiranju ovih krivičnih dela i prekršaja“.

U svojim nastupima ističete da se povećao broj online napada na novinare, naročito na novinarke. Zbog čega je to tako i šta vidite kao glavni uzrok?

„Do prošle godine, statistika je beležila da manji broj novinarki prijavljuje pretnje i nasilje. Ove godine je obrnuto, 57 odsto od ukupnog broja napadnutih koje registruje Vrhovno javno tužilaštvo su novinarke, a kada je reč o onlajn pretnjama, taj procenat je čak 70 odsto i, po pravilu, te pretnje novinarkama su mnogo brutalnije, stvaraju mnogo veće uznemirenje i dolaze od istih osoba u velikom broju. U našoj profesiji dominiraju novinarke, dakle veći ih je broj. Novinarke su izloženije zbog svog pola i često pokazuju veći stepen hrabrosti, a najveći broj pretnji obiluje seksualnim patologijama. Deluje kao da su manje zaštićene. I u ovim slučajevima, nekažnjivost samo podstiče nasilnike“.

Sa druge strane, ministar informisanja i telekomunikacija, Dejan Ristić, više puta je tokom prošle godine ponovio da je smanjen broj napada i pritisaka na novinare, odnosno, „ometanja rada ili ugrožavanja bezbednosti novinara”, u odnosu na prošlu godinu. Ovi podaci izneti su i na konferenciji za medije koja je održana poslednjeg petka u godini. Međutim, podaci Nezavisnog udruženja novinara Srbije pokazuju da se broj fizičkih napada, ipak, povećao. Zbog čega Ministarstvo smanjuje broj napada na novinare?

„Svaki ministar nastoji da u boljem svetlu od realnosti prikaže svoj rad. Iz nekog razloga, i ministar Ristić u ovoj oblasti, u kojoj nema direktne nadležnosti, želi da prikaže jedan deo statistike kao uspeh. Vrhovno javno tužilaštvo u statistici za Stalnu radnu grupu za bezbednost novinara prikazuje samo slučajeve koji su prijavljeni kao krivična dela. Uz to, veliki broj novinarki i novinara ne prijavljuje napade i pretnje, najčešće zbog nepoverenja u instuticije, ali i komplikovane i dugotrajne procedure koja stvara nove nivoe viktimizacije kroz duga suđenja… Da bi se dobila prava dimenzija ugroženosti novinara, treba uzeti u obzir čitav niz podataka, uključujući i strukturu ugrožavanja novinara, a evidentno je da je povećan broj fizičkih napada, broj onih slučajeva koji predstavljaju ozbiljno ugrožavanje novinarki i novinara, a koji nisu obuhvaćeni aktuelnim krivičnim zakonikom, zatim nekažnjivost, koja je u protekloj godini izuzetno velika… itd. Ugrožavanje bezbednosti novinara su i brojne tužbe koje protiv njih i medija podnose političari ili drugi moćnici, koje su često SLAPP tužbe. I kada imate redakciju kojoj se stalno preti, koja je satanizovana, i kojoj se sudi najmanje dva puta nedeljno, onda imate veoma ozbiljno ugrožavanje ne samo bezbednosti već i egzistencije novinara i medija“.

Da li očekujete nekakve postupke protiv konkretnih lica i od strane tužilaštva zbog prisluškivanja novinara?

„Prva krivična prijava u slučaju novinara Slaviše Milanova upućena je u martu mesecu. Tužilaštvo je tražilo od MUP-a da prikupi obaveštenja o prijavljenom slučaju. Do decembra se ništa nije dogodilo, pa je tužilaštvo poslalo urgeniciju MUP-u. Po reakcijama BIA i MUP-a, izgleda kao da se ništa neće dogoditi. Međutim, analiza Amnesti Internešenala je uzburkala i međunarodnu javnost, tako da očekujem da se, sa većom ozbiljnošću, pokrenu istrage i utvrde činjenice. Mislim da bi bilo važno da se uradi i nezavisno veštačenje uz učešće međunarodnih eksperata i da posle toga bude utvrđena odgovornost za kršenje zakona. Posebno je važno da institucije vode računa o bezbednosti kolege Slaviše Milanova i aktivista koji su pomenuti u izveštaju Amnestija, u analizi koja je otkrila da je manipulisano njihovim telefonima dok su bili u policiji“.

Važnost podrške za bezbednost medijskih radnika

Veoma je važno što Evropska unija pridaje veliku pažnju temi bezbednosti novinarki i novinara u Srbiji. ANEM će, sa Insajder TV i Centrom za razvoj lokalnih medija iz Požarevca, u naredne dve godine uz podršku Delegacije EU u Srbiji, OEBSa, Norveške i Balkananskog fonda za demokratiju nastaviti sa edukacijom novinarki i novinara, ali i kompletnih redakcija za bezbedniji rad, profesora na fakultetima na kojima se uči novinarstvo, kao i novinarki u lokalnim medijima. Nastavićemo da pratimo šta se u medijskoj sferi dešava i kroz redovan mesečni monitoring, ali i dnevna reagovanja pomoći i podške ugroženim novinarima. SOS telefon Sigurna linija (0800 100115) i dalje će biti otvoren 24 sata sedam dana u nedelji za prijave ugrožavanja bezbednosti i savete ugroženim novinarima.

Analiziraćemo prakse policije, tužilaštava i sudova i davati preporuke vezane za efikasniju zaštitu novinara. Insajder TV će proizvoditi i emitovati redovne mesečne emisije na temu bezbednosti novinara, dok će Centar za razvoj lokalnih medija izrađivati izveštaje o stanju u kom se lokalni mediji nalaze, od bezbednosti do finansiranja, ljudstva i okruženja u kom rade. Stalna radna grupa za bezbednost novinara nastaviće svoju dve godine dugu praksu povezivanja lokalnih novinara, tužilaca i predstavnika policije na sastancima u lokalnim sredinama, na kojima će razmatrati slučajeve ugrožavanja bezbednosti novinarki i novinara na lokalu. 

Savet Regulatornog tela za elektronske medije

ANEM je predao zvanični prigovor na listu kandidata i predlagača za izbor Saveta Regulatornog tela za elektronske medije. Sednica je održana pred kraj prošle godine, a samo je predlog da se ispravi Žarko Simović u Žarko Ristić – prošao. Da li ste iznenađeni da je samo jedan vaš predlog usvojen na sednici Odbora i koji su dalji koraci ANEM-a u ovom postupku izbora Saveta?

„Nismo iznenađeni pošto većina unutar Odbora za kulturu i informisanje, i pored primetnog pravnog nasilja koje primenjuju tokom izbora za članove Saveta REM, očito nije mogla da nađe drugačije rešenje za zamenu identiteta kojoj su, svojim postupanjem, kumovali Ombdusman i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, što ovom skandalu daje specifičnu težinu. U daljem procesu, ANEM će nastaviti da insistira na doslednom i striktnom poštovanju odredaba Zakona o elektronskim medijima koje se odnose na preduslove koje moraju da ispune svi predlagači, kao i kandidati, koji ne smeju da budu u konfliktu interesa. Ukazivaćemo na svako dalje kršenje zakona i procedura, koje će, ako se nastave, već sada potkopati leaglnost i legitimitet budućeg saziva Saveta REM“.

Izjavu Dušana Marića, poslanika SNS, na sednici Skupštinskog odbora za kulturu i informisanje, na kojoj su se razmatrali kandidati za sastav Saveta REM, da je „logično da ćemo mi imati presudan uticaj na REM i tako će biti dokle je sveta i veka. Jednog dana kada vi na izborima osvojite vlast, opet ćete vi imati presudan uticaj na izbor članova Saveta REM-a i na njegov rad”. Do kada će medijsko pitanje biti političko, umesto pitanje profesije i etike?

„Tako će biti dok ne bude istinske političke volje za doslednu primenu medijskih zakona, a u ovom slučaju, Zakona o elektronskim medijima koji je usvojila ista skupštinska većina koja ga sada krši. Veoma je važno da predstavnici međunarodne zajednice imaju proaktivnu ulogu, poput one koju su imali kada se pomenuti zakon usvajao. Nije isto da li je uslov za otvaranje Trećeg klastera izbor (bilo kakvog) Saveta REM ili izbor Saveta REM koji će doneti kvalitativne promene nabolje na ovdašnjoj medijskoj sceni. To je pitanje evolutivnog razvoja u sistemu spojenih sudova, u kojem Saveta REM bira Upravni odbor RTS/RTV koji bira generalnog direktora javnih medijskog servisa i Programski Savet. Ovo je jedinstvena prilika da se prekine negativna spirala i da sa 2/3 većinom (6 nespornih nezavisnih članova budućeg Saveta REM), klatno konačno preusmeri u pozitivnom smeru“.

Mediji i izveštavanjave o zločinima

U relativno kratkom vremenskom periodu, Srbiju su zadesile tri tragedije. Najpre masovni zločin u OŠ „Vladislav Ribnikar“, a samo dan kasnije u selima Dubona i Malo Orašje (maj 2023. godine), i pred kraj prošle godine pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Početkom decembra završen je i sudski postupak za zločin u selima Malo Orašje i Dubona. A, jedan od sudskih postupaka u slučaju „Ribnikar“ takođe je nedavno završen, kada su roditelji maloletnog ubice K.K. prvostepeno osuđeni na zatvorske kazne. Koja poruka je poslata ovim sudskim postupcima (zatvoreno za javnost, uskraćene završne reči porodicama žrtava) i presudama društvu u Srbiji?

„Masovna ubistva u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i u Duboni i Malom Orašju rezultat su čitavog niza propusta koji su, nažalost, postali deo naše svakodnevice, propusta na koje nema efikasnog odgovora institucija i društva. Zapostavljanje maloletnog ubice, psihički problemi koji nisu rešavani, već umnožavani, obučavanje za ubistva, i dostupnost oružja maloletniku, stvorili su situaciju u kojoj je bilo izvesno da će doći do upotrebe oružja. Moguća preventivna reagovanja u školi nisu postojala. Ništa u proteklih godinu i po dana nije urađeno da se, organizovano i transparentno, skeniraju sve slične moguće situacije i da se preduzmu mere koje bi omogućile prevenciju.

U slučaju ubistava u Duboni i Malom Orašju, nisu utvrđeni propusti institucija koje su tolerisale nasilnika i pored niza prijava, i nije ni u toj oblasti izvršena analiza na nacionalnom nivou, niti su izrađene stroge mere i procedure za sankcionisanje nasilnika. Vrlo brzo su oba slučaja relativizovana, kako bi se zataškali negativni efekti ovih zločina. Snažna politička polarizacija društva i vrlo oštra politička retorika ubrzo su ove teme funkcionalizovali, nereagovanje institucija, kontroverzne odluke, sukobi unutar škole, polemike oko memorijalizacije… odvlačili su pažnju od ključnih tema na kojima je morao da se formira fokus za društvene promene. Svi smo više živeli u očekivanju nekih novih nesreća i tragedija nego što smo radili na promenama praksi koje su dovele do zločina, jer bi jedino tako moglo da se dođe do neke katarze, bar kada je reč o ovim slučajevima. Umesto toga, potiskivanje, nereagovanje, stvorili su veliko nezadovoljstvo koje je eskaliralo posle pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, koja je usmrtila 15 osoba. I opet imamo nagomilavanje gneva i besa, umesto brze i efikasne istrage i utvrđivanja uzroka i odgovornosti, i sankcionisanja istih. Zbog toga, sada imamo proteste i biće ih sve dok se do kraja ne razjasne okolnosti ove tragedije i kazne oni koji su odgovorni. Upravo i zbog toga što to nije urađeno posle masovnih ubistava u maju prošle godine“.

Na portalu Javniservis.net imali ste sasvim drugi pristup od većine medija u Srbiji kada su u pitanju tragedije u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i selima Malo Orašje i Dubona. Ignorisali ste ubice i pisali isključivo o žrtvama. Koja vam je bila misija, šta vam je bio cilj?

„Zahvaljujući dominaciji tabloidne matrice izveštavanja, koja ne poštuje novinarski kodeks, niti norme čovečnosti, tematizacija vezana za žrtve u potpunosti je potisnuta senzacionalizmom vezanim za ubice. Oni su svakodnevno dominirali medijima kroz lažne vesti, poluistine, informacije koje ne bi smele da budu objavljivane, a koje su curile iz institucija u kojima su bili smešteni, sa zatvorenih sesija suđenja… Na neki način, to je bila i glorifikacija ubica i nekritički pristup zlu koje su počinili. Nije reagovalo ni nadležno ministarstvo, ni druge nadležne institucije i broj prekršaja zakona i kodeksa bio je enorman.  Bila je to nova vrsta viktimizacije žrtava, povređivanje porodica, preživelih učenika, ali i celog društva koje je bilo pogođeno, šokirano masovnim zločinima. Želeo sam da napravim neku vrstu protivteže takvom izveštavanju, tako što ćemo u prvi plan staviti žrtve i njihove porodice i kroz te priče pojašnjavati situaciju u kojoj se nalazi društvo. Ukazivati na greške koje se čine, na nereagovanje institucija. Bilo je važno stati u cipele onih koji su izgubili najmilije i preuzeti bar malo bola koji su trpeli, saučestvovati i pomoći koliko god je moguće. Tekstovi su bili dosta čitani, prenošeni u drugim medijma i to je bila neka oaza normalnosti.

Dr Slavica Plavšić izuzetno posvećeno je pisala tekstove o ubijenima u Duboni i Malom Orašju, ranjenima i porodicama. Ovi tekstovi stvarali su i atmosferu solidarnosti i organizovali smo nekoliko akcija prikupljanja pomoći za ranjene kojima je i danas neophodna materijalna podrška koja je izostala u pravom obimu od strane državnih institucija. Demonstrirali smo kako je potrebno izveštavati u ovakvim situacijama“.

Kako ocenjujete rad medija u praćenju ovih tragedija koje su se desile u kratkom vremenskom periodu?

„Medijska scena je već dosta dugo ruinirana, profesionalno opustošena tako što je najveći deo medija podlegao ekonomskim interesima koji su forsirali senzacionalizam i odstupanje od profesionalog kodeksa, uz kršenje zakona. Tabloidizacija je obuzela najveći deo medijske scene. Javni servisi nisu odigrali tu profesionalnu ulogu zaštite javnog interesa, nisu bili korektivni faktor i mali broj nezavisnih profesionih medija, istraživačkih timova, produkcija, gubio je snagu. Novinari su potplaćeni, sa puno pritisaka, ugroženim zdravljem i nejasnom perspektivom. Gubi se profesionalna supstanca. Oni koji se bore izloženi su sve većim pritiscima, optužbama, tužbama bez adekvatne društvene podrške. Zbog toga je važno objedinjavanje snaga i međusobna solidarnost, što je neophodno za preživljavanje onih koji prave profesionalne prodore kroz istraživačko novinarstvo, onih sa argumentovanim kritičkim pristupom, onih koji rade u javnom interesu.  Optužbe koje iz vlasti dolaze na račun studenata, retorika devedesetih o studentima špijunima, stranim plaćenicima, uvek jača pokret, a kao bumerang se vraća onima koji plasiraju takve dezinformacije“.

Pre nedelju dana podignuta je optužnica u slučaju pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Šta vi mislite, je li optužnica podignuta pod pritiskom studenata ili su institucije počele da rade svoj posao?

„Kao i u slučaju majskih masovnih ubistava, i u ovom slučaju, odmah je krenula relativizacija, spinovanje, negiranje, i to je intenziviralo bes koji je već postojao. Zbog toga mislim da su protesti ubrzali podizanje optužnice, ali i objavljivanje dokumentacije o rekonstrukciji železničke stanice. Verujem da će se nastaviti sa objavljivanjem ove dokumentacije i da će istraživački novinari dolaziti do važnih otkrića, kako bi se u potpunosti razjasnila ova nesreća, kako bi se, naravno, kaznili odgovorni, ali i kako bi se prevenirale druge moguće nesreće izazvane nemarom ili korupcijom. Veoma je važno da se izvrše provere svih sličnih izgrađenih objekata kako bi se uočili mogući propusti i kako bi na vreme bila otklonjena opasnost“.

Kako vi gledate na studenske proteste – blokade?

„Mislim da je bunt studenata autohton, da je nastao organski, i upravo zbog toga je mnogima nerazumljiv način funkcionisanja. Za sada je očuvana unutrašnja demokratičnost i samostalnost. Studenti su uspeli da se sačuvaju od uticaja političkih aktera. Insistiranje na odgovornosti institucija, zalaganje za pravnu državu, doslednu podelu vlasti, poštovanje zakona i Ustava, ali i insistiranje na solidarnosti i empatiji uneli su u politički život konstruktivnost. U politički i društveni angažman vraćena je ljudskost, međusobno poštovanje, etika, naravno uz mladalačku kreativnost i iskrenost. Svakako će ova generacija biti važna u putu Srbije u neko bolje društvo. Teško je procenjivati kako će se završiti ovakva vrsta protesta. I šta će se događati u budućnosti, tj. da li će ova energija prerasti u neku političku snagu koja će se institucionalizovati. U svakom slučaju, podmlađivanje političke scene je veoma važno i nadam se da će se nove generacije ohrabriti za samostalne političke nastupe, sa novim idejama, svežinom i progresivnom energijom, sa osećajem za pravdu i dostojanstven život, solidarnost i empatiju. Studente treba podržati i omogućiti im da sami grade svoje politike i načine borbe. Do sada su pokazali da zavređuju svako poštovanje i davanje prilike da u svoje ruke uzmu budućnost zemlje“, zaključio je u razgovoru za Insajder Veran Matić.