Veran Matić: Ubice i motivi za ubistvo Milana Pantića su poznati, ali moć naručioca jača od sistema

„Ubice novinara Milana Pantića su naručene. Reč je o ozbiljnim kriminalcima koji su i dalje aktivni. Potpuno je jasno da je u pitanju zaštita koruptivnog lanca koji je poznat i vezan za vrh vlasti, da je globalna poznata kompanija kroz koruptivne radnje privatizovala cementaru Novi Popovac, što je sigurno imalo uticaj na prikrivanje korupcije, ali posredno i na prikrivanje zločina, jer o toj privatizaciji je najozbiljnije pisao Milan Pantić. Njegovo pisanje potencijalno je moglo da izazove nezadovljstvo radnika i tadašnji direktor se požalio predstavnicima vlade u Upravnom odboru. Oni su mu obećali da će rešiti slučaj. I „slučaj” je rešen i pre nego što je privatizacija obavljenja. Naš kolega je ubijen”, kaže Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara. 

22 years on, the murder of journalists Milan Pantić in #Serbia remains unresolved. I reiterate my call to the authorities to take urgent action and bring all those involved in this heinous crime to justice without further delay. #Endimpunity pic.twitter.com/66wLtSqTi9

— OSCE media freedom (@OSCE_RFoM) June 12, 2023

„Na samom početku istrage”, dodaje Matić, „namerno nisu saslušani mogući svedoci, niko nije proverio mobilni telefon Milana Pantića, niti pogledao tekstove koje je pisao mesecima uoči ubistva da analizira moguće motive. Do te mere nemamo kooperativnost nadležnih da mislim da smo doveli celu ekipu da prizna počinjeno ubistvo, ne bismo imali presudu. Moramo da pronađemo novi put za razrešavanje istrage ubistva novinara Milana Pantića i tu nam je potrebna međunarodna saradnja i pomoć”.

Novinar Milan Pantić iz Jagodine, dopisnik Večernjih novosti iz Pomoravlja, izveštavao je o kriminalnim aferama i korporativnoj korupciji. Ubijen je 11. juna 2001. godine na ulazu zgrade u Ulici Branka Radičevića u Jagodini u kojoj je živeo. Posle svih uloženih napora i dokaza koje je prikupila Komisija za istraživanje ubistava novinara, višegodišnjih apela medijske zajednice, Tužilaštvo za organizovani kriminal još nije podiglo optužnicu za ovaj zločin. 

Uoči datuma koji će označiti – 22 godine od zločina i 22 godine nekažnjivosti, Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara podseća da su tekstovi Milana Pantića bili slikovita hronika Jagodine i okoline i da danas gotovo da nema takvih novinara i takvog novinarstva. „I u tome su ubice uspele”, zaključuje. 

Komisija za istraživanje ubistava novinara je završila najveći deo posla vezan za ubistvo novinara Milana Pantića. Rekli ste da postoje imena ljudi koji su izvršili ubistvo i koji se bave naručenim likvidacijama, ali da je to teško dokazati jer je „lice mesta” nakon ubistva loše obrađeno i kontaminirano. Od tih svih informacija, šta možete da kažete – ko je ubio Milana Pantića i zašto? 

Veran Matić: Ubice su naručene. Reč je o ozbiljnim kriminalcima koji su i dalje aktivni. Ubistvo se dogodilo u prvoj godini „demokratske vlasti“ kada smo očekivali razrešenje ubistva Slavka Ćuruvije iz 1999. i Dade Vujasinović iz 1994. godine. Umesto toga, dobili smo novo ubistvo, što nas je potpuno šokiralo u medijskoj zajednici, ali čini mi se samo nas, i to deo medijske zajednice. Svi smo delili užas i razočaranost, jer nove „naše“ vlasti ništa nisu ispoštovale od onoga što je u predizbornim kampanjama obećavano, da će se rešiti ubistva, doneti demokratski medijski zakoni, a povrh svega, dogodilo se novo ubistvo.

Milan Pantić je iz manjeg mesta iz centralne Srbije, iz Jagodine, jedan od onih novinara -dopisnika nacionalnih medija koji su definicija novinarstva. Koji sve znaju: šta se dešava, ko šta radi, od komšijskih sukoba do velikih tema, kao što su pohlepne, surove privatizacije koje su se događale posle promene autokratske zločinačke vlasti Slobodana Miloševića.

Šta se dogodilo sa istragom?

Veran Matić: Obećana nam je brza i efikasna istraga i ništa se nije dogodilo. Kada smo osnovali Komisiju za istraživanje ubistava novinara koju vodim, više meseci smo prikupljali arhivu o istragama koje su trajale 12 godina. Arhiva je bila vrlo nesređena, na više mesta locirana, potpuno nelogično. Pre nas je na ovom slučaju radilo sedam Radnih grupa koje je formiralo ministarstvo policije, što je trebalo da znači poseban tretman pri rešavanju ovog slučaja, ali se ispostavilo da efikasne istrage nije bilo. Svakih godinu i po dana, formirani su timovi koji su više simulirali istragu nego što su radili profesionalno. Posebno šokantno saznanje bilo je da je „lice mesta“ ubistva u danu kada se zločin dogodio kontaminirano namerno, jer se ne može govoriti o slučajnim propustima. Namerno nisu urađena saslušanja po zakonu mogućih svedoka, stanara zgrada, a bili smo šokirani kada smo shvatili da niko nije uzeo mobilni telefon Milana Pantića, da niko nikada nije prikupio tekstove koje je Milan pisao nekoliko meseci pred ubistvo, da analizira moguće motive…

Kako se Komisija za istraživanje ubistava novinara postavila prema istrazi? 

Veran Matić: Prva Radna grupa koju je pri Komisiji za istraživanje ubistava novinara formirala direkcija policije, bila je slična prethodnim, i posle par godina nije isporučila ništa novo. Ali, pomoglo je to što smo prikupili dokumentaciju sa više lokacija Ministarstva unutrašnjih poslova. Kada je vođa radne grupe za istragu ubistva Slavka Ćuruvije potpisao optužnicu i kada je ona od suda prihvaćena, odlučili smo da ista osoba – inspektor Dragan Kecman vodi i radnu grupu za istragu ubistva Milana Pantića. Kecman je potpuno preokrenuo istragu. Njegovo iskustvo pomoglo je da se vrlo brzo razotkrije put za dokazivanje identiteta ubica. Postalo je potpuno jasno da je reč o unajmljenim ubicama i da je važno da se razotkrije ko su. Paralelno se vodila istraga da se utvrdi tačan motiv ubistva.

Kuda je odvela istraga motiva ubistva? 

Veran Matić: Izgleda da je i motiv svesno i neuspešnim istragama sedam radnih grupa policije namerno zataškavan, iako je bila otvorena istraga za kriminal u privatizaciji cementare Novi Popovac. Umesto da se ta istraga dovede do kraja, a počinioci osuđeni, u postupcima koji su sledili oni su praktično amnestirani, a tužilaštvo je odlučilo da zatvori istragu. Čak i kada se 2013. godine pojavio novi svedok sa novim dokumentima i dokazima, jer je bio posrednik u koruptivnim radnjama, tužilaštvo nije otvorilo novu istragu. Potpuno je jasno da je u pitanju zaštita koruptivnog lanca koji je poznat i vezan za vrh vlasti, pa je potpuno jasno da je globalna poznata kompanija kroz koruptivne radnje privatizovala cementaru što je sigurno imalo uticaj na prikrivanje korupcije, ali posredno i na prikrivanje zločina, jer je o toj privatizaciji najozbiljnije počeo da piše upravo Milan Pantić. To pisanje o privatizaciji izazvalo je nezadovljstvo radnika i tadašnji direktor se požalio se na pisanje medija i obećano mu je da će rešiti slučaj. I „slučaj“ je rešen. Naš kolega je ubijen.

Tadašnji ministar policije, Dragan Jočić, izjavio je tokom istrage da Milan Pantić nije trebalo da bude ubijen, već zastrašen, ali eto, desilo se, i onda je krenula priča o tome da je Pantić bio slabijeg zdravstvenog stanja, što bi značilo da je sam kriv za ubistvo koje mu se desilo, jer da nije bio slabijeg zdravstvenog stanja, onda bi bilo moguće da se rasvetli ovaj napad, jer bi onda moglo da se kaže da su u pitanju lakše telesne povrede. Samo da podsetim da je isti ministar na pitanje da li je tačno da je osuđivan za pljačkanje trafika odgovorio „zar mi takvo pitanje postavljate u danu kada gori Hilandar“ (manastir u Grčkoj).

Inspektor Kecman je ipak našao dokaze?

Veran Matić: Inspektor Kecman je uspeo da pronađe dokaze za identifikovanje ubica. Sâm proces koji je usledio, dao je snažne indikacije da su u pitanju počinioci ubistva. Kada su stavljena saznanja i dokazi, bilo je potpuno jasno da je organizovana kriminalna grupa privatizovala vrlo profitabilnu cementaru i na tom putu sklanjala sve smetnje, između ostalog i velike dugove cementare koji su postojali prema proizvođačima energije, a koji su kroz sudske odluke, uz pritisak vlade, oprošteni cementari, odnosno prebačeni na teret građana Srbije. Istraga je dovela do potpuno jasne slike događaja koji su doveli do ubistva novinara.

Vi ste neke podatke pre više od godinu dana izneli javno, neke ste sada i dodatno javno objasnili, ali Tužilaštvo za organizovani kriminal još nije reagovalo i otvorilo istragu ovog slučaja – zašto?

Veran Matić: Nedostaje politička volja, a mislim da nikada nije ni postojala. Kada smo počeli da radimo na rešavanju slučaja ubistva Slavka Ćuruvije, imali smo snažnu podršku tadašnjeg prvog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića, i opet je bilo vrlo teško, jer je, očigledno, bilo reč o ubistvu koje je organizovao vrh službe državne bezbednosti, koji je uspeo da sačuva službu i pored velikog broja zločina devedesetih. Ali, imali smo i vrlo rešenog tužioca koji je vodio istragu, vrlo snažan istražni tim, uspešnu strategiju, i vrlo brze rezultate. Usledilo je i podizanje optužnice. Svo to vreme trajala je opstrukcija koja je doživela kulminaciju tokom suđenja. Sudsko veće je na kraju, i to dva puta, donelo odluku koja je na prvi pogled pravedna – 100 godina zatvora ukupno za sve optužene, ali su i ugradili dva puta grešku u obrazloženje presude, za koju su znali da će biti oborena presuda na višoj instanci. I sada čekamo konačnu presudu i nismo sigurni da će pravda biti ostvarena.

U istrazi ubistva novinara Milana Pantića, nismo imali istragu koja bi bila kredibilna. Tužilaštvo za organizovani kriminal nije htelo da prihvati vođenje istrage. Ne mogu da objasnim nepostanje volje i želje da se ovaj slučaj reši, odbijanje da se ispitaju svi prikupljeni dokazi, da se uključe sve snage koje imaju saznanja o ovom ubistvu, da se otvori slučaj pljačkaške privatizacije. Možda je odgovor u činjenici da su svi akteri danas prebogati i da poseduju moć koja je jača od sistemske. Da su zaštitnici aktera ove privatizacije i ubistva toliko moćni da su uspeli da obezbede zaštitu u svakoj vlasti.

Rekli ste da mislite da će istraga ovog ubistva zavštiti u arhivi. Uvek se veruje da stvari moraju kad tad da se saznaju i otkriju. Kome, toliko dugo, nije u interesu da rasvetli ovaj zločin? 

Veran Matić: Kada pogledate fotografiju lica mesta na kojoj je telo ubijenog kolege Milana Pantića, videćete hleb po koji je otišao. Videćete skromnost novinara koji je samo radio na najpošteniji način svoj posao. I videćete, na drugoj strani, sistem koji odbija da to mesto zločina „obradi” na pravi način, bukvalno sve institucije i tužilaštvo i MUP, videćete vladu Srbije, te 2001. godine, kojoj je u interesu da na što brži način dođe do novca za budžet, ali i za sopstvene prihode, jer niko nije naivan da podrazumeva da se radi za skromne plate, vidimo globalnu korporaciju koja korumpira ceo put privatizacionog procesa, preko ćerke firme, i uz saradnike posrednike u Srbiji, koji hoće da svedoče, ali niko ih ne vidi i pored prijava… Vidimo sve ono što se danas dešava OK radiju u Vranju, gde je lokalni kabadahija osuđivan za kriminalne radnje zazidao jedan radio i da niko ne može ništa da uradi da se bespravno sazidana zgrada sruši, gde se suđenja odlažu dok šef mafije ne izađe iz zatvora… Inicirao sam osnivanje Komisije za rešavanje ubistava novinara i znam koliko smo energije uložili u svaki od slučajeva. Posle deset godina našeg rada i dve prvostepene presude, još uvek nismo sigurni da će se doneti pravedna konačna presuda za slučaj ubistva Slavka Ćuruvije. U slučaju istrage ubistva Milana Pantića, nismo imali ni približnu kooperativnost nadležnih. Zbog toga mislim da smo čak doveli celu ekipu da prizna počinjeno ubistvo – da se ne bi dogodila presuda. Zbog toga mislim da moramo da pronađemo nov put za razrešavanje ovog slučaja i tu nam je definitivno potrebna međunarodna saradnja i pomoć.

U slučaju ubistva Slavka Ćuruvije, počinioci su pripadnici duboke države. Da li je i ovde to ili sličan slučaj?

Veran Matić: U dve prvostepene presude utvrđeno je da je nalogodavac šef tajne službe, a organizatori dva najbliža saradnika zaposleni u tajnoj službi, a egzekutor koji je u bekstvu, kao član rezervnog sastava Resora Državne bezbednosti MUP-a. Dakle, to tada nije bila duboka država. Oni su to postali onda kada su se dogodile demokatske promene. Njima je od novih vlasti bilo omogućeno nekoliko meseci da spaljuju dokumentaciju, da je skrivaju, da je kopiraju i svih ovih godina, ta dokumentacija umesto da bude dostupna javnosti, kao u slučaju Istočne Nemačke, nalazi se u rukama vodećih ljudi te službe i to decenijama, sigurno služi za ucene svih onih koji su bili na neki način saradnici službe, a kojih ima u političkom i društvenom životu Srbije. Ta duboka država nastala je zbog nedostatka lustracije, radikalnog suočavanja sa zlom prošlošću režima Slobodana Miloševića. Zbog toga danas imamo renesansu vrednosti tog sistema u javnom životu Srbije. Ta duboka država se integrisala u sistem odmah posle promena i ona godinama vlada iz senke, naročito kada je potrebno zaštititi simbole zla devedesetih, zaštititi stečenu i multiplikovanu imovinu, i posebno kada je potrebno zaštititi ljude koji su činili kriminalne radnje i zločine devedesetih od sudskog progona. Dakle, ne samo da štiti optužene, nego i vlada u mnogim oblastima života.

Militarizacija srpskog društva traje decenijama. Danas imamo rezultate koji su vidljivi svakoga dana, kada pročitamo vest da je ubijena neka žena, supruga sa detetom, a ponekad je i muškarac ubica izvršio samoubistvo, a imamo kulminaciju u masovnom ubistvu u školi, pa potom u obližnjim selima. To je produkt te militarizacije, nedostatka lustracije, suočavanja sa prošlošću, nedostatkom dekontaminacije društva. Demilitarizacija nije samo oduzimanje oružja, a u isto vreme nastavljanje govora mržnje i agresije u političkom životu kroz medije. Demilitarizacija je i to, ali i uvođenje kulture mira, nenasilja u svakom segmentu društva, ali i dekontaminacija društva, što predstavlja, takođe, jasnu široku akciju suočavanja sa zlom prošlošću.

Važno je podvući ko je bio Milan Pantić. 

Veran Matić: U mojoj slici, Milan je  novinar „starog kova“, dopisnik iz provincije, velikog nacionalnog medija, novinar hronike, koja je nekada bila vrlo ugledna, koja je zahtevala visoki profesionalizam i etičnost. U trazniciji, takvi novinari su dobili prostor za iskonsku borbu protiv nepravde, protiv lokalnih patologija, korupcije, uz veliku izloženost jer svakog dana sreće i poznaje sve aktere tekstova i vesti koje piše, obično bez ikakve zaštite, kao što je u većem obimu imaju prestonički mediji i novinari. Njegovi tekstovi koje smo čitali, i kada ih je potpisivao pod psudonimom, vrlo su slikovita hronika svih zbivanja u Jagodini i okolini. Danas, gotovo da nema takvih novinara. I takvog novinarstva, i u tome su ubice uspele. Ako ne uspemo ovaj slučaj ubistva da rešimo, to će imati još snažnije implikacije kada je reč o budućnosti novinarstva.

Da li i kakvu pomoć očekujete od međunarodnih organizacija i novinara?

Veran Matić: Mi smo dobili veliku pomoć međunarodnih organizacija u vidu podrške. Do danas, nismo dobili bilo kakvu materijalnu pomoć koja je vrlo važna u ovim istragama. Naše iskustvo je važno i nećemo moći da ga iskoristimo ako međunarodne organizacije ne podrže nastavak istraga i stvaranje novih modela zaštite novinara, prevencije. Menjaju se vremena i potrebno je činiti mnogo više nego do sada kako bi se sprečilo nasilje nad novinarima, a ne samo u rešavanju starih slučajeva ubistava. Međunarodne organizacije moraju da udruže svoje snage, mislim na profesionalne organizacije, ali i na Savet Evrope, UNESCO i druge, kako bi se formirali timovi za efikasnu međunarodnu pomoć u slučajevima u kojima su novinari ugroženi ili u slučajevima u kojima je potrebna pomoć u istražnim radnjama jer 85 odsto slučajeva ubistava ostane nerešeno. Moraju se formirati ozbiljni budžeti podrške za prevenciju i istrage. Komisija za istraživanje ubistava novinara, iako telo Vlade Republike Srbije, u proteklih deset godina koliko postoji, budžet Srbije nije ništa koštala. Svako od nas je plaćao svoje troškove, nije bilo nikakvih nadoknada za sate i dane posvećenog rada. Inspektori nisu dobijali nikakva dodatna sredstva, sami su plaćali dodante troškove. Mislim da je to pomoglo da dođemo do rezultata. Ali moglo se i još više. Ovi poslovi su toliko važni i plemeniti i za nove izazove je veoma važno da postoje obezbeđena sredstva od Evropske komisije, pa do brojnih fondacija. U ovom trenutku, u Srbiji imamo bar deset vrlo iskusnih istražitelja i novinara koji su se bavili istragama ubistava novinara koji mogu da pomognu u svakom drugom slučaju. I kada bi se napravila globalna aktivnost po ovom pitanju mogli bismo da pomognemo drugima, ali i drugi nama.