Radomir Marković, Milan Radonjić, Ratko Romić i odbegli Miroslav Kurak pravosnažno su oslobođeni krivice za ubistvo Slavka Ćuruvije. Vida Petrović Škero, nekadašnja predsednica Vrhovnog suda naglašava: Više ne može da im se sudi.
„Teško će šta preduzeti Vrhovni sud. On može da utvrdi da postoji neka osnovanost zahteva, ali taj zahtev se podnosi u odnosu na okrivljenog. A ovde tužilac nije uspeo u postupku, a oslobođeni su svi koji su bili ne obični građani, nego oni koji su bili na čelu upravo tih državnih službi, te državne bezbednosti koje je u obavezi da nam negde obezbedi jedan siguran život i da se ne dozvoli u jednoj državi da se ovako nešto dešava“, kaže Petrović Škero.
Tužilac Predrag Milovanović smatra da je zahtev Vrhovnog tužilaštva slaba uteha, posle pravosnažne oslobađajuće presude.
„Vrhovno javno tužilaštvo ima pravo da izvrši uvidu svaki predmet pravosnažan ili nepravosnažan i da postupa u skladu s svojim obavezama. Jedno od obaveza jeste da se uloži odgovarajuće pravno sredstvo, konkretno za aktivizaciju zakonitosti i pretpostavljam da će u tom pravcu i ići Vrhovno javno tužilaštvo. Tražiće da suda da utvrdi da li je bilo povrede zakona ali nažalost odluka vrhovnog suda i da usvoji zahtev, može biti samo konstatacija da je zakon povređen ili nije, što u konkretnom slučaju opet ne vodi ka poništavanju ove odluke“, kaže tužilac Milovanović.
Pravosnažna presuda ne može da se poništi. Najveća krivica za oslobađajuću presudu, smatra bivša predsednica Vrhovnog suda, jeste na tužilaštvu.
„Zahtev za zaštitu je vanredno pravno sredstvo koje, evo, na taj način se sada pokreće, kada je moralo mnogo ranije da se zapita, kada se već jednom ukidala presuda, postoje li ili ne postoje dokazi šta je radilo to tužilaštvo i to, pritom u periodu kada je naš Ustav određivao da ta viša tužilaštva, odnosno tužioci, imaju svoja određena ovlašćenja, a nisu ih koristili. Po meni, u smislu postupka je prvenstveno sve potiče od tužioca koji je krenuo u postupak bez potrebnih dokaza ako je tačno da ih nema. Kada je poznat novinar ubijen u po bela dana usred centra Beograda, ne može da se ne zna ništa. U međuvremenu imamo i taj podatak da je bio praćen, pa čak i oni koji su ga pratili ne primete ni da je ubijen, ni koga je ubio, ni zašto ga je ubio. To je negde krah jedne države“, kaže Vida Petrović Škero.
I predsednik Apelacionog suda u Beogradu Duško Milenković kaže da sudije ne mogu da snose odgovornost što krivac ili krivci nisu privedeni pravdi. Podseća:
„Sud sudi samo na osnovu dokaza koje ima u spisima predmeta, a stav Veća je da Tužilaštvo nije iznelo Sudu dokaze koji bi potkrepili navode optužnice“.
Tako presuda, kojom 25 godina od zločina nema osuđenih za ubistvo Slavka Ćuruvije, jeste poruka novinarima, ali i celom društvu. Ne samo da nema vladavine prava, već postoje službe koje su iznad institucija i države.
„Smatram da je ovo najveća poruka koja je u zadnje vreme nama data. A poruka je, u državi nema mogućnosti za vladavinu prava. Nema mogućnosti da se ljudima obezbedi sigurnost da novinari imaju svoju slobodu. Jer ako dvadeset i nešto godina u ovoj državi nije otkriven onaj koji je učinio delo, nije otkriven onaj koji je nalogodavac, to pokazuje da ova država ima različite službe koje su iznad države. To je moje lično mišljenje. I to mišljenje bi bilo možda drugačije da drugostepeni sud koji se usudio i znao sigurno da će se desiti ovo što će se desiti, da se oslobode oni koji su bili do tada negde protiv kojih se vodio postupak. Ali je on sačekao devet meseci više da uradi odluku, odluku je objavio u petak popodne i negde se i on uključio u taj pokret koji negde govori o tome nema zaštite prava, sutra se može desiti i vama, nikada nećemo nekoga zaštititi, naročito ako u tome učestvuju službu“, kaže Vida Petrović Škero.
I posle pravosnažne oslobađajuće presude, na potezu je opet Tužilaštvo koje bi moralo da razgrne mrak koje su nad vladavinom prava stvorile tajne službe.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.