Novinarka Verica Marinčić, koja je praćena i zastrašivana na poslu i ispred svoje kuće, ni posle više od godinu dana podnošenja prijava i žalbi nadležnim organima nije uspela da ubedi institucije da reaguju.
Više javno tužilaštvo u Sremskoj Mitrovici odbilo je kao neosnovane prigovore novinarke lokalnog portala Inđija kafe na odluku Osnovnog javnog tužilaštva u Staroj Pazovi (iz novembra prošle godine) kojom se odbacuje krivična prijava protiv osumnjičenog Nenada M.
Advokatica Milena Vasić iz Komiteta pravnika za ljudska prava – YUCOM tvrdila je da se od početka radilo o proganjanju, a ne o ugrožavanju sigurnosti
U rešenju, u koje je Cenzolovka imala uvid, navodi se da ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo ugrožavanja sigurnosti. „Uvidom u predmetni spis, ovo tužilaštvo utvrdilo je da je Osnovno javno tužilaštvo u Staroj Pazovi u potpunosti i pravilno utvrdilo činjenično stanje“, piše u dokumentu koji potpisuje zamenica javnog tužioca Borka Jovanović.
„Pravnog leka više nema. To je to. Sve što sam rekla, po njima, nisam mogla da dokažem“, ističe u razgovoru za Cenzolovku Verica Marinčić.
„Progoni i dalje traju, ali sve sam to pustila, jednostavno – navikla sam se. Ne mogu više dozvoliti da mi sve ovo u tolikoj meri utiče na život. Ne mogu više da prijavljujem sve slučajeve zastrašivanja dok gledam kako od žrtve prave budalu.“
„Sve je to isti obrazac“
Novinarka iz Inđije kaže da nije ni očekivala drugačiji epilog, posebno u kontekstu u kojem je Apelacioni sud ukinuo presudu za ubistvo Slavka Ćuruvije i predmet vratio na ponovno suđenje, a prijave za napade na druge novinare po pravilu padaju u vodu.
Kao i u slučaju novinarke istraživačke mreže KRIK Bojane Pavlović, ovde je preovladao stav tužilaštva da nema dokaza o konkretnim pretnjama. „Analizirajući sve prikupljene podatke, nalazimo da nema dokaza da je osumnjičeni u konkretnom slučaju uputio pretnje oštećenoj da će napasti na njen život ili telo“, stoji u prvostepenom obrazloženju zamenice javnog tužioca u Staroj Pazovi Aleksandre Molnar.
Njen beogradski kolega Vojkan Ilić pak nije prihvatio prijavu KRIK-a i Bojane Pavlović, uz ocenu da pretnja „objektivno mora biti ozbiljna i konkretna“, te da nije bilo fizičkog nasilja i uvreda, „osim kontakta kojom prilikom joj je oduzet telefon“.
Verica Marinčić se nadala da bi novi uvid u događaje mogle pružiti sigurnosne kamere, međutim, iz policije je stigao izveštaj u kojem piše da tako nešto nije moguće.
Navodno, oni su obavili razgovor s osobom iz kabineta predsednika opštine, koja je zadužena za monitoring kamera, i zaključili da je video-nadzor samo „delimično u funkciji, jer servisiranje nije vršeno redovno“. Željene lokacije, kako tvrde, nisu pokrivene sistemom, te „praktično nije moguće da su takvi snimci postojali“.
U slučaju Bojane Pavlović, tužilaštvo je u svojoj odbijenici takođe konstatovalo da su policajci na terenu ustanovili da nema sigurnosnih kamera. Obilaskom lokacije, novinari KRIK-a utvrdili su da se u delu Ulice Svetozara Markovića, gde je grupa muškaraca presrela njihovu novinarku, nalaze najmanje četiri kamere, od kojih dve pokrivaju mesto događaja.
„Pratila sam šta se događa s novinarkom KRIK-a“, kaže Verica Marinčić. „Sve je to isti obrazac. Prvo pokušaju da te diskredituju kao osobu. Po onda tvoju porodicu, tvoj posao. Na kraju žele da te otkupe. Zasad, nažalost, nema validne borbe koja daje rezultate. I mnogo veće priče od moje doživele su fijasko. Iskreno, nisam ni očekivala da će se u mom slučaju odjednom dogoditi nešto pozitivno.“
Pretnje, hakerski napadi… i Marijan Rističević
Zastrašivanje novinarke iz Inđije počelo je prošlog juna po objavljivanju foto-vesti na Fejsbuk stranici lokalnog portala Inđija kafe (bahato parkiran automobila ispred jedne pekare). Ona je u više navrata zastrašivana i praćena na poslu i ispred kuće u kojoj živi.
U međuvremenu, narodni poslanik Marijan Rističević na svom Tviter nalogu osporio je status novinara Verici Marinčić i zapitao se iz kog razloga je ona predstavljena kao žrtva progona. Tvrdnje da „ona i nije novinarka“ mogle su se čuti čak i iz tužilaštva. Vređana je kao žena, nazivana prodavačicom i kasirkom.
„I mnogo veće priče od moje doživele su fijasko. Iskreno, nisam ni očekivala da će se u mom slučaju odjednom dogoditi nešto pozitivno“ (Verica Marinčić)
Njena pravna zastupnica Milena Vasić iz Komiteta pravnika za ljudska prava – YUCOM tvrdila je da se od početka radilo o pogrešnoj kvalifikaciji dela. Drugim rečima, da se ovde radilo o proganjanju, a ne o ugrožavanju sigurnosti.
Prema pisanju Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE), osumnjičeni za pretnje novinarki član je moto-kluba „Noćni vukovi“ i česta je zvanica na proslavama opštinskih vlasti.
U maju ove i junu prošle godine zabeleženi su hakerski napadi na sajt Inđija kafe. U ovom trenutku, kaže Verica Marinčić, ista novinarska ekipa pokreće novu priču, na novom serveru i s novim nazivom – InMedia.
„Sajt je popunjen i sređen, a na jesen nas čeka lansiranje. Osnovaćemo i školicu novinarstva u okviru koje će se mladi ljudi baviti lokalnim temama. Borićemo se na ovaj način, jer ne vredi više trošiti energiju na nešto što je unapred rešeno. To će nam od sada biti u fokusu.“
Podsećamo, ovo nije prvi put da je novinarka lokalnog portala zbog svog profesionalnog delovanja trpela verbalno nasilje. O strahu koji novinari doživljavaju u ovakvim i sličnim situacijama Verica Marinčić je govorila i prošlog marta u kratkom filmu u produkciji Slavko Ćuruvija fondacije.
Zastrašivanje Verice Marinčić osudio je OEBS, kao i Reporteri bez granica. Oni su pozvali vlasti u Srbiji, uključujući predsednika Aleksandra Vučića i premijerku Anu Brnabić, da zaštite novinarku.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.