Višestruko osuđivani Dejan Nikolić Kantar iz zatvora poslao krivičnu prijavu protiv Verana Matića

Iako je Nikolić u zatvoru, više od dve godine, ono što je učinio nanosi i dalje štetu: nelegalno izgrađeni objekat kojim je zazidan deo OK radija nije srušen i pored rešenja nadležnih institucija iz juna 2022. godine. Radio jedva preživljava bez prihoda od kafea koji je radio u okviru radija, a na koji se nameračio Nikolić i koji je zatvorio svojim nasilničkim ponašanjem, za koje je osuđen na 14 meseci zatvora. Te prostorije su prvo rušene nasilnim napadima, pa potom uništavan enterijer, i ponovo uništavani izlozi nedavno.

Vlasnica i jedna zaposlena su pod policijskim nadzorom, zaštitom. Iako je Nikolić u zatvoru od juna 2022. godine. Na desetine kladionica čiji je vlasnik bio do dana kada je pretio u sudnici zaposlenima u OK radiju, i dalje rade i pored pokušaja da ih se zatvori odlukom Uprave za igre na sreću Ministarstva finansija, jer je licencu dobio iako je bio osuđen za ilegalno organizovanje igara na sreću, što je poništio Upravni sud u Nišu. Nadležno tužilaštvo za organizovani kriminal nije želelo da se bavi ovom temom.

Nikolić je optužen da je pretio načelniku PU Vranje Živkoviću, pre nego što je pretio OK radiju. Pobegao je potom iz zemlje, uhapšen u Makedoniji, gde je bio u ekstradicionom pritvoru, isporučen Srbiji i pušten na slobodu. To suđenje još uvek traje (podsećam da je u međuvremenu osuđen dva puta pravnosnažno za slučajeve koji su se dogodili). To suđenje sa puno opstrukcija još uvek traje. Kao da bivši načelnik PU, državni službenik koji se suprotstavio nasilništvu Nikolića, nema podršku sistema i policijsku solidarnost.

Pre slučaja OK radija, započeto je i suđenje za pretnje bivšoj partnerki M.V. iz Vranja, i do danas nije završeno. I ovaj slučaj se može čitati kroz enormni rast nasilja nad ženama i femicid u Srbiji i nekažnjivost. U ovom slučaju preti zastarelost, na šta se očigledno ide sa opstrukcijama, i manevrima advokata.

Na poslednjem ročištu u ovom slučaju, KPZ nije sudu dostavio ni izveštaj zbog čega Nikolića nisu doveli po nalogu istog suda. Među advokatima koje Kantar uključuje ili isključuje iz zastupanja je i kćerka sudije Višeg suda, kojoj je nestao predmet Dejana Nikolića Kantara, za šta još uvek nije utvrđena odgovornost.

Dan pošto je na suđenju za nasilničko ponašanje prema zaposlenima u OK radiju pretio vlasnici i jednoj od zaposlenih, u pritvoru Centralnog zatvora u Beogradu, prema navodima iz optužnog predloga, pretio je službeniku Ministarstva pravde u kantini ovog zatvora, upućujući najbrutalnije pretnje njemu i njegovoj porodici.

I to suđenje još uvek traje, dok žrtve nemaju podršku sistema u kojem rade.

Novinarska zajednica, u prvom redu Stalna radna grupa za bezbednost novinara, u kojoj pored predstavnika svih udruženja novinara i asocijacija medija sede i predstavnici Vrhovnog tužilaštva i MUP-a, svojim prisustvom suđenjima u Vranju, doprineli su vidljivosti ovog slučaja. Veran Matić, kao član Stalne radne grupe za bezbednost novinara, vrlo brzo se našao na plakatima kojima je oblepljeno Vranje, svojevrsnim poternicama. Bio je stalna meta Nikolićeve „odbrane“. Sa suđenja na kojem je bio kao izveštač u Centralnom zatvoru, za slučaj pretnji bivšem načelniku PU Vranje, na zahtev optuženog Kantara da mu smeta prisustvo Matića, odnosno moje prisustvo, udaljen sam sa suđenja, iako je Nikolić nastavio sa opstrukcijom i suđenje je odloženo. Na suđenju za pretnje stražaru u Centralnom zatvoru, koje se održavalo u Drugom osnovnom sudu u Beogradu, Matiću, to jest meni, nije bilo dozvoljeno da prisustvujem, navodno zbog nesporazuma, iako sam poslao urednu akreditaciju.

U međuvremenu, javlja se sudija Osnovnog suda u Bujanovcu, koji od suda u Vranju traži sve aktuelne predmete protiv Nikolića, da ih objedini i da on sudi jer već ima jedan slučaj protiv Kantara (na predlog odbrane da se vodi jedinstven postupak, prema postupku koji je prvi započeo, sa obrazloženjem da je kod njih optuženje najstarije). Pomislio bi neko „kakav sudija“, vodi računa o efikasnosti i uštedama… Ali kakve veze imaju slučajevi pretnji načelniku Policijske uprave, bivšoj partnerki i eventualno zaposlenom u CZ u Beogradu, da se sve objedini baš u Bujanovcu…

Nikolić i njegova odbrana koju često menja, imaju jasnu strategiju opstrukcije u svim oblicima. I nije nemoguće da se pronašao sudija koji bi mogao da pomogne da se sve reši 3 u 1, i presudom koja bi mogla da bude u kućnim uslovima. Ili da se prebacivanjem ovih suđenja u Bujanovac, Nikoliću omogući bekstvo van zemlje, npr. na Kosovo i Metohiju, gde bi ostao zaštićen nesaradnjom policija i tužilaštava, a i sopstvenim biznisom.

Beogradski i bujanovački sudovi naložili su veštačenje procesne sposobnosti Nikolića. To je već rađeno u u presuđenim i predmetima u toku. I sada imamo i situaciju u kojoj veštaci, navodno, nemaju dovoljno vremena da to ponovo urade. I opet preti zastara, što je i cilj.

Najviše se plašim mogućnosti osveta. Nije teško razumeti koliko je teško zaposlenima u OK radiju u Vranju, koji i pored ovih presuda jedva preživaljavaju, uz policijsku pojačanu pažnju. Kako je sudijama koji su presudili u efikasnim sudskim procesima po najvišim standardima? Kako je tužiocima koji su posvećeno zastupali javni interes i postulate pravde, kada znaju na koji način se osuđeni revanširaju? Kako je novinarima i medijima koji su izveštavali o ovim suđenjima?

Kada je odlučivano na drugom stepenu o presudi na 18 meseci zatvora, dogodio se nezapamćeni skandal. U Višem sudu u Vranju je nestao predmet Dejana Nikolića Kantara. Jedini mogući motiv je pokušaj da se opstruira-odloži-spreči pravnosnažnost presude od 18 meseci zatvora. Ovaj slučaj još uvek nije razjašnjen. I sada posle svega, Nikolić iz zatvora u Nišu, šalje krivičnu prijavu protiv Verana Matića, to jest mene. U dosta haotičnoj krivičnoj prijavi Veran Matić se optužuje…

Zbog toga što je Dejana Nikolića Kantara predstavljao u negativnom kontekstu, a sud predstavljao pristrasnim, i time primorao sudiju Osnovnog suda u Vranju da osumnjičenog Nikolića osudi na kaznu zatvora u trajanju od 18 meseci. Na isti način je i Viši sud primoran da takvu nakaznu presudu potvrdi.

Time nisu zadovoljeni apetiti Matića, već u saradnji sa upravnikom Kazneno-popravnog zavoda u Nišu, i načelnicima službi tog zavoda, pripreme nezvanično izvršenje smrtne kazne na neformalan način u penalnim uslovima, jer postoje osnovi sumnje da je upravnik KPZ u Nišu, pod pritiskom osumnjičenog Matića, kršenjem odredbe čl. 113 Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, izdao nalog službenim licima Službe za obezeđenje KPZ u Nišu da oštećenog Nikolića 29.05.2024. godine otmu iz sanitetskog vozila Specijalne zatvorske bolnice za lečenje plućnih bolesti „Ozren“ iz Sokobanje, u kojoj je imao sve uslove za lečenje, i da ga kao teškog invalida, neuslovnim zatvorskim vozilom „Marica“, prebace u Specijalnu zatvorsku bolnicu u Beogradu, koja nema uslova za lečenje oštećenog, da bi nad njim bila izvršena, nezvanično, smrtna kazna, pri čemu je osumnjičeni bio svestan svoga dela, pa je hteo njegovo izvršenje, čime je učinio krivično delo ometanje pravde…

Ova krivična prijava je tipična poruka Veranu Matiću da se okane njegovih „aktivnosti“ u Vranju, u zatvoru, prema novinarima, prema drugim ugroženim građanima i predstavnicima države. Ovo je dodatni nivo bahaćenja i neverovanja u to što mu se dogodilo i pored tolike moći i sile.

Podsećam na reči Branka Stamenkovića, koji je ispred Vrhovnog javnog tužilaštva član bivše Radne grupe Vlade Srbije za bezbednost i zaštitu novinara, na vanrednoj sednici iz juna 2022. godine:

„U Vranju, koje nije tako mali grad, a nije ni tako malo mesto, ipak je to grad u Srbiji, država je izazvana na duel. Apsolutno je bitno da država na lokalu, pa i mi kao država na globalu, to jest na nivou Republike Srbije, pokažemo apsolutnu odlučnost u ovom predmetu, i bez ikakve zadrške, ovu situaciju u Vranju rešimo. Jer ukoliko je ne budemo rešili sa potpunom odlučnošću, ovaj predmet i ovaj slučaj će početi da se širi dalje, i kriminalci raznih rangova će pomisliti da je država slaba, da ne postoji i da ne može da ih suzbije. I onda će nastaviti sa svojom kriminalnom aktivnošću još besomučnije i bezobraznije.”

Više od dve godine kasnije, imamo delimičnu pravdu u slučaju novinara, jer i dalje stoji nelegalni objekat zazidanog OK radija i možda poslednji dani koje broji ovaj medij, upravo zbog svega što im je napravio Nikolić. Nemamo pravdu u slučaju pretnji načelniku policijske uprave, bivšoj partnerki, zaposlenom u Upravi za izvršenje zatvorskih sankcija. Imamo opstrukciju, pokušaje da se izbegnu kazne, ostvare pogodnosti u izdržavanju kazni, ostvari mogućnost za kazne koje mu pogoduju za otvorene slučajeve ili šansu za eventualno bekstvo (jer je već to radio).

Pored novinara i medija, pretnjama i ugrožavanju bezbednosti izloženi su i oni koji nastoje da zaštite novinare i medije koji su napadnuti. I to je sve češća i vrlo opasna pojava. Jer ako ne bude onih koji brane, štite, zalažu se za slobodu govora novinara i medija, biće to najjasniji znak da više nema ni slobode.