Srđan Škoro u tužbi je od suda tražio da utvrdi da Radomir Dmitrović neprekidno vrši mobing nad njim od 9. maja 2014. godine.
Zlostavljanje je, prema navodima iz tužbe, počelo smenom Škora sa mesta šefa deska “Novosti” i njegovim premeštajem u redakciju lista “Sport”. Premeštaj je, tvrdi Škoro, kazna za njegov javni istup u Jutarnjem programu Radio-televizije Srbije na dan inaguiracije Vlade Srbije 27. aprila 2014. godine, kada je Aleksandar Vučić postao premijer.
Razmatrajući navode iz tužbe, sudija Vesna Sekulić u presudi je navela da je na osnovu iskaza Škora da je sa mesta šefa deska u „Večernjim novostima“ na mesto pomoćnika urednika u listu „Sport“ premešten kako bi bio „uklonjen“ iz „Večernjih novosti zaključila da ni Škoro „nije smatrao da je namera tuženog bila da povredi njegova lična prava ili da uvredi“.
Sud je, navodi se u presudi, prihvatio iskaz advokata „Novosti“ da je Dmitrović bio nezadovoljan Škorovim radom na mestu šefa deska, da je već neko vreme tražio njegovu zamenu i da je izgubio poverenje u njega zbog toga što je loše pričao o Kompaniji i zaposlenima.
„Sud je posebno imao u vidu i činjenicu da je tužilac raspoređen na radno mesto pomoćnika urednika u listu ’Sport’ koji potpuno odgovara njegovoj profesiji i reputaciji. Ovakav zaključak proizilazi iz činjenice da je tužilac novinar, a da je tokom svoje karijere vršio uredničke poslove, te da je prebačen u drugi list na uredničku novinarsku poziciju“, piše u obrazloženju presude.
U njoj se navodi i da bi zlostavljanje postojalo samo u slučaju da je Škoro bio raspoređen na radno mesto koje u potpunosti ne odgovara njegovoj stručnoj spremi, „što bi predstavljalo vređanje njegovih profesionalnih kvaliteta“.
„Ne može se smatrati degradirajućim mesto urednika lista ‘Sport’, niti se može smatrati da ovo mesto predstavlja degradaciju tužiočevih profesionalnih kvaliteta zbog toga što se tom materijom nikada nije bavio”, navodi se u presudi.
Sud je zaključio i da naknadno raspoređivanje Škora na mesto novinara u listu ‘Zov’ „ne predstavlja radnju zlostavljanja, budući da je raspoređen na mesto koje je njegovo osnovno zanimanje, a da se takvim premeštajem tuženi vodio svojim upravljačkim pravima“.
„Isto tako, kao bivši šef deska je imao dodir sa sportskom rubrikom, te se u tom smislu pisanje članaka o toj temi ne može smatrati degradiranjem tužiočevih profesionalnih kvaliteta“, zaključuje sudija Sekulić.
U presudi piše i da je polazeći od Škorovih tvrdnji da nije imao šifru kojom bi pristupio računaru u listu „Sport“, a znajući da je računar njegovo osnovno sredstvo za rad, sud zaključio da je obaveza zaposlenih da se jave, prilikom promene radnog mesta, informatičkoj službi kako bi dobili šifre.
„Imajući u vidu da se tužilac nije obraćao informatičkoj službi ni svom pretpostavljenom, sud je smatrao da je sopstvenim radnjama onemogućio sebi korišćenje osnovnog sredstva za rad.“
Navode Škora da njegovo ime nije stajalo u impresumu lista „Sport“ sud je, kako piše u presudi, utvrdio kao činjenicu, ali je „smatrao da ni ta radnja nije mobizirajuća“.
„Polazeći od nesumnjivo utvrđene činjenice da Škoro u vreme dok je bio deo lista ’Sport’ nije pisao novinarske tekstove, sud je smatrao da je tuženi imao opravdan razlog da njegovo ime ne uvrsti u impresum tog lista“, piše u presudi.
U njoj se navodi i da sud ne smatra da je Škoro zlostavljan time što mu je uručeno upozorenje pred otkaz u listu „Zov“, jer „tuženi kao poslodavac ima izvesnu upravljačka prava, čija se zakonitost može osporavati u radnom sporu“.
„Imajući u vidu da je navedeno upozorenje obrazloženo nedostatkom tužiočevih elektronskih evidencija, kao i neispunjenjem normi koji se odnose na napisane tekstove, sud je našao da upozorenje nije dato sa namerom da povredi tužiočeva lična prava, niti da na bilo kakav način uvredi tužiočeve lične ili profesionalne kvalitete“, naveo je sud u odluci.
Srđan Škoro uložio je žalbu na presudu Višeg suda.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.