Viši sud: Radniku Krušika sutra ne ističe zabrana napuštanja stana

Povodom zahteva za ukidanje mere zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor (kućni pritvor) koji je danas sudu podneo branilac radnika "Krušika" A. O., Viši sud u Beogradu je ukazao da ova mera može da traje dok za to postoji potreba, a da se njena opravdanost preispitije na svaka tri meseca.

Mera zabrane napuštanja stana A. O. ne ističe u petak 18. oktobra već će biti preispitivana svaka tri meseca, za razliku od pritvora kada se redovna kontrola vrši na svakih 30 dana, rečeno je Tanjugu u Višem sudu.

Podsećaju da je rešenjem sudije od 20. septembra, A. O. određena mera zabrane napuštanja stana, koja može trajati dok za to postoji potreba, a najduže do pravosnažnosti presude, odnosno do upućivanja okrivljenog u zavod za izvršenje krivičnih sankcija, ali najduže dok ne istekne vreme izdržavanja kazne izrečene u prvostepenoj presudi.

Ova odluka je potvrđena rešenjem krivičnog vanpretresnog veća ovog suda 14. oktobra.

Što se tiče zahteva branioca za ukidanje mere, objašnjavaju da sud nije obavezan da o njemu odlučuje.

Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal tereti A. O. za krivično delo odavanje poslovne tajne, jer sumnja da je pet godina neovlašćeno pribavljao poverljive podatke o tom preduzeću i predao ih stranom državljaninu radi objave na internetu.

U saopštenju tužilaštva je precizirano da je protiv A. O. istraga u ovom momentu usmerena na radnje koje je preduzeo od 2014. godine do pokretanja postupka u septembru.

Za krivično delo za koje se on tereti zaprećena je kazna zatvora od dve do 10 godina i novčana kazna.

Sumnja se da je radeći na pozicijama evidentičara i terminera u proizvodnji u preduzeću namenske industrije „Krušik“ a. d. iz Valjeva zbog, kako navodi tužilaštvo, razloga lične prirode, protivno zakonima i ne pridržavajući se odredbi Zakona o zaštiti uzbunjivača, neovlašćeno pribavljao podatke različitih stepena tajnosti o poslovanju ovog namenskog preduzeća u vezi sa više vojnih proizvodnih programa u nameri da ih preda „nepozvanom licu“.

Nakon toga, te podatke je, kako se sumnja, predao putem računarske komunikacije stranom državljaninu u znatnom obimu, da bi to lice bez daljeg utvrđivanja istinitosti dobijenih podataka, jedan deo podataka objavilo na Internetu.