Vlast gleda na novinare kao na sluge

Verbalni i fizički napadi na novinare tokom izveštavanja sa mitinga SNS prilikom inauguracije predsednika Aleksandra Vučića i potom cinično saopštenje MUP-a u kojem se navodi da napada nije ni bilo, i da su takve tvrdnje „zlonamerne i tendenciozne“, najbolje odslikavaju odnos vladajuće stranke prema novinarima.

Negiranje da su reporteri bili onemogućeni da obavljaju svoj posao, čak i maltretirani dok je policija ćutke stajala po strani, može se nazvati vrhuncem u bahatom ophođenju vlasti prema sedmoj sili u proteklih pet godina. Otvoreni pritisci, ekonomske ucene, finansiranje podobnih i ukidanje oglasa nepodobnim medijima, cenzura i autocenzura, samo su neki od načina na kojima se SNS garnitura obračunavala sa neistomišljenicima.

Aleksandar Vučić danas je vidno zreliji političar u odnosu na period kada je kao ministar za informisanje pre gotovo dve decenije doneo skandalozni Zakon o informisanju, po kojem su mediji kažnjavani bez sudskog postupka. Tada su morali da plaćaju drakonske kazne, pa tek onda na sudu da dokazuju da li su krivi ili ne. Proteklih pet godina, Vučićev odnos prema medijima se promenio. Zakon o informisanju je promenjen, aktuelni predsednik se deklarativno zalaže za slobodu medija, ali se njegov odnos prema novinarima najbolje vidi na konferencijama za štampu i kroz saopštenja SNS. Krajnji cinizam provejava i u jednom i u drugom obraćanju, iz čega se može zaključiti da su novinari tu da služe interesima vlasti, da prenose njihove hvalospeve, ali nikako da postavljaju neugodna pitanja. Na svaki negativni tekst o Vučiću odgovarano je saopštenjem SNS, u kojem se nije prezalo ni od uvreda na račun medija i novinara. Znatno oštriji u osudi neistomišljenika su provladini mediji i glasnogovornici – TV Pink i tabloid Informer. Šablon je isti – na naslovnici Informera pojavi se „nepoželjno lice“, uz niz kvalifikacija i uvreda. Potom se ta osoba, njen lik i delo, kao udarna vest pojavljuju na TV Pink u informativnim emisijama tokom čitavog dana.

Glavni i odgovorni Cenzolovke Perica Gunjić kaže za Danas da Vučić prezire sve prave, kritičke medije i novinare, one koji postavljaju pitanja i u ime građana kontrolišu rad državnih organa i funkcionera.

– On ne podnosi nikog ko nije deo njegove propagandne mašine. To je pokazivao na svakom koraku ovih pet godina, što ponižavanjem novinara koji su ga intervjuisali, što vređanjem i omalovažavanjem onih koji nisu samo držači mikrofona na konferencijama za novinare. On voli da bude u medijima ali od novinara traži ne samo da ne postavljaju nezgodna pitanja, već i da neprestano pokazuju koliko ga obožavaju. Posledice su golim okom vidljive i po odnosu i građana i predstavnika države prema novinarima i medijima tokom inauguracije za predsednika, kada su se prema novinarima i građani i policija ponašali kao prema nižim bićima kojima mogu da rade šta god hoće pa i da ih, kao novinarku Danasa, prenesu sa mesta na kome im smeta njihovo prisustvo, navodi Gunjić. On dodaje da Vučić kontroliše većinu medija – sve televizije sa nacionalnom frekvencijom, sve štampane dnevne novine, osim Danasa, najposećenije portale i „mnoštvo divljih sajtova koje su naprednjaci otvorili kako bi preko armije botova kontrolisali i onlajn sferu, koja se njegovom uticaju još jedina ozbiljno opire“.

– Preko svojih ljudi kontroliše i tržište oglašavanja, tako da svi neposlušni mediji mogu računati sa tim da neće dobiti oglase. Toliko je daleko ta kontrola menadžmenta i urednika u velikim medijima otišla, da danas definitivno, posle nekoliko godina u kojima je i moglo da se u nekim medijima naiđe na neki kritički tekst – to više nije slučaj. Novinari danas u svim većim redakcijama znaju šta smeju i šta ne smeju da objave, tako da je autocenzura sveprisutna. Posledica svega toga je da opet, kao devedesetih, imamo samo nekoliko kritičkih medija – portala, istraživačke centre, jednu dnevnu novinu i par nedeljnika, gde je moguće pisati slobodno. To najbolje govori o Vučićevom odnosu prema novinarima, zaključuje Gunjić.

Novinari koji nisu želeli da ćute, jednostavno su sklonjeni sa javne scene, pod različitim izgovorima. Tako je pre gotovo tri godine ukinuta kultna emisija „Utisak nedelje“. Obrazloženje je bilo da se emisija odlaže, jer nije postignut dogovor između menadžmenta televizije B92 i autorke Olje Bećković, što je ona negirala navodeći da je emisija – zabranjena, jer je ona odbila ultimatum. Tvrdila je da je emisije ukinuta političkim nalogom Aleksandra Vučića.

Nakon kritike sastava nove vlade u jutarnjem programu RTS pre tri godine, šef deska Večernjih novosti Srđan Škoro dobio je otkaz pod obrazloženjem da nije dobro obavljao svoj posao. Programski direktor RTV Slobodan Arežina smenjen je prošle godine sa te funkcije jer je, kako je naveo Upravni odbor koji ga je smenio“, RT Vojvodini opala gledanost. Što nije bilo tačno. I Škoro i Arežina pokrenuli su postupke pred sudovima zbog smena, i dobili ih u prvostepenim presudama, što budi nadu da se situacija u medijima može promeniti.

Nakon smene Arežine, usledio je niz otkaza novinara i urednika RTV, a nekoliko njih su i sami otišli. Među njima je Sanja Kljajić, novinarka i jedna od liderki pokreta „Podrži RTV“.

– RT Vojvodine je ogledni primer onoga što se dešava sa neposlušnima, ali to, nažalost, nije jedini slučaj pokušaja kontrole medija. To je postala svakodnevica i ukoliko pokušamo da pronađemo zajedničku nit, padamo u zamku da govorimo o opštim mestima. Zato smo na primeru RTV-a pokušali da ukažemo na konkretne i dokazive stvari, a prva i osnovna je da je direktor programa smenjen na silu čim je SNS osvojio vlast u Vojvodini i to je prouzrokovalo i opšte smene uredništva i potpuni zaokret u propagandu. To je nedavno potvrdio sud, to potvrđuju i sve analize programa koje su sprovodili ugledni stručnjaci, kaže Kljajić za Danas. Ona dodaje da sve vladajuće strukture pokušavaju da kontrolišu medije, „ali bi trebalo imati na umu to da je mehanizme koje je Boris Tadić sa svojim timom uspostavio, Aleksandar Vučić najdrastičnije primenio“.

Evidentno je da su pritisci na medije u proteklih pet godina sve intenzivniji, u zavisnosti na kojoj je funkciji bio novoizabrani predsednik. Uklanjanje nepodobnih počelo je od momenta kada je sa mesta prvog potpredsednika vlade postao premijer, a nakon toga se i Vučićeva retorika prema medijima zaoštrila, pa se u javnom diskursu sve češće čuju do skoro zaboravljene kvalifikacije „strani plaćenik i domaći izdajnik“, svojstvene radikalskoj retorici iz devedesetih.