Vlast koristi institucije da ućutka kritičke glasove

Njih 79,17 odsto se sa navedenom tvrdnjom složilo, od toga delimično – njih 25 odsto, a potpuno – više od 54 procenta. Suprotnog mišljenja bilo je nešto manje od 17 procenata ljudi koji su popunili upitnik.

Tačno trećina (33,33 odsto) anketiranih građana izjasnila se protiv istrage koju je Uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, u julu pokrenula u medijima i nevladinim organizacijama, što je i glavna tema Birodijevog istraživanja javnog mnjenja. Tu naredbu Ministarstva finansija i zahtev bankama da se provere transakcije na desetine udruženja građana i medijskih radnika, podržalo je 16,67 odsto građana, ali i oko 20 odsto onih koji sa tim događajem, kako sami kažu, nisu detaljno upoznati. Dok trećina ispitanih građana motiv vlasti za ovakvim potezom vidi u želji da neka veća pitanja stave u drugi plan, druga trećina u tome prepoznaje vid pritiska na medije i nevladine organizacije, preostali deo ispitanika to vidi kao poštovanje zakona i legitimno pravo Uprave.

Čak 41,67 odsto učesnika ankete, saglasilo se sa tvrdnjom da vlast pravi crne liste nepodobnih kršeći zakone, dok se još 25 procenta delimično složilo sa tim stavom. Tek nešto više od osam odsto smatra da ta tvrdnja nije tačna, dok se još 12,5 odsto ispitanika uglavnom ne slaže sa iznetim stavom. Isti procenat izjasnio se neodlučno.

Gotovo 80 odsto građana podržalo je tvrdnju da zloupotrebom institucija zarad sopstvenih interesa, vlast dokazuje da živimo u zarobljenoj državi, dok je 16,6 odsto ispitanika suprotnog mišljenja. Da ljudi, mediji i organizacije sa ove liste podležu svakoj kontroli koja je zakonska i legitimna, te da je terorizam besmislen izgovor ove vlasti, smatra tačno trećina ispitanika, dok se dodatno više od 20 odsto uglavnom slaže sa tom tvrdnjom. neodlučno je bilo 12,5 odsto građana, potpuno ubeđeno u suprotno mišljenje je bilo isto toliko, dok malo više od osam odsto nije po tom pitanju imalo stav.

Čak 37,5 odsto građana se potpuno složilo, a više od 20 odsto njih uglavnom podržalo stav da se prava namera vlasti može videti iz toga čime se navedene organizacije i mediji bave. Ukupno oko 20 procenata građana smatra da to nije tačno. Ipak, da NVO i mediji sa spiska ne treba da se bune ukoliko su „čisti“, saglasila se trećina ispitanika, dok je delimično tog mišljenja 8,33 odsto njih. Sa tim se decidno nije složilo 20,8 odsto građana, uglavnom se nije složilo njih 12,5 procenata, a skoro 17 odsto nije imalo pravi odgovor na to pitanje.

Neobaveštenost i predrasude

Najviše ispitanika, oko 47 odsto, nije upoznato sa stanjem u nevladinom sektoru, a najviše ispitanika (gotovo 30 odsto) ima neutralan stav o NVO. Čak 12,5 odsto ispitanika, i pored toga što ne zna činjenice o radu organizacija iz civilnog sektora, ima negativan stav prema njima, dok je kod 4,17 odsto njih taj stav pozitivan. Od ispitanika koji prate rad NVO, pozitivan stav o njima ima 8,33 odsto, isto toliko o njima misli negativno, dok je neutralno njih 16,67 odsto.