Vlast u medijima četiri puta više od opozicije

Crta je od 2. oktobra 2017. do 15. januara 2018, kad su raspisani lokalni izbori u Beogradu, posmatrala delovanje sredstava informisanja na koje se publika najviše oslanja u obaveštavanju: RTS, TV Pink, TV Prva, N1 i TV 02, dnevne novine Blic, Večernje novosti, Kurir, Informer i Politiku, kao i veb portale Blic.rs, B92.net i Kurir.rs.

„Medijska slika je veoma važan pokazatelj slobodnih i fer izbornih uslova, a ona ukazuje na disproporciju u prisustvu u medijima, dok su zabeleženi i slučajevi tzv. funkcionerske kampanje“, rekao je na konferenciji za novinare u Beogradu Raša Nedeljkov, šef posmatračke misije Crte.

Funkcioneri daju izborna obećanja

Neravnopravnost u prisustvu vlasti i opozicije u medijskim prilozima najuočljivija je na televizijama, putem kojih se informiše 82 odsto građana Srbije. Preko štampanih medija informiše se 34 odsto populacije, a 33 odsto putem interneta.

Najveći broj saopštenja i vesti bez intervencije redakcije preneli su Studio B i Kurir, dok je najviše analitičkih tekstova i intervjua bilo na N1, rezultati su monitoringa Crte. Predstavnici vlasti imali su najviše medijskog prostora na televizijama, a predstavnici opozicije u onlajn medijima.

„Imajući u vidu disproporciju prisustva političkih aktera u medijima, kao i različitost tonaliteta priloga od strane vodećih medija, smatramo da ne postoji medijski pluralizam i da je građanima teško da formiraju mišljenje zasnovano na nepristrasnom izveštavanju“, izjavila je Tamara Skrozza, novinarka i članica Upravnog odbora Crte.

Od ukupno 55 odsto medijskih nastupa u kojima su javni funkcioneri najavljeni kao republički ili gradski funkcioneri, a ne kao stranački, svaki četvrti put su davali izborna obećanja, a svaki šesti put napadali protivkandidate

Alarmantna je činjenica i u suprotnosti je sa Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije to što politički akteri sprovode „funkcionerske kampanje“, naglasila je ona.

„Od ukupno 55 odsto medijskih nastupa u kojima su javni funkcioneri najavljeni kao republički ili gradski funkcioneri, a ne kao stranački, svaki četvrti put davali su izborna obećanja, a svaki šesti put napadali protivkandidate“, istakla je Skrozza.

U vezi sa ovim pitanje, Crta medijima preporučuje da jasno naglase kada akteri govore u ime svoje stranke, a kada kao nosioci gradske i republičke vlasti.

„Član 29 Zakona o Agenciji protiv korupcije jasno propisuje da javni funkcioner ne može javne resurse i skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu funkcionera da koristi za promociju političkih stranaka i da je dužan da uvek nedvosmisleno predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa u kojem vrši javnu funkciju ili stav političke stranke, dok je na Regulatornom telu za elektronske medije (REM) da ovaj zakon sprovodi“, istakla je Skrozza.

Za analizirane priloge je karakteristično da politički akteri medijski prostor koriste da dezavuišu svoje protivnike, što je primetno i kod predstavnika vlasti i kod predstavnika opozicije.

„Ali treba imati u vidu da se predstavnici vlasti četiri puta češće pojavljuju u medijima od opozicije“, navela je Skrozza.

[povezaneprice]

„Procentualna sličnost između navođenja uspeha svoje stranke (38%) i napada na političke protivnike (30%) takođe zabrinjava i nagoveštava ’prljavu’ predizbornu kampanju i ovog puta“, naglasila je ona.

U medijima obuhvaćenim monitoringom najčešće se pojavljuje Siniša Mali, zatim Goran Vesić, a potom i gradski funkcioneri kao zbirna kategorija. Sledi Aleksandar Vučić, pa ostali republički funkcioneri.

Predstavnici opozicije su na začelju liste prisutnih u medijima. Pominju se ili pojavljuju Demokratska stranka, Vuk Jeremić, Saša Janković, Pokret slobodnih građana, Dragan Šutanovac, Dragan Đilas, a potom, u manjem broju slučajeva, i Ivica Dačić i SPS.

Najviše napadani Đilas, Šapić i Jeremić

U medijima je od političara najviše napadan Đilas, Šapić je na drugom, a Jeremić na trećem mestu. „Pristrasno-navijački“ pristup medija bio je daleko prisutniji kada se izveštavalo o predstavnicima vlasti, dok su o opozicionim liderima uglavnom izveštavali neutralno. Najviše „pristrasno-navijačkog sadržaja“ bilo je na televizijama, a neutralnog na vebu. Štampani mediji su prednjačili po broju kritičko-analitičkih tekstova.

„Ponašanje političara i njihov odjek u medijima pokazali su da su beogradski izbori od prvorazrednog državnog značaja“, istakla je Skrozza. O tome govori i zastupljenost tema u ovoj kampanji pre zvanične kampanje, odnosno dominacija tema iz državne politike u odnosu na probleme infrastrukture, saobraćaja i drugih realnih problema građana.

„Cilj istraživanja Crte, kao organizacije civilnog društva, jeste davanje podrške demokratskim polugama u izbornom procesu, ali i ukazivanje na ulogu medija ne samo tokom predizborne kampanje već i pre i posle nje“, zaključio je Raša Nedeljkov.