Vučenić: Vlast tretira profesionalne medije kao opoziciju

Novinarka Danica Vučenić kaže da su novinarska udruženja i nekoliko organizacija odlučili da se formira profesionalni front i da se obavesti domaća i međunarodna javnost da se prešla crta, kad su u pitanju mediji. Dodaje da se profesionalni mediji tretiraju kao opozicione političke organizacije i da svaki naslov ulazi u političku borbu. Danica Vučenić je donela saopštenje 26 medija, medijskih organizacija i organizacija civilnog društva koje se u širem smislu bave ljudskim pravima, u kom se zainteresovani mediji (i organizacije) pozivaju da u četvrtak, 28. septembra, stave crni flor ili zamrače ekrane, zbog „medijskog mraka s kojim se već godinama suočavamo u Srbiji“.

Direktan povod za ovu akciju je, navodi, zatvaranje nedeljnika Vranjske, ali i pretnje novinaru KRIK-a Stevanu Dojčinoviću. Dodala je da će biti i drugih akcija. „Sloboda medija nije samo stvar profesije, već svakog člana i članice ovog društva… Ako mediji nisu slobodni, kako ćete se vi, u okviru svoje organizacije, privatne firme, boriti za lična prava“, upitala je. „Posledica neslobode medija je daleko šira nego po profesiju“.

Novinarska udruženja i nekoliko organizacija iz civilnog sektora odlučili su da se formira profesionalni front i da se načini jedan iskorak i obavesti domaća i međunarodna javnost da se prešla crta, naglasila je gošća Novog dana.

Osvrnula se na štrajk glađu vlasnika i urednika Vranjskih Vukašina Obradovića, nazvavši to „potezom očajnika“ koji je nezamisliv u uređenim zemljama.

[povezaneprice]

„Vukašinov potez predstavlja jednu novu etapu u odnosu vlasti prema medijima i položaju medija. Profesionalni mediji su postavljeni u jednu nenormalnu situaciju, u kojoj su, s jedne strane konfrontirani s vlašću, gde su od vlasti tretirani kao opozicione političke organizacije, a na drugoj strani je otvoren front prema medijima koji se bave propagandom… I imate jedan klinč u kom se nalaze profesionalni mediji, u kom se svaki naslov, podatak tumači kroz političko polje, ulazi u polje političke borbe, a ne kao podatak koji se objavljuje u interesu javnosti, iako je, pre svega, posao medija da kontrolišu vlast, da sumnjaju…“, naglašava Vučenić.

Mediji su, dodaje, u defanzivnoj situaciji jer novine moraju da se brane i kad su samo prenele tuđa mišljenja. Primer za to je situacija s naslovom NIN-a „Spasiću Vučića da ne prođe kao Čaušesku“, što je izgovorio lider PSG Saša Janković.

„Došlo je vreme da se napravi jedan profesionalni iskorak, da se ukaže na poziciju u kojoj se nalaze mediji. EU ima svoju agendu, ne može da kaže „ja podržavam neslobodu govora“, kazaće da se bori za slobodu medija, ali na kraju krajeva, neće EU da se bori za našu solidarnost i naš položaj“, navodi Vučenić.

U ovoj zemlji cena slobodnog novinarstva je veoma visoka, kaže Vučenić. „U ovoj zemlji cena slobodnog novinarstva bila je i život…  Mi do danas ne znamo ko je ubio Slavka Ćuruviju, šta se desilo s Dadom Vujanović…“

Ocenjuje da je profesorka FPN Snježana Milivojević dobro objasnila medijsku situaciju u Srbiji, kada je navela da je u našoj zemlji sve suprotno onome što se desilo u SAD, nakon što je predsednik te zemlje, Donald Tramp, rešio da pojedinim medijima zabrani pristup Beloj kući, poručujući im da nisu dobrodošli.

Američki profesionalni mediji su zauzeli jedan stav i ujedinjeno rekli – izveštavaćemo još bolje o svemu što radite, iako nas ne puštate u Belu kuću, i Tramp je otišao na Tviter, gde komunicira s javnošću…  Situacija u Srbiji je obrnuta. Ovde su konvencionalni mediji kontrolisani, i svi su pobegli na društvene mreže, i zato se šef države bavi društvenim mrežama, jer odatle dolazi kritika, prenela je ocenu profesorke Milivojević.

„Svaka reč koja se izgovori je toliko izokrenuta, smeštena u nenormalan kontekst u kom se anticipiraju stvari koje nekome nisu ni pale na pamet kada je neko izgovarao nešto, da ja stvarno ne znam kako protiv toga da se izborimo“, dodaje.

Nedeljnik Vreme objavio je tekst pod naslovom „Reklama kao nagrada za podobne“, o tome kako se  „državna volja“, nepoštovanje zakona i uporna partizacija javnih preduzeća svete medijima – jednima uskraćujući novac, a drugima uređivačku slobodu.

„To nije nova situacija (povlačenje oglasa) i Transparentnost Srbija je uradila analizu tim povodom gde se tačno vidi kako država, kroz javna preduzeća, kontroliše i tu su mediji ucenjeni“, komentariše to Vučenić.

Osvrnula se i na projektno finansiranje medija. Ono nije osmišljeno da bi mediji funkcionisali na nekom tržištu, zaradili, opstali, već da mediji predlažu projekte koji su u javnom interesu, i da država daje novac za njih (projekte), kaže. „U interesu je države da finansira te projekte, jer je u interesu države da građani i građanke budu informisani“, dodala je. Nije stvar da je država Vukašinu (Obradoviću) dala milione, dala je novac za projekte, to nema veze sa inspekcijom, porezom, to je zamena teza, ističe.

Vučenić očekuje da profesija bude solidarna kad je u pitanju akcija koju je povelo 26 organizacijija i medija. „Zamislite da u Nemačkoj štrajkuje bivši šef neke važne asocijacije medija, i da svakog briga za to… Prvo, tamo se to ne bi desilo, ali zamislite“, rekla je, podsećajući da Obradović nije samo urednik lokalnog medija, već i bivši predsednik NUNS-a.

Reč je o odbrani profesije, a ne o nečemu drugom, istakla je. Vučenić je dodala da nije lako u Vranju raditi istraživačke priče, koje su imale te novine, i ocenila da je to mnogo lakše u Beogradu ili na međunarodnom nivou.

Dodala je da ne očekuje neku oštru reakciju iz Brisela. „Oni ne mogu da kažu mi ne pratimo situaciju, i mi se zalažemo za neslobodu medija i neslobodu govora… Posle 2000. godine, do 2006/7, stalno je bila ta mantra  – mi smo taoci Ratka Mladića, a sada smo taoci Poglavlja 35…“, ocenjuje Vučenić, ali dodaje da medijski radnici moraju sami da se bore za svoju poziciju.

Istakla je da mediji, portali, novinari, civilni sektor, moraju da se bore za poziciju makar takvu da svaki naslov ne bude tumačen kao bitka protiv vlasti, i da se razume da je posao medija interes javnosti.

Posao medija je da zastupaju interes javnosti i svoje publike, a da bi građani branili medije i mediji moraju da rade u njihovom i interesu, dodala je.

„Ne postoji, u većini medija, ništa što se odnosi na živote publike, odnosno ljudi koji žive u ovoj zemlji, svi zadovoljavaju potrebe garniture na vlasti i odnosi se na njihove živote, a ne na naše. I to je problem“, navela je.

Podsetila je da su, kada je ukinut „Utisak nedelje“ ljudi izašli ispred B92, da oni nisu uradili bogzna šta, ali da je publika pokazala šta misli o radu autorke. Ja, kao građanka, ako osetim da neki medij brani moj interes, ja ću biti ta koja će da ga podrži, a mi, kao mediji treba da se zapitamo zašto to nije tako i zašto građane briga da li radimo ili ne radimo, navela je Vučenić.

„Slučaj Vulin i stanovi u domenu burleske“

Komentarišući slučaj Vulinovog stana i unošenje devet po devet hiljada evra u zemlju od ženine tetke iz Kanade, Vučenić pita šta bi se desilo da je to rekao neko is DS.

„Situacija je u domenu burleske u kojoj jedan ministar, koji je izabran na listi od građana i građanki na izborima, i mora da bude u službi tih građana i građanki, ne odgovara na pitanje „odakle?“. On mora da bude primer poštovanja prava i zakona ove zemlje, a ne da ih krši“, ističe Vučenić. Dodaje da Vulin taj primer nije, i da nema potrebu za tim, delom i zbog toga što su tiraži novina i portala Krik, koji se bave slučajem, premali.

Kaže da ne očekuje epilog, a epilog smisleni bio bi, dodaje, da podnese ostavku. „Pošto nema smislenog epiloga, onda je epilog štrajk glađu… Onda je to pokušaj da mediji nateraju one koji su doneli zakone da ih i poštuju“, istakla je Vučenić.