Vučić i Brnabić inspiratori napada na novinare

Umesto da novinarima garantuju rad bez pritisaka, na čemu insistira međunarodna zajednica, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić se uporno obračunavaju sa nezavisnim medijima koji ne pišu po njihovoj volji. Uvrede i targetiranje medijskih radnika postale su svakodnevica na njihovim konferencijama, nakon čega po već uhodanoj matrici kreće negativna kampanja prorežimskih tabloida. Sagovornici Nova.rs upozoravaju da su fabrikovanje laži, neosnovano optuživanje i targetiranje opasni. Klasičan su pritisak na medije ali i ozbiljna pretnja za bezbednost novinara.

Snimak ekrana: N1

Matrica po kojoj funkcioniše obračunavanje vlasti sa nezavisnim medijima, a pre svega predsednika države Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić, gotovo da je uvek ista. Konferencije za medije, koje najčešće direktno prenosi nekoliko kanala sa nacionalnom frekvencijom, predsednik i premijerka koriste kako bi građane, između informacija o važnim nacionalnim temama, obavestili da je za sve loše stvari u zemlji odgovorna grupa medija koja nije pod njihovom kontrolom. Nakon toga pomenuti narativ, preuzimaju i državni tabloidi, otpočinjući kampanju diskreditacije svakoga ko se usudi da radi mimo diktata vlasti.

Poslednja konferencija državnog vrha samo je jedna od brojnih na kojima je demonstriran taj model sa rečnikom korišćenim i tokom devedesetih. Tako su mediji, koje ne kontroliše režim, protivnici države, predsednika, ali i vakcinacije.

“Meni je drago da uvek mogu da odgovorim na sva pitanja koja dolaze sa N1, Nove i te “Maks” kako se zove”, rekao je Vučić praveći se da ne zna za Newsmax Adria.

Naveo je da portal Nova.rs, N1, televizija Nova S i Newsmax Adria vode kampanju protiv njega zbog toga što postavljaju pitanja poput onih “zbog čega je naručeno milion kineskih vakcina bez prethodnog odobrenja za njihovu upotrebu”.

Umesto odgovora usledio je napad i potpuno izvrtanje činjenica. Na konferenciji su predsednik države i premijerka Ana Brnabić, medije koji posluju u okviru grupe United Media optužili su da vode kampanju protiv vakcinacije. Ta informacija emitovana je u direktnom prenosu na brojnim televizijama uključujući i one sa nacionalnom frekvencijom, a nakon toga se ista netačna optužba ponavljala u režimskim glasilima.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije(NUNS) Željko Bodrožić za Nova.rs ističe da su Vučić i njegovi saradnici generatori mržnje i podela u Srbiji.

“Oni to rade neprekidno i time skreću pažnju sa drugih tema. Fabrikovanje laži i podvala je uobičajen manir naprednjaka”, kaže on, dodajući da je veoma opasno obeležavati novinare kao neprijatelje, naročito s pozicije sile.

“Država je u suština sila na koju smo pristali kako bi se neke stvari u našem društvu rešile, a ne da bi bila zloupotrebljena. Oni s te pozicije izdaju poternice za ljudima koji nemaju ništa od krivičnih dela, osim što su pitali normalne stvare koje su u javnom interesu. Sve počinje od političara, a posledice trpe najistaknutiji novinari. Njima prete i vređaju ih ljudi koji posmatraju predsednika i njegovo ponašanje i kad shvate da se on to radi, oni smatraju da nije problem napasti novinara”, kaže Bodružić i dodaje:

“Veliki procenat napada na novinare, koje je NUNS zabeležio, proističe iz navike Vučića da vređa, nipodaštava i targetira ljude iz novinarskog sveta”

Prema izveštaju NUNS-a, u prethodnoj godini je zabeležno 189 napada na novinare, a u 2021. su registrovana četiri slučaja. Najveći broj napada tokom prethodne godine zabeležen je za vreme julskih protesta, kad su pojedini učesnici protesta i policija fizički nasrtali na predstavnike medijskih kuća.

Komentarišući učestalo obračunavanje državnog vrha sa medijima, novinar Ljubodrag Stojadinović za naš portal kaže da je reč o uobičajenoj šemi gde predstavnici vlasti optužuju druge za ono što ne mogu da urade.

“U pitanju su ljudi koji sve podređuju svojoj primitivnoj manipulaciji i ne brinu zbog toga što svi znaju da oni lažu. Njima nisu samo mediji problem, već istina. Sve što je objektivno, njima smeta. Svaka istina koja bi se odnosila na ono što oni rade bi značila negaciju njihovih pokušaja da svoj posao predstave kao važan po društvo”, zaključuje naš sagovornik.