A ako tu fotografiju koristi NIN u vezi sa skandalom Krušik i stavi je na naslovnu stranu, onda je od strane vlasti i njenih prirepaka poželjno da se iz nje iščitava „skrivena poruka“ nečijih ubilačkih misli. „Skrivena poruka“ naslovnice je navodno implicirala streljanje Vučića, i to baš iz snajpera od koga je stradao premijer Đinđić. Takvu poruku je najjasnije poslao Čedomir Jovanović stavljajući na tviter sliku na čijoj polovini je lice Zvezdana Jovanovića, a na drugoj onaj sajamski snajper pored koga je prolazio Vučić. Čim se i Čedomir umešao da razjasni naslovnicu, izgledalo je kao da nije samo vlast šokirana naslovnicom, nego i predstavnici „liberalne opozicije“, što je dokaz više da je u pitanju „skrivena poruka“.
Kako je došlo do skidanja naslovnice nije poznato, sem da je NIN popustio pod pritiskom. Da li je pritisak potekao od izdavača (vlasnik NIN-a je Ringier Axel Springer) koji je prema pisanju Politike komentarisao da je „naslovnica neprimerena za Srbiju, naročito za zemlju u kojoj je ubijen premijer“. Takva izjava je možda predstavljala pritisak na NIN, ali je meni logičnija pretpostavka da su vlasnik i menadžment kompanije i sami bili pod pritiskom frke koju su verovatno napravili medijski stražari predsednika Vučića. Za njih se zna da su na gotovs kada treba da pritegnu Vučićeve kritičare. Vlasnici po zakonu nemaju pravo da vode uređivačku politiku, ona pripada uredništvu novina, mada nije teško zamisliti da se u Srbiji zakon ne poštuje i da se lako može pogaziti. Pošto u Srbiji vlasnici i rad njihovih kompanija zavise od ovdašnje vlasti, nije nemoguće zamisliti da lanac pritisaka krene od gore, odnosno iz vrha vlasti; da je kompanija dala onaj neobavezan komentar, a da su zapravo glavnu ulogu odigrali medijski kerberi koji su podizanjem javne temperature izvršili pritisak na NIN. Koji je na nesreću prihvatio cenzuru i izbacio „sumnjivu“ naslovnicu.
Ko god je mogao se okoristi o ovaj događaj učinio je to do daske. Predsednik Vučić se već sedam godina hvali kako će ga ubiti i kako će „skončati“ pored neke tarabe, pa su se ređali državni udari i skriveno oružje u Jajincima, ali ovoga puta mu je pala kašika u med i odmah je zakazao veselu seansu na Pinku u kojoj je iz sve snage seirio. I vikao da snajper puca samo na njega, a nikako ne na nekog drugog. Ne samo što mu se pružila prilika da obnovi svoje omiljeno predskazanje da će završiti kao Đinđić (a i inače mu navodna likvidacija ne gine), nego mu je naslovnica jako dobro pala da oslabi aferu Krušik i nanese udarac NIN-u koji je u rasvetljavanju tog skandala bio najtemeljniji. I pride, da obavesti svet koliko je velika laž da u Srbiji vlada diktatura. Kakva crna diktatura, pogledajte kako je snajper upravljen pravo u srce „navodnog diktatora“. Kakva je to diktatura, gospodo, kada se u Srbiji na prvim stranicama listova iz snajpera puca na predsednika države! Sve mu se složilo. Priča o njegovoj likvidaciji (naslikana na delu), marginalizovanje afere Krušik (ona baš boli i na njenom zataškavanju se iz sve snage radi otkad je izbila u javnost), a nema ni diktature o kojoj priča onaj Đilas. Sve je tu – tri u jedan! A nema ni toga da mu neko od glavešina iz sveta nameće koje će odluke on da donosi, ama nikada to neće biti, lično on će o Srbiji odlučivati u njenom najboljem interesu, a oni moćnici u Vašingtonu, Briselu i Moskvi da se uzmu upamet.
Dobro, to šta će on sve da izmulja i iscedi do poslednje kapi nije cela priča. Pridružila se i premijerka Ana Brnabić i mnogo se potrudila da naslovnica odigra još po neku ulogu. Bacila se na dokazivanje kako to pokazuje da u Srbiji nema problema sa slobodom medija i takvu poruku je poslala u EU, na adresu Tanje Fajon. Premijerka je postavila dva važna tvita, jedan malo euforičan u kome kaže da „možda deluje kao mala pobeda, ali je zaista važno i veliko. I potvrđuje ono što mi pričamo i ponavljamo već godinama. Sloboda medija u Srbiji postoji. Mislim da je ovo prekretnica i važan trenutak za naše društvo“. I nastavila: „E, dobro, konačno potvrda da u Srbiji postoji sloboda medija. Antologijska izjava Ćulibrka: „Nikad nisam kukao da u Srbiji ne postoji sloboda medija… Za slobodu se treba boriti, i mi smo se izborili. U NIN-u nema nedodirljivih tema, nema nedodirljivih ljudi i nema cenzure““.
Ana Brnabić je i nama i Briselu poslala poruku da u Srbiji ima slobode medija. Njene želje su dobrodošle, ali izrečena i poslata ocena u EU nije tačna. Baš ovaj slučaj koji ona smatra „malom pobedom“ dokazuje suprotno – da slobode medija nema, a ima cenzure! Pa kako ima slobode medija kada je izvršen državni, medijski i svaki drugi pritisak na redakciju NIN-a da ukloni naslovnicu na kojoj se navodno iz snajpera puca u Vučića, a u realnosti je on šetao po sajmu oružja. Pod tom baražnom paljbom sa svih strana, u koju se uključila i lažna liberalna javnost u gnusnoj izvedbi Čedomira Jovanovića i još ponekog iz njegovog tabora, dogodila se (samo)cenzura i osvanula je bela naslovnica. Što je upravo suprotno slobodi medija, na čije nepostojanje se s pravom ukazuje. Premijerka nikako da potrefi, pa je tako i ovog puta promašila istinu, što je neće sprečiti da i dalje priča kako u Srbiji postoji sloboda medija. Drugi put neka nađe bolji primer od ovog sa NIN-ovom naslovnicom, jer izvesne oaze slobode postoje, ima nekoliko primera i takvih medija, u koje spada i NIN. Koji zbog sebe, svih nas i borbe za slobodne medije nije trebalo da prihvati pritiske, nije trebalo da se samocenzuriše i skine odličnu naslovnicu koja perfektno upućuje čitaoce u priču o korupciji i kriminalu u trgovini oružjem i stradanju uzbunjivača Aleksandra Obradovića koji je o tome hrabro obavestio javnost.
Filmovi o novinarima i za novinare
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Vučić i Tramp: Netrpeljivost prema medijima i podrugljivo odbacivanje drugačijeg mišljenja
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.