Početak proizvodnje redizajniranog „fijata 500L“ u kragujevačkoj fabrici označen je simboličnim pritiskom na dugme aktuelnog premijera i budućeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Alfreda Altavile, izvršnog direktora grupacije Fijat.
Taj simbolični čin, međutim, snimatelji nisu mogli da zabeleže jer im nije bilo dozvoljeno da sa kamerama i fotoaparatima uđu u upravnu zgradu i pogon fabrike.
Početak proizvodnje zabeležila je jedino Radio-televizija Srbije, koja je ovaj događaj prenosila sa nekoliko kamera. Nije objavljeno zašto je jedino RTS dobio ekskluzivno pravo da to snimi.
[povezaneprice]Bez objašnjenja za zabranu snimanja
Dok je koleginica sa RTS-a snimala „stend ap“, pored novog modela „fijata 500L“, urednici drugih medija dovijali su se da dođu do potrebnih fotografija iako je veliki broj novinara prisustvovao ovoj svečanosti.
Najveći broj njih koristio je one zvanične fotografije, sa sajta Vlade Srbije, u kombinaciji sa fotografijama koje su napravili njihovi fotoreporteri u dvorištu kragujevačke kompanije.
„Ovakvo ponašanje je stvarno sramno. Kada smo dobili unapred spremljene govore i slike, nismo morali ni da dolazimo. Na predstavljanju modela niko nije mogao da postavi pitanje, a nismo smeli ni da komuniciramo s radnicima. U stvari, oni nisu smeli s nama“
Da sve bude još gore, nekoliko dana pre svečanosti svi kragujevački novinari i dopisnici dobili su uputstvo da se ispred fabrike pojave sat i po pre početka tog događaja. Gotovo svi su došli u to vreme, postavili kamere i strpljivo čekali da se premijer Vučić doveze u novom „fijatu 500L“.
Kada su hteli da krenu za njim u upravnu zgradu i u pogone fabrike, objašnjeno im je da to mogu da urade samo ako kamere i fotoaparate ostave napolju.
Kolege, koje u svojim redakcijama obavljaju i novinarski i fotoreporterski posao, takođe su zamoljene da svoje aparate ostave „na čuvanje“ u jednoj prostoriji. Zatim su svim novinarima nalepnicama prekrivene kamere na mobilnim telefonima – i svečanost je mogla da počne.
Niko iz organizacije nije novinarima objasnio razloge ovakvog ponašanja, pa su već u upravnoj zgradi počela nagađanja, a prihvaćeno je da se na ovaj način štite proizvodi i brend kompanije. Zanimljivo je, međutim, da su isti ti kragujevački novinari pre devet godina, kada je italijanski gigant došao u grad na Lepenici, prošli kroz fabričke hale, slikali pogone, mašine i robote koji se koriste u proizvodnji. Malo šta se od tada promenilo u fabrici FCA, pa otuda i nerazumevanje novinara prema ovolikom stepenu bezbednosti. Ovaj razlog ne objašnjava ni činjenicu da su kamere RTS-a snimale čitav događaj.
Novinari, u kolonu dva po dva!
Tu nije bio kraj ovakvom odnosu prema novinarima, jer su oni dalje sprovođeni kroz fabriku u koloni dvoje po dvoje, pa su neki od njih kasnije komentarisali kako su se osećali kao u pesmi Jovana Jovanovića Zmaja „Pačija škola”.
U hali u kojoj je predstavljen novi model podeljen im je unapred spremljen materijal. Na papirima koje su dobili bilo je navedeno ne samo ko će govoriti već i o čemu će govoriti, a od ljudi iz organizacije dobili su informaciju da će im slike sa događaja biti naknadno poslate.
Iako između dve upravne zgrade u FCA nema više od 100 metara, novinarima nije dozvoljeno da sami pređu taj put, već su po svoje stvari otišli u pratnji devojaka iz organizacije
„Ovakvo ponašanje je stvarno sramno. Kada smo dobili unapred spremljene govore i slike, nismo morali ni da dolazimo. Na predstavljanju modela niko nije mogao da postavi pitanje, a nismo smeli ni da komuniciramo s radnicima. U stvari, oni nisu smeli s nama. Veliki broj njih je stajao oko nas, bili su kao kipovi, ali nisu želeli da daju izjave. Meni je urednik tražio da prenesem atmosferu, utiske radnika, a ne samo zvaničan deo, ali to je bilo nemoguće. Čim bi neko pokušao da uradi nešto mimo procedure, devojke iz organizacije bi se uzvrpoljile i poslale ljude iz obezbeđenja da intervenišu. Najbolji primer je kolega, koji je pokušao da slika događaj prednjom kamerom mobilnog telefona, pa mu je i ona prelepljena nalepnicom“, objašnjava dopisnik jednih nacionalnih novina, koji nije želeo da mu objavimo ime.
Po završetku tog zvaničnog dela, novinari su upućeni u drugu upravnu zgradu, gde je održana konferencija za medije. Međutim, i tu je nastao problem, jer su neki od njih ostavili fotoaparate u drugoj zgradi i morali su da se vrate po njih pre početka konferencije. Iako između dve upravne zgrade u FCA nema više od 100 metara, novinarima nije dozvoljeno da sami pređu taj put, već su po svoje stvari otišli u pratnji devojaka iz organizacije.
„Kada sam uzeo fotoaparat, želeo sam da slikam zgrade fabrike iz dvorišta, ali me je devojka uplašeno zamolila da to ne radim, jer nije dozvoljeno. Iako sam joj objasnio da imam fotografije tih zgrada još iz perioda kada je radila Zastava, ona mi je rekla da ukoliko se te slike pojave u medijima, ona može da dobije otkaz. Na kraju ih nisam ni slikao, jer nisam želelo da joj pravim problem“, komentariše jedan od kolega.
Epilog: Novinari kao razglasna stanica
Ovakvo ponašanje ljudi iz Fijat automobila Srbije predstavlja samo dalje pogoršavanje odnosa sa novinarima, slažu su predstavnici kragujevačkih medija, koji nisu ni želeli da se pojave na ovom događaju.
„Za ovo smo sami krivi, jer da se niko nije pojavio na za njih tako bitnom događaju, kao što je predstavljanje novog modela, promenili bi ponašanje. Ali svestan sam da kolege dopisnici ne mogu sebi to da dozvole, jer bi verovatno odmah dobili otkaz“
„Ovakav odnos ljudi iz Fijata ne predstavlja ništa novo. Oni se tako ponašaju od dana kada su došli u Kragujevac. Kada su novinari želeli da dobiju informacije o štrajkovima radnika, novom modelu i nedavnom otpuštanju zaposlenih, nisu mogli da izvuku ni reč od nadležnih. U suprotnom, kada Fijat organizuje neki događaj, svaki put uredno pošalju poziv i saopštenje. Za ovo smo sami krivi, jer da se niko nije pojavio na za njih tako bitnom događaju, kao što je predstavljanje novog modela, promenili bi ponašanje. Ali svestan sam da kolege dopisnici ne mogu sebi to da dozvole, jer bi verovatno odmah dobili otkaz“, konstatuje urednik lokalnog portala, koji je zamolio da mu ne objavimo ime.
Epilog ovako organizovanog događaja je da su građani na svim nacionalnim medijima, izuzev na RTS-u, mogli da vide unapred pripremljene iste tekstove i fotografije. O tome šta o redizajniranom „fijatu 500L” misle radnici, sindikati ili stručna javnost, još uvek nije bilo reči, što jasno govori da novinari ne bi smeli da pristaju na to da budu razglasna stanica političara ili velikih kompanija, jer ovakvim izveštavanjem ne ruše samo ugled profesije već dovode u pitanje i pravo građana na informisanje.
Faksimil teksta o puštanju u pogon novog modela, koji su novinari od organizatora dobili pre svečanosti:
Me znam koji je biznis plan Fijata. Nadam se ogroman izvoz. U suprotnom, bar sto se Srbije tice nastavice da prave posao Renaultu jer prosecan Srbin jedva skrpi 7000 za najjeftiniju Daciu!
Sve dok novinari budu pristajali na nipodastavajuci odnos, to ce im se i desavati. Zar ne bi bilo fantasticno da su se svi OKRENULI i OTISLI.