Mesto desno od predsednika moglo bi nešto da nagovesti, ali ne i da će na predsednikovoj konferenciji za novinare ministar poljoprivrede Branislav Nedimović dobiti reč da nešto kaže. Danas je samo gledao i slušao kako se odgovara novinarima N1.
„Ja se trudim da uvek odgovaram jasno kao što i vaša televizija nama pruža uvek jasnu podršku u napretku Srbije, u tome što je neverovatno da Srbija bude prva ili druga u Evropi po stopi rasta BDP-a. Ja nigde toliko podrške ne vidim kao na vašoj televiziji. Zaista, hvala vam što pratite naš naporan i tešak rad“, poručio je Vučić.
Manje ironije kada je reč o novoj vladi. Mogući partneri – SPS i SPAS Aleksandra Šapića – imaće još jednu ili dve prilike da ubede Vučića da su baš oni potrebni u kabinetu za sada nepoznatog mandatara.
„Mi ćemo sledeće nedelje nastaviti sa određenim političkim strankama i one tamo nedelje, drugi krug konsultacija, i sužavati krug i izbor onih koji mogu da učestvuju u radu vlade. Drugi će, razume se, u opoziciju“, naveo je Vučić.
Mnogo rečitiji nego na pitanje o vladi, predsednik je bio na svom omiljenom terenu kvartala, BDP-a i tabela. Brine ga da bi Irska mogla da prestigne Srbiju.
„U prvom kvartalu je bila nešto slabija. Litvanija je bila bolja od Srbije u drugom kvartalu, oni nisu imali toliko problema sa kovidom. Ovo vam je evrozona: Nemačka je na minus 11, a Španija na minus 20…“, naveo je predsednik.
Država je danas uplatila pomoć od 18.000 dinara po radniku za više od 230.000 preduzeća, u kojima radi milion i šesnaest hiljada ljudi.
„I ako to izračunate, videćete da smo mi zajedno i sa minimalcem koji ćemo isplatiti u septembru, ljudima uplatiti 1.100 evra ukupno, čak i više. Za svakoga ko je zaposlen u mikro, malom i srednjem preduzeću i pola od toga za velika preduzeća. To je gotovo neverovatna podrška države“, smatra predsednik.
Neverovatna podrška države ima svoju drugu stranu, upozorava ekonomski novinar i urednik Novog magazina Mijat Lakićević.
„Novac se sipa uglavnom iz kredita. Preduzeća i zaposleni dobijaju iz kredita, koje će isti ti građani i preduzeća narednih godina morati da vrate“, objasnio je Lakićević.
Ukazuje i da je Srbija imala i jeftinije opcije za zaduživanje od prodaje obveznica u iznosu od dve milijarde evra na međunarodnom finansijskom tržištu sa kamatom od 3,3 odsto.
„Ono što je u celoj ovoj stvari najspornije jeste taj neki megalomanski marketing kako država daje najviše. A to ne daje ni država, ni Vlada, ne daju one svoj novac, već pozajme, pa podele“, istakao je.
Mijat Lakićević upozorava i na poređenje neuporedivog kada je reč o pojedinačnim statistikama zemalja, te da je logično da onaj ko je na poslednjem mestu i najmanje padne.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.