Za narednih 1000 brojeva Kikindskih

Od prvog broja do danas novine su ostale slobodne i svoje, bile su verna hronika grada i severnog Banata u proteklih 20 godina, ali i nepokoljebljivi glasnik antifašizma i borbe za slobodno društvo.

Ono za šta se novinari „Kikindskih“ zalažu nema cenu, ali štampa novina ima. Sve je teže nabaviti novac, a vlast čini sve da ih ugasi. Po svaku cenu, „Kikindske“ ostaju samo svoje, a za 150 hiljada dinara mesečno, ostaju i na kioscima. Kada bi nas 150, davalo 1000 dinara mesečno, vlast ne bi mogla ništa da uradi da se „Kikindske“ ugase – ne bi im pomoglo ni zaplašivanje oglašivača, ni nameštanje konkursa i tendera, ni pritisci na novinare.

Zbog novinara „Kikindskih“, zbog onoga što „Kikindske“ predstavljaju, zbog svih nas – pokrećemo kampanju „Branim Kikindske – Za narednih 1000 brojeva!“.

Pozivamo vas da se priključite da zajedno odbranimo „Kikindske“!

„Kikindske“ su tu zbog nas, mi smo tu za njih!

Grupa za slobodu medija pokušava da obezbedi redovan mesečni prilog „Kikindskim“. Koliko god malu sumu možete da uplatite mesečno, ona mnogo znači okupljenima u „Kikindskim“. Priložite mesečnu donaciju na sajtu patreon…. ili kikindske.org. Svako ko da redovnu mesečnu donaciju, dobijaće sva izdanja „Kikindskih“.

… ili se pretplatite na pdf izdanje (Kikinđani na štampano), opštom uplatnicom(polugodišnja 1.200, godišnja 2.400 dinara).

…

O „Kikindskim“

Ekipa koju je na početku okupio urednik Željko Bodrožić uz podršku direktora Doma omladine Duška Francuskog – Mila Melank, Jovan Gvero, Vladislav Vujin, Gordana Perunović – Fijat, Srđan Tešin… radila je s njim tokom devedesetih u novinama koje su izlazile u Kikindi – KI press, Kikindske novosti i Velika Kikinda. Sve te novine su bile kratkog daha, ali su u tim skoro nemogućim uslovima za rad ostavile značajan trag. U Domu omladine ekipi su se pridružili Dragomir Vlaisavljević, Miša Dragin, Aleksandar Šomođi, Žužana Sokolai, Helena Konstantinov, Aladin Bakhit, Mića Vujičić, Dijana Subotički, Zoran Tomašev, Aleksandar Sabo… Kasnije su u redakciji „Kikindskih“ radili i stvarali i Stevan Dragin, Mile Đaković, Olja Tomin, Iva Stoisavljević, Dragana Antić, Ubava Đogo, Predrag Bata Nedeljkov, Miloš Sekulić, Ivan Kovač, Srđan Srdić, Mirna Laković i mnogi drugi…

„Kikindske“ su zbog svog pisanja uvek bile na udaru vlasti. U devedesetim, po zloglasnom Zakonu o javnom informisanju Vlade SPS-a, JUL-a i radikala. Pored „Vranjskih“ najkažnjavaniji su lokalni štampani medij krajem devedesetih. Ni sa demokratskim promenama nisu se oslobodili sudova, naprotiv, mnogi moćnici sa severa Banta – političari, biznismeni i slični krenuli su besomučno da ih tuže, kao u nekoj koordinisanoj akciji, i uz to zaskočili su ih i lokalni kriminalci, tabadžije i navijačke grupe, pa su neki od članova redakcije pretrpeli i fizičke napade.

Zbog objavljenih tekstova osuđivani su pred domaćim sudovima i drakonski novčano kažnjavani, ali su novinari „Kikindskih“ prvi koji su zbog takvih sudskih odluka dobili spor protiv države pred Komitetom Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Njujorku (2005. godine), kao i dva spora pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu (2009. godine).

Nekoliko meseci krajem 2004. i početkom 2005. godine bili su bez stalne redakcije, okupljajući se povremeno i funkcionišući zahvaljujući internetu. Nesebično su tada u pomoć pritekle kolege iz Radio televizije VK, a kao spasitelj se pojavio Vukašin Obradović, čije su „Vranjske“ u tom periodu bile izdavač „Kikindskih“.

Najteže im je bilo 2014. i 2015. godine, kada su ih poreznici „masakrirali“, te od marta do maja 2015. godine novine nisu izlazile u štampanom izdanju, i to je jedini period od 1998. godine kada na kioscima u Kikindi i okolini nije bilo „Kikindskih“.

Teško je redakciji „Kikindskih“ i danas, kao i drugim slobodnim medijima u Vojvodini i Srbiji, ali i dalje opstaju i veruju da će prebroditi i ove neprilike.

„Kikindske“ su se u protekle dve decenije otvoreno suprostavljale ratu, nacionalizmu i ksenofobiji, objavljivali tekstove o zloupotrebama političkih i privrednih moćnika, policijskih i vojnih službenika, kao i o poslovima i nasilju lokalnih kriminalnih grupa i uz to bili hronika Kikinde i okoline i verujemo da će i u budućnosti biti pouzdan izvor o svemu što je bilo u centru pažnje javnosti na severu Banata.

„Kikindske“ su svih ovih godina veliki prostor posvećivale umetnosti, kulturi i supkulturi, i za nedeljnik su pisali najznačajniji pisci iz regiona, a redakcija je pokrenula i književni časopis „Severni bunker“, objavila nekoliko knjiga i bila organizatori brojnih tribina, koncerata, izložbi i filsmkih projekcija.