Zahtev za ukidanje pritvora uzbunjivaču Obradoviću

Advokat Aleksandra Obradovića Vladimir Gajić predlaže sutkinji za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Dari Šćepanović, da ukine meru zabrane napuštanja stana u Valjevu, uz primenu elektronskog nadzora i zabranu korišćenja interneta.

Branilac osumnjičenog je predlog obrazložio time da ne postoje ni opšti uslovi da Obradoviću bude produžena mera zabrane napuštanja stana.

Posebno ističe činjenicu da se protiv njega nikada nije vodio niti se vodi drugi krivični postupak, niti je on osuđivan.

Osim toga, kako tvrdi Gajić u tom predlogu, „dokazi kojima raspolaže tužilaštvo, nemaju dokaznu vrednost ni do nivoa indicija da je uopšte izvršeno bilo koje krivično delo od strane osumnjičenog“.

Tužilaštvo je pokrenulo istragu protiv Obradovića zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo odavanje poslovne tajne iz čl. 240 stav 2 Krivičnog zakonika.

Gajić, pre svega, ističe da „tužilac nije pružio elementarni dokaz, odnosno da je bilo koja informacija koju je eventualno trećim licima saopštio osumnjičeni ima status poslovne tajne u smislu odredbe stava 4 čl.240 Krivičnog zakonika“.

Branilac tvrdi i da je krivični predmet protiv Obradovića „po svojoj suštini bizaran“.

„Osumnjičeni je de facto uzbunjivač u smislu Zakona o zaštiti uzbunjivača koji je ukazao na nezakonito poslovanje odgovornih lica u namenskoj fabrici Кrušik iz Valjeva, a u koje su eventualno umešani i članovi Vlade Srbije, onemogućen je u delovanju kao uzbunjivač krivičnim progonom od strane tužilaštva, koje na taj način, umesto da suzbija kriminal na štetu državnog preduzeća, hapsi i progoni savesnog građanina“, piše Gajić u Predlogu o ukidanju kućnog pritvora koji je dostavljen sutkinji Šćepanović.

Gajić kaže da to da li neka informacija, dokument ili bilo koji podatak predstavlja službenu tajnu, može da se ceni samo prema odredbama Zakona o zaštiti poslovne tajne.

„U odredbi čl. 3 tog zakona, izričito je određeno, da se neće smatrati poslovnom tajnom one informacije koje su označene kao poslovna tajna radi prikrivanja krivičnih dela, prekoračenja ovlašćenja ili zloupotrebe službenog položaja ili drugog nezakonitog akta ili postupanja domaćeg ili stranog pravnog odnosno fizičkog lica“, podseća Obradovićev advokat.

On dodaje i da je prema svim do sada relevantnim okolnostima ovog slučaja, jasno da postoje veoma jake indicije da je poslovanje u fabrici Krušik iz Valjeva, kada su u pitanju informacije do kojih je došao osumnjičeni, u toj meri sporne, da je tužilaštvo, pre svega, kada se sa njima upoznalo, trebalo da izvrši provere, jer one ukazuju na moguće veze sa organizovanim kriminalom.

„Tužilaštvo nema nijedan dokaz da je osumnjičeni bilo šta učinio iz koristoljublja, pa je ipak pravno kvalifikovalo krivično delo koje mu stavlja na teret pod tom težom kvalifikacijom. Odbrana smatra da je pravna kvalifikacija na koju se opredelilo tužilaštvo klasična zloupotreba organa postupka kako bi se na taj način otežao pravni položaj osumnjičenog, u situaciji kada za to ne postoji nijedan dokaz“, zajključuje Gajić.

Branilac, takođe, ukazuje sudu da je tek 15.oktobra 2019. godine sudski veštak-forenzičar pokrenuo postupak veštačenja računarske opreme koja je predmet veštačenja, što znači da tužilaštvo tek sada prikuplja dokaze na koje se poziva u predmetu.

Advokat u predlogu o ukidanju mere kućnog pritvora osporava i razlog zbog kojeg je ta mera i doneta, a to je postojanje opasnosti da će osumnjičeni ponoviti krivično delo.

Branilac ukazuje da osumnjičeni nije ni izvršio krivično delo, da delo koje mu se stavlja na teret nije krivično delo, odnosno da se njegove radnje i postupci mogu ceniti samo kao delovanje uzbunjivača i da zapravo tužilaštvo radi jednu sasvim drugu stvar.

„Tužilaštvo, naime, krivičnim progonom Aleksandra Obradovića sprečava da javnost bude obaveštena o pitanju koje je od interesa za javnost, odnosno na taj način indirektno štiti određeni broj lica koja su mogući pripadnici organizovane kriminalne grupe, koja u dužem vremenskom periodu vodi poslovanje državnog preduzeća na štetu pravnih i ekonomskih interesa tog državnog preduzeća“.

Aleksandar Obradović uhapšen je 18. septembra 2019. godine, nakon čega mu je prvo određen kućni pritvor. Ta odluka je, međutim, izmenjena nakon žalbe tužioca.

Prihvatanjem te žalbe, Obradoviću je određen zatvorski pritvor i on je iz svog stana u Valjevu 30. septembra odvezen u beogradski Centralni zatvor.

Nakon što je nedeljnik NIN 10. oktobra objavio prvu nezavičnu informaciju da je Obradović već tri nedelje u pritvoru, a BIRN objavio detalje o tom događaju, i burne reakcije javnosti, par dana kasnije, odreagovale su i nadležne institucije.

U svega jednom danu donete su dve sudske odluke koje su Aleksandra Obradovića vratile u kućni pritvor iz kog je 30. septembra 2019. godine prebačen u Centralni zatvor u Beogradu.

Obradovićev tridesetodnevni pritvor ističe u petak 18. oktobra 2019, a osim predloga advokata o ukidanju pritvora, treba videti i da li će predlog sutkinji za prethodni postupak podneti i tužilac.

On bi mogao da zatraži produženje pritvora, nakon čega će odluku o daljem zadržavanju Obradovića, doneti sutkinja Šćepanović.