Zaštita novinara u 2021. – izazov za Vladu, ali i za udruženja

Verujem da bi ovoj listi svako mogao da doda prioritetne oblasti koje će predstavljati izazove u 2021. godini. Baš kao što je kraj prethodne godine bio idealna prilika da predsednici novinarskih udruženja i medijskih asocijacija sistematizuju svoje poglede u vezi pitanja bezbednosti novinara u našoj zemlji.

Ovo pitanje dobilo je na značaju formiranjem Vladine Radne grupe za zaštitu i bezbednost novinara, čiji je nastanak izazavao debatu usled postojanja Stalne radne grupe za bezbednost novinara, Komisije za istraživanje ubistva novinara i Grupe za bezbednost novinara pri Zaštitiniku građana.

Do sada sam u nekoliko navrata pokušavao da objasnim razlike između pomenutih entiteta kao i argumentaciju koja opravdava nastanak Radne grupe za bezbednost novinara, čije je formiranje u skladu sa novom Medijskom strategijom, izrađenom i usvojenom konsenzusom svih relevantih medijskih i novinarskih udruženja.

Sastanke ovog tela sam iskoristio za davanje konkretnih predloga koji bi, u relativno kratkom vremenskom roku, mogli da rezultiraju vidljivim pomacima u odnosu na trenutno stanje: specijizovani web sajt i aplikacija koji će donosti sve relevantne informacije o zaštiti i bezbednosti novinara, neophodne korake koje treba da učini svaki novinar i medijski radnik koji se oseća ugroženim, pravna podrška za prijavljivanje slučajeva i praćenje istih, SOS telefon na kojem će novinari dobiti podatke o kontakt tačkama u MUPu i Tužilaštvima, obrasce za prijavljivanje, uvid u studije uobičanijenih slučajeva ugrožavanja bezbednosti… Na prvom sastanku sa predsednicom Vlade ovi predlozi su dobili podršku i nadam se da ćemo neke od njih realizovati već do prvog narednog sastanka krajem januara.

Nadam se da će moj pristup ohrabriti i ostale članove i članice da imaju proaktivan stav koji će zavisiti od stava njihovog udruženja/asocijacije. Vidljivo je i da među nama postoji širok dijapazon raznorodnih stavova u pogledu mera za poboljšanje bezbednosti novinara. Predsednik NUNS-a Željko Bodrožić smatra da „sama činjenica da je uopšte potrebno praviti posebnu radnu grupu za podsticanje rada organa javne vlasti je porazna po državu, ali okolnosti nameću takva rešenja“.

Moram da napomenem da je u Holandiji pre dve godine osnovana radna grupa za bezbednost novinara, jer problem bezbednosti novinara više nije karakteristika samo autoritarnin društava sa deficitom nezavisnih pravosudnih institucija ili efikasne policije. Uzdržanost postoji i kod Stevana Ristića, predsednika Asocijacije medija, koji smatra da „ne treba nešto osuđivati pre nego što se vidi šta je to“ i da je učešće asocijacije u radu Radnog tela za bezbednost novinara „ulaganje u neku moguću bolju budućnost“.

Najavu o hitnom postupanju tužilaštava u predmetima u kojima su novinari žrtve krivičnih dela, predsednik NDNV-a Norbert Šinković smatra važnim, ali je po njemu „najbitnije da u praksi vidimo konzistentnu primenu tog uputstva i kakve rezultate to može da donese u pomenutim slučajevima“.

Izdavanje pomenutog Uputstva javnim tužiocima od strane republičke tužiteljke Zagorke Dolovac za Vladimira Radomirovića, predsednik UNS-a, predstavlja konkretan rezultat prva dva sastanka Vladine Radne grupe za bezbednost novinara.

Slažem se sa ovim stavom, kao i sa njegovom tezom da etiketiranje novinara u skupštini mora da da prestane. Smatram da je to preduslov za neku vrstu novog početka u kojem je jasno da je unapređenje bezbednosti novinara nemoguće bez saradnje sa institucijama. 

Ne mislim da postoji mera za kvantifikaciju neophodne bezbednosti i zaštite ovdašnjih novinara i medija, ali smatram da moraju da se poštuju standardi na koje ukazuje i „Forin polisi“. U protivnom ćemo se suočiti sa daljom eskalacijom problema na ovom polju koju neće biti moguće konstruktivno razrešiti.