Zašto je Danas omiljena tema tabloida?

Kad smo mi u redakciji Danasa prestali da se iznenađujemo na tabloidne napade na naš list i što je još opasnije, naše novinare, onda samo možemo da pretpostavimo do koje je mere po ovom pitanju eutanazirana javnost. Decenija širenja mržnje i targetiranja medija i novinara dovela je do toga da je to većini postala uobičajena, prolazna vest.

Foto: Danas / Aleksandar Roknić

Tako će nažalost verovatno biti i sa današnjim napadima Srpskog telegrafa i Informera na naš list.

List koji zbog naklonjenosti režimu čaršijom u šali nazivaju „Službenim glasnikom“ objavio je na naslovnoj strani: „Pljuju na Srbiju, Danas: Kurti je žrtva!?“. Povod je kolumna naše novinarke Snežane Čongradin „Vučić i Kurti nisu isti“, objavljena u četvrtak.

Nije novost ni da su „secirali“ i izvukli iz konteksta reči naše novinarke, uz obavezan narativ kako mi kao redakcija maltene obožavamo da pljujemo po zemlji u kojoj živimo.

Nije novo i što su na naslovnu stranu stavili fotografiju naše novinarke, ako neki desničar kojim slučajem još ne zna kako izgleda da može lakše da je prepozna na ulici.

Da se razumemo, nije tajna kako bilo koji naš novinar izgleda, Snežani Čongradin uz kolumnu redovno izlazi velika fotografija, ali je kontekst potpuno drugačiji kada se njena slika pojavi uz ovakve naslove, a i publika koja „upija“ takve informacije je takođe drugačija.

Godinama unazad navikli smo da nas tabloidi sporadično, ali istovremeno targetiraju, kao po naredbi iz jednog centra. U poslednjih godinu dana, od kako je Danas postao deo Junajted grupe, napadi su postali periodični, a od Nove godine redovni, da maltene može da se unapred pretpostavi kada je ponovo naš red. Kad god ponestane ideja kako da se glorifikuje vladalac, onda se udari po nezavisnim medijima.

A tema je sigurno ponestalo. Kosovo se sve više udaljuje od Srbije, inflacija u zemlji je najviša od početka ovog veka, Elektroprivreda Srbije se sprema za restrikcije struje usled decenijskog urušavanja ovog preduzeća… Kako više na meniju nema ideja kako da se ulepšava (sumorna) stvarnost – onda se propagira mržnja, koja čak više nije ni prikrivena.

Za posledice niko ni ne mari. Naša novinarka je zbog prirode tema o kojima piše, od ratnih zločina svih strana u ratovima na teritoriji SFRJ do genocida u Srebrenici, navikla da bude izložena napadima desničara i u privatnom životu. Slično je i sa mnogim drugim članovima redakcije koji pišu o osetljivim stvarima, od prava LGBT+ osoba do problema manjinskih zajednica. Svaki skup na kome se očekuje mogući dolazak desničara stvara glavobolje kolegijumu Danasa jer je sve veći rizik poslati novinara da izveštava.

„Drži se podalje“, „nemoj im prilaziti, nemoj ih ništa pitati“, „pazi da nemaš znak redakcije nigde izložen na jakni“, češća su uputstva urednika umesto onih normalnih, o tome kako bi njihov izveštaj trebalo da izgleda.

A problem upravo leži u reči „navika“. I sada će tekstove tabloida osuditi novinarska udruženja, Savet za štampu izreći će osudu, kolege drugih nezavisnih redakcija pružiće javnu podršku, pojedini novinari tabloida (čak i onih koji su ovo objavili) privatno će pozvati ili poslati poruku da provere da li je sve u redu… I stvari će stišati. Sve do novog targetiranja redakcija i novinara (naših ili nekih drugih) ili do onog najgoreg, napada na nekog novinara.

A onaj ko prvi treba da reaguje – nastaviće da ćuti. Tužilaštvo do sada nije reagovalo ni na svakodnevno tabloidno raspirivanje nacionalne mržnje, pa onda targetiranje novinara po toj logici valjda predstavlja minorni prestup. Papir izgleda trpi sve, bukvalno!