Zašto Ministarstvo ćuti o napadima na novinare?

Na pitanja upućena direktno ministru Vladanu Vukosavljeviću, koga je predsednik NUNS-a posle napada pozvao da se oglasi, Cenzolovci su odgovorili iz pres službe da je Ministarstvo više puta iznelo nedvosmislen stav da najoštrije osuđuje svako ugrožavanje bezbednosti novinara.

Taj stav je, kažu, nepromenjen i ne može biti promenjen ni u ovom ili bilo kom drugom pojedinačnom slučaju.

To je i razlog, kako navode, zašto se dosad nisu oglasili povodom šest napada na novinare u samo jednom danu.

„Ministarstvo smatra da se osudom svakog slučaja pojedinačno ne iskazuje veća privrženost principima slobode i nezavisnosti medija i zaštiti novinara od bilo koje vrste nasilja. Naš prevashodni cilj i zadatak jeste rad na poboljšanju položaja novinara i njihove bezbednosti pre svega kroz jačanje sistemskih rešenja i podizanje svesti građana i institucija o značaju novinara i medija za slobodno i demokratsko društvo“, navode iz Ministarstva.

Predsednik UNS-a Vladimir Radomirović kaže da to udruženje očekuje da Ministarstvo što pre predoči javnosti ta rešenja o kojima govori, a na pitanje da li bi osuda Ministarstva značila nešto medijskoj zajednici, on odgovara da ima važnijih stvari.

„Za UNS važnije od verbalne osude bilo kog ministarstva jeste da policija i tužilaštvo odmah reaguju na napade na novinare kako bi otkrili vinovnike i doveli ih pred sud“, kaže Radomirović.

S druge strane, predsednik NUNS-a Slaviša Lekić ističe da je reakcija Ministarstva i te kako važna.

„Svaka osuda nasilja nad novinarima jeste vrsta podrške medijskoj zajednici. Naravno da bi osuda od strane države obeshrabrila ili makar blokirala nasilnike i iskreno ohrabrila novinare da rade svoj posao. Ipak, bio bih iznenađen da su osudili: napadi možda i nisu inspirisani od strane države, ali jesu – ignorisani. I to je samo po sebi svojevrsna poruka“, kaže Lekić.

Odnos vlasti prema novinarima nije za osudu?

Na novinarsko podsećanje da su poslednjih godina na razne načine targetirani novinari koji su kritički orijentisani prema režimu, i na pitanje kako vide odnos vlasti prema novinarima, iz Ministarstva navode da „svi učesnici u javnom životu imaju pravo da izraze mišljenje“.

„Time je i sučeljavanje stavova između medija i učesnika u političkom životu sastavni deo javnog dijaloga i komunikacije. Podrazumeva se da dijalog mora da bude u granicama poštovanja vrednosti demokratskog društva“, navode oni.

Pravi dijalog u ovoj zemlji je, međutim, zamro, kaže Slaviša Lekić i dodaje: „Sem ukoliko gospoda iz Ministarstva pod dijalogom ne podrazumevaju klimoglav“.

„Ovde se svako iznošenje mišljenja ili kritički stav protiv vlasti doživljava kao napad, a ne sučeljavanje stavova. A to odmah rezultira povlačenjem po medijskom blatu, etiketiranjem i tabloidnim urnisanjem“, kaže on.