Zastrašivanje i praćenje novinarke Verice Marinčić traje već više od mesec dana, još se čeka potez tužilaštva

Novinarka iz Inđije Verica Marinčić od sredine juna je na meti zastrašivanja i praćenja, ali iako je još početkom ovog meseca dala izjavu tužilaštvu, zasad izostaju konkretni potezi protiv osobe koja je uhodi i kod kuće i na radnom mestu.

Muškarac, inače dobro poznat policiji i tužilaštvu, s vremena na vreme automobilom ili motociklom navrati do ulice u kojoj novinarka živi ili do prodavnice u kojoj je zaposlena. U međuvremenu, modeli zastrašivanja se menjaju.

Na ulici se, recimo, motociklom zaleti prema novinarki lokalnog portala Inđija kafe i skrene u poslednjem trenutku, a prošlog meseca je čekao da ona izađe iz kuće u kojoj živi i onda ju je pratio u „mercedesu“ beogradskih registarskih oznaka. Ponekad se samo parkira ispred prodavnice, značajno je pogleda i prođe, a nekad kupi čokoladicu i ironično joj kaže kako je „divna novinarka“.

„Vozika se oko radnje stalno, sad su već i moje koleginice počele da ga se plaše. Pre neki dan došao je oko ponoći, zatrubio i onda samo produžio. Vozao se tuda nebrojeno puta tog istog dana. Zvala sam policiju, ali oni u prvi mah nisu ni hteli da izađu na lice mesta. Pojavili su se tek kada sam ih pitala da li je potrebno da mi se nešto dogodi da bi oni došli“, kaže Verica Marinčić za Cenzolovku.

Efekti zastrašivanja su vidljivi i, kako sama novinarka kaže, „nikako joj ne može biti svejedno“. Međutim, često ostaje nejasno da li se ovde formalno radi o nekom krivičnom delu. Verica Marinčić od početka tvrdi da je osoba koja je prati „podučena“ i da „očigledno zna šta bi trebalo da uradi da bi je zastrašila“.

U ovakvim i sličnim situacijama, u kojim postoje različita zastrašivanja i pritisci, prvi instinkt mora biti da se o svemu obavesti policija, objašnjava za Cenzolovku advokat Veljko Milić.

„U ovom trenutku vrlo je važno da se zna o kome je reč i da to ostane službeno zabeleženo. Ukoliko postoji pretnja po nečiju sigurnost ili sumnja da je bilo koja osoba životno ugrožena, prvo što mora da se uradi jeste da se pozove zaštita. Bez obzira na to da li postoje elementi nekog krivičnog dela ili ne, policija je dužna da zaštiti svakog pojedinca“, precizira Milić.

Prema njegovim rečima, tek kasnije je na policiji da u saradnji s nadležnim tužilaštvom utvrdi postoje li elementi nekog konkretnog krivičnog dela i da li se postupak za to delo vodi po službenoj dužnosti ili privatno.

Početkom meseca Verica Marinčić jeste dala izjavu u Osnovnom javnom tužilaštvu u Staroj Pazovi, gde je započet postupak zbog ugrožavanja bezbednosti osobe koja obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja. Međutim, prema saznanjima Cenzolovke, zasad nema većih pomaka u ovom procesu.

Zastrašivanje novinarke iz Inđije počelo je 19. juna, odmah po objavljivanju foto-vesti na Fejsbuk stranici lokalnog portala Inđija kafe (bahato parkiran automobila ispred jedne pekare). Ona je u više navrata zastrašivana i praćena na poslu i ispred kuće u kojoj živi.

U međuvremenu, narodni poslanik Marijan Rističević na svom Tviter nalogu osporio je status novinara Verici Marinčić i zapitao se iz kog razloga je „prodavačica iz Inđije“ predstavljena kao žrtva progona. Tvrdnje da „ona i nije novinarka“ mogle su se čuti čak i iz tužilaštva.

Posle prvog talasa zastrašivanja usledili su i hakerski napadi na medij u kom radi Verica Marinčić. Napadi su prijavljeni Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal.

Domaća novinarska udruženja UNS i NUNS zahtevala su da policija i tužilaštvo istraže ugrožavanje bezbednosti Verice Marinčić.

Oglasili su se i OEBS i organizacija Reporteri bez granica, koja je od vlasti u Srbiji tražila da zaštiti novinarku.