Zastrašivanje ili borba protiv terorizma – godina od istrage, a izveštaja nema

Prošlo je godinu dana od kada je javnost saznala da je Uprava za sprečavanje pranja novca napravila spisak na kom su se našli novinari, mediji, nevladine organizacije, a za koje je Uprava tražila detaljan uvid u sve njihove bankarske transakcije, kako bi utvrdila da li imaju veze sa pranjem novca i finansiranjem terorizma. Do danas - nema izveštaja o tome da li je ta istraga završena.

Oni koji su se na spisku našli, za N1 kažu da je cilj bilo zastrašivanje nevladinih organizacija i medija, a agencija Rojters u poslednjem specijalnom izveštaju navodi da je Srbija iskoristila zakonski okvir za obračunavanje sa kritičarima.

Da li Srbiju vidite kao državu koja je upotrebila sopstvene zakone da na „nišan“ stavi one koji imaju kritički stav prema vlasti? Iz perspektive novinske agencije Rojters – odgovor na pitanje je potvrdan.

Rojters u specijalnom izveštaju navodi da je Srbija usvojila zakone koji su u skladu sa standardima FATF-a, a odnose se na sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, ali da ih je vlast namerno zloupotrebila protiv predstavnika nevladinog sektora, medija, novinara, advokata.

Uprava za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija napravila je spisak, koji je u javnost „procureo“, na kom se našlo 20 ljudi i 37 organizacija ili udruženja, od banaka su zatražili uvid u sve njihove transakcije od 1. januara 2019. kako bi se utvrdilo da li organizacije i pojedinci sa spiska imaju veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca. Samo neke od organizacija koje su se našle na spisku su: NUNS, UNS, CINS, BIRN, KRIK, CRTA, Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija, Evropski pokret u Srbiji, Fond za humanitarno pravo, Građanske inicijative, JUKOM, LIBEK, Helsinški odbor za ljudska prava…

Obračun, odmazda, gušenje kritičkog delovanja – tako je deo javnosti tumačio spisak, a organizacije i pojedinici koji su se na njemu i našli tražili su od Ministarstva finansija i Uprave za
sprečavanje pranja novca obrazloženje: zašto je naređena provera njihovih bankovnih računa?

Direktor Centra za istraživačko novinarstvo (CINS) Branko Čečen samo je jedan od novinara čije se ime našlo na spisku. Za N1 kaže da je Rojters ponovio zaključak Ujedinjenih nacija, ali i posebnog tela Saveta Evrope – Manival (Moneyval). Jasno je, kaže Čečen,- da je Uprava za sprečavanje pranja novca napravila poteze koji su protivzakoniti.

„Kao rezultat same činjenice da su pod istragom ove vrste, nekim organizacijama civilnog društva smanjena je kreditna sposobnost u našim bankama po automatizmu, bez obzira na to što nije postojao zakonski okvir da se i otvori ta istraga i što rezultata te istrage uopšte nema. U isto vreme, niko od nas ne zna kako bi se proveo da pokuša da uđe, na primer, u Sjedinjene Američke Države ako je pod istragom za finansiranje terorizma, što su vrlo ozbiljne stvari“, navodi Čečen.

Status onih koji su na spisku, dakle, još uvek nije jasan, jer Uprava za sprečavanje pranja novca nije objavila izveštaj, rezultate istrage, niti je organizacije i pojedince sa spiska obavestila da li su još uvek pod istragom.

Godinu dana od kako je javnost saznala za spisak, predstavnici nevladinih organizacija kažu da nijedna od organizacija koje se pominju ne odgovara faktorima rizika i da je pritisak bio glavni cilj.

„Nisu koristili objektivne parametre koje međunarodne organizacije propisuju kada su procenjivali ko je rizičan, već su, kako je FATF i rekao, pošli u ribolov bacivši mrežu na one koji im smetaju i bez osnova tražili vrlo osetljive podatke i to je imalo štetu za organizacije i pojedince, koji su na spisku. Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma je zloupotrebljen protiv organizacija koje, zapravo, deluju u interesu građana u skladu sa zakonom, čak i u skladu sa najboljim praksama javnosti svog delovanja finansiranja“, kaže Sonja Stojanović Gajić iz beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).

„To je nešto sa čim mi, nažalost, živimo. Imate čak i krivično delo koje je uvedeno, proganjanja pojedinaca i organizacija zbog njihovog zalaganja za ravnopravnost, ono nikada nije u Tužilaštvu korišćeno, iako nas svakodnevno proganjaju. I ovaj zakon o kome govorimo, koji omogućava ovakvo kontrolisanje – ima svoje kvalitete, on jeste usklađen sa standardima koje FATF daje i mislim da nije tu problem, nego način na koji se to primenjuje i kako je sastavljen ovaj spisak“, objašnjava pravbik Milan Antonijević.

Iako je vlast sa ponosom objavila da je Srbija skinuta sa „sive liste“ FATF-a, na kojoj se našla 2018, zbog toga kako je spiskove pravila i zakone u ovoj oblasti primenila, Rojers je Srbiju svrstao u društvo Ugande, Nigerije, Indije i Tanzanije.