Zastrašivanje medija i gušenje slobode izražavanja tužbama

Fenomen koji kod nas nije dovoljno razmatran ni u medijima ni u pravu, definisan je u SAD kao SLAPP (Strategic Lawsuit Against Public Participation). Bukvalan prevod znači - Strateške tužbe protiv učešća javnosti, termin je ujedno i akronim engleske reči "šamar". SLAPP tužbe su usmerene na gušenje slobode govora i ograničavanje kritike javnosti usmerene na uticajne pojedince, institucije ili kompanije. Prvobitno se termin odnosio na parnice između države i pojedinaca o bilo kom javnom pitanju.

Cilj SLAPP tužbi nije pravda, već pritisak na medije, novinare, blogere i pojedince, kako bi se suzbio njihov uticaj u javnosti. SLAPP tužbe su tu da cenzurišu kritike, zastraše medije, blogere, novinare i influensere na društvenim mrežama i opterete ih beskonačnim parnicama, čiji troškovi prevazilaze mogućnosti pojedinih medija ili pojedinaca, te na taj način uguše kritike.

SLAPP tužilac ne planira da dobije parnicu, već svoj cilj postiže ako tuženi odustane od daljih kritika ili istraživanja, čije objavljivanje ne ide u prilog tužiocu jer kritikuje njegove aktivnosti ili stavove.

Pravni troškovi za procese, koji mogu trajati godinama, pojedine manje medije, blogere i autore kritičkih tekstova, mogu materijalno toliko iscrpeti da prosto odustanu od kritika i istraživanja.

Po pravilu SLAPP tužitelji se ne zaustavljaju samo na jednoj parnici, nego u želji da ućutkaju pojedince i medije, nagomilavaju parnice dok god medij ili pojedinac ne odustane od kritike.

SLAPP tužbe posledično utiču na celokupnu medijsku i javnu sferu, šireći strah od beskonačnih finansijski iscrpljujućih sudskih parnica i značajno utiču na gušenje slobode izražavanja.

SLAPP tužbe su zapravo zloupotreba pravnog sistema u svrhu gušenja slobode izražavanja i medijskih sloboda.

SLAPP tužitelji ne moraju biti moćni ili bogati pojedinci ili kompanije koje sebi mogu priuštiti beskonačne sudske parnice. Dovoljno je biti veoma uporan i pronalaziti rupe u zakonu te to koristiti za obračun sa medijima ili neistomišljenicima.

Najzastupljeniji oblik SLAPP tužbe je tužba za klevetu.

Najbizarniji i ujedno najsmešniji slučaj SLAPP tužbe odigrao se u Kanadi u Ontariju. Troje ljudi, od kojih dvoje trenera zabavnog parka Merilend na kanadskim slapovima Nijagare, nakon protesta i izjave da su u zabavnom parku životinje zanemarivane, te da su od prljave vode neki tuljani oslepili, a delfinima otpada koža u komadima, dobili su niz SLAPP tužbi. Jedna od tih SLAPP tužbi tereti bivšeg trenera Fila Demersa da je pokušao da ukrade morža. Demers se od ovakve smešne tužbe branio šalom da sumnja da morž može da stane u njegov stan na drugom spratu i da ima dovoljno obaveza s svojim mačkama.

U SAD u 28 država su usvojeni anti SLAPP zakoni, kojima se sprečava zloupotreba pravnog sistema u cilju gušenja slobode izražavanja u medijima i uopšte u javnosti. Okrivljeni u ovim državama, koji dokažu da je u pitanju SLAPP tužba, obično dobijaju presude.

„Šamar“ tužbe su prisutne i u Srbiji, ali na njih domaće zakonodavstvo nema adekvatan odgovor, te tužitelji najčešće postižu svoje ciljeve, odnosno uspevaju SLAPP tužbama da utiču na kritičko mišljenje i istraživačko novinarstvo.