Zatvorska kazna za novinara Ljubišu Mitića: Službeno lice na „službenom putu“

Ukoliko njegov zahtev Vrhovnom kasacionom sudu za zaštitu zakonitosti bude odbijen, novinar Ljubiša Mitić iz Prokuplja moraće da odsluži tromesečnu kaznu zatvora – ali u svom stanu; ako mu je za utehu, bez „nanogice“. Na tu kaznu osudio ga je – zbog, kako stoji u presudi, krivičnog dela neovlašćenog objavljivanja i prikazivanja tuđeg spisa, portreta i snimka – Osnovni sud u Prokuplju, u julu ove godine, a potvrdio ju je u oktobru Viši sud u tom gradu.

Mitić, dopisnik Južnih vesti i Politike iz Topličkog kraja i nekadašnji urednik portala Prokuplje, moj kraj, u razgovoru za Cenzolovku navodi kako je sve više uveren da je posredi „čista nameštaljka“ i da je do čitavog slučaja došlo zbog toga što se svojim pisanjem zamerio nekom od lokalnih političara.

Posle prvostepene osuđujuće presude, verovao je da će Viši sud imati više razumevanja. Sad, opet, nadu ulaže u odluku Vrhovnog kasacionog suda.

Rekao sam sudijama Višeg suda da danas svako može da ubaci fotografiju i napravi skrinšot i da će, ako potvrde prvostepenu presudu, i drugi novinari biti tuženi i osuđivani za nešto što nisu uradili, baš kao i ja. Oni su se na to samo nasmejali (Ljubiša Mitić)

„Očekujem da će Vrhovni kasacioni sud utvrditi propuste u presudi i da ipak neću morati da odslužim kaznu“, kaže Mitić za Cenzolovku. „I bez toga sam dovoljno pretrpeo – osim šoka zbog presude, zbog nečega što nisam uradio, morao sam da pozajmim novac kako bih u traženom roku platio sudske troškove u iznosu od 150.000 dinara.“

Sa zebnjom, dodaje, čeka da vidi da li će protiv njega biti pokrenuta i privatna parnica sa zahtevom za naknadu štete.

Ipak, više nego zbog nevolje koja ga je snašla, zabrinut je zbog mustre koja je dovela do njegovog osuđivanja, a koja bi, zlosluti, mogla da se obije o glavu i drugim novinarima. Dosta toga je inače bizarno u slučaju Ljubiše Mitića i isto toliko toga bi moralo da uznemiri sve novinare: osim što je osuđen na kućni pritvor, u presudi je čak proglašen službenim licem, a sud je kao validan dokaz uzeo odštampani skrinšot onlajn članka, uprkos mišljenju sudskog veštaka da se sa skrinšotovima može manipulisati.

„Rekao sam sudijama Višeg suda da danas svako može da ubaci fotografiju i napravi skrinšot i da će, ako potvrde prvostepenu presudu, i drugi novinari biti tuženi i osuđivani za nešto što nisu uradili, baš kao i ja. Oni su se na to samo nasmejali“, navodi sagovornik Cenzolovke.

Fotografija nastala nakon što je navodno objavljena na sajtu?!

Mitića je optužnica lokalnog javnog tužilaštva teretila da je 24. marta 2017. godine, „u stanju uračunljivosti i s umišljajem, kao službeno lice u vršenju službe“ na portalu Prokuplje, moj kraj, u okviru teksta „Pijani tehničar maltretirao pacijente psihijatrije“, uz fotografije same bolnice objavio i fotografiju izvesne Milice Radosavljević, bez njenog pristanka.

Mitić se na sudu branio, a to je ponovio i u izjavi za Cenzolovku, da tu fotografiju ne da nikad nije objavio, nego je nikad pre nije ni video, niti ona postoji u arhivi portala, a da dotičnu Milicu Radosavljević ne poznaje i da ju je prvi put video u tužilaštvu prilikom davanja izjave.

Uprkos zaključku veštaka, i Osnovni i Viši sud u Prokuplju, koji je potvrdio prvostepenu presudu, cenili su kao validan dokaz odštampani snimak ekrana teksta sa portala, uz koji je, navodno, objavljena sporna fotografija. Iskaz oštećene da je ta fotografija načinjena mesecima nakon navodnog objavljivanja na portalu Prokuplje, moj kraj, za sud nije bio sporan

Milica Radosavljević, kako pokazuju spisi iz slučaja, o svojoj fotografiji na sajtu Prokuplje, moj kraj saznaje od prijateljice, i to tek u februaru 2018. godine, 11 meseci nakon objavljivanja teksta, i po tom saznanju kontaktira s policijom. U martu 2018. dolazi u policiju i donosi odštampani skrinšot spornog teksta.

S obzirom na kontekst u koji je neželjeno stavljena (povezanost s psihijatrijskom bolnicom), pretrpela je, kako je posvedočila pred sudom, silne neprijatnosti od okoline, a slično su prošli i članovi njene porodice. Sud je otišao i dalje tvrdeći da je objavljivanjem spornog članka i njegovom sadržinom oštećenoj bio ugrožen lični život!

U svojim iskazima, u koje je Cenzolovka imala uvid, ona navodi da je navodno objavljena fotografija načinjena krajem 2017. ili početkom 2018. godine kada je nekoj novinarki davala izjavu o drugom događaju. Optužnica, podsetimo, tereti Mitića da je fotografiju objavio 24. marta 2017.

Ljubiša Mitić ukazuje za Cenzolovku na to da je izvorni tekst o incidentu u prokupačkoj psihijatriji imao više od 4.000 pregleda, ali da ga ama baš niko od sugrađana nije pitao otkud fotografija osobe koja nema veze sa temom u samom tekstu. Ne vidi smisao, dodaje, u tome da u neki tekst nakon godinu dana od publikovanja ubacuje bilo kakvu fotografiju. Pogotovo ne osobe koja nije povezana s pričom, a čiju fotografiju, pride, i ne poseduje.

Kaže i da od 2015, kada je pokrenuo portal Prokuplje, moj kraj, nije bio jedini koji je imao šifru za pristup tom sajtu, i da je ta šifra, voljom administratora iz Vršca, promenjena početkom februara ove godine, kada on gubi pristup sajtu i njegovom uređivanju.

Veštak Nenad Ivković zaključio je u svojoj analizi da tehnički nije moguće utvrditi da li je fotografija oštećene Milice Radosavljević objavljena na portalu Prokuplje, moj kraj 24. marta 2017, „niti da li je i kada naknadno objavljena na navedenom portalu“.

U pogledu odštampanog skrinšota, veštak Ivković navodi da se „ni za jedan štampani materijal niti skrinšot, bez obzira na vidljive datume, URL adrese, fotografije ili tekst koji sadrži, ne može smatrati da, sam po sebi, na verodostojan način reprezentuje sadržinu veb-stranice u bilo kom trenutku“.

Šta o svemu navedenom misli sud?

„Istina je da veštak nije mogao da utvrdi da li je dana 24. 3. 2017. fotografija oštećene bila u okviru članka i kada je objavljena, ali činjenica da se ista zaista nalazila u okviru članka i da su istu videli svedoci i svedok – radnik Policijske uprave (bilo je svedoka koji su tvrdili da nisu videli spornu fotografiju dok su čitali članak, prim. a.), jasno ukazuje da je fotografija postojala“, stoji u presudi Višeg suda u Prokuplju.

U njenim redovima stoji i to da „ni sama oštećena nije sigurna kada je nastala fotografija, međutim, ono što je bitnije je činjenica da je sporni članak na portalu Prokuplje, moj kraj objavljen 24. 3. 2017. godine“. Case closed, što bi se reklo.

Novinari nisu službena lica

Za advokata Miloša Stojkovića mnogo je toga sporno u čitavom slučaju. Za početak, pita se, budući da je navodno krivično delo izvršeno putem portala, zašto je predmet vodio osnovni tužilac iz Prokuplja, odnosno zašto je okrivljenom suđeno pred Osnovnim sudom u Prokuplju, kada je, po njegovom mišljenju, trebalo da bude nadležno Više javno tužilaštvo u Beogradu, odnosno Viši sud u Beogradu po Zakonu o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.

Ali, advokat Stojković kao ključni problem ističe nešto drugo.

„Pre svega, opasan je presedan da se urednik ili novinar tretiraju kao službeno lice, budući da po prirodi tog instituta to zaista ne mogu da budu. Službeno lice obavlja poslove koji se vezuju za organe javne vlasti (državne organe, organe teritorijalne i lokalne samouprave, kao i na lica kojima su poverena javna ovlašćenja). Od pojedinaca to mogu biti, na primer, javni beležnici, ali ne i novinari/urednici koji niti vrše službene dužnosti u organu javne vlasti, niti im je povereno javno ovlašćenje. Samim tim, okrivljenom i nije moglo da se sudi za kvalifikovani oblik krivičnog dela iz člana 145 stav 2 KZ, nego eventualno samo za osnovni oblik za koji gonjenje ne preduzima javni tužilac nego oštećeni privatnom službom“, napominje sagovornik Cenzolovke.

„Opasan je presedan da se urednik ili novinar tretiraju kao službeno lice“, ističe advokat Miloš Stojković samo jedno od spornih mesta u postupku protiv Mitića

Stojković dalje navodi da je u samom dokaznom postupku bilo dosta nedorečenosti, koja se ogleda pre svega u tome da ni veštak nije mogao da konstatuje da je sporna fotografija bila objavljena pomenutog dana (24. 3. 2017), a tome nisu pomogle ni izjave svedoka. Pored toga, sama oštećena je u toku postupka ukazala na to da je fotografija nastala početkom 2018. godine povodom drugog događaja, dok prvostepeni sud u presudi navodi 24. mart 2017. godine kao datum navodnog izvršenja krivičnog dela.

Stav suda da je Mitić „objavio fotografiju bez pristanka lica i time osetno zadro u privatni život tog lica“, za Stojkovića je takođe sporan.

„Da li se eventualnim neovlašćenim objavljivanjem tuđe fotografije osetno zadire u privatnost tog lica bilo je bitno pitanje koje je moralo da bude predmet interesovanja suda, zato što bez posledice – osetnog zadiranja u privatnost drugog lica – nema ni inkriminacije. Sud se praktično bavio samo prvim elementom bića krivičnog dela, potpuno ignorišući u čemu se ogleda osetno zadiranje u privatnost.“

Sagovornik Cenzolovke ukazuje i na to da je, prema tvrdnjama oštećene, sporna fotografija bila u javnom domenu povodom drugog događaja i da eventualno stavljanje fotografije u pogrešan kontekst može da bude pre vezano za povredu časti i ugleda (kojem bi mesto pre bilo u privatnoj parnici), ili za uvredu (koja može i da se krivično goni, ali po privatnoj tužbi), ali nikako u kontekstu objavljivanja tuđe fotografije kojom se osetno zadire u privatnost.

„Presuda se uopšte nije bavila nijednim od ovih pitanja koja su bila neophodna da bi se utvrdilo postojanje krivičnog dela“, navodi Miloš Stojković, koji smatra da u ovom slučaju postoji razlog da zahtev za zaštitu zakonitosti uputi i Republičko javno tužilaštvo.