U pismu se posebno apostrofira „slučaj portala Južne vesti“ iz Niša i administrativno uznemiravanje kao model za vršenje pritiska na kritički nastrojene medije. Novinarska i medijska udruženja podsećaju da su poreski inspektori u ovom slučaju preduzeli aktivnosti daleko izvan svog mandata te da su, iako nisu pronađene nepravilnosti izdali nalog da Južne vesti plate skoro milion dinara na osnovu propisa koji se ne primenjuje na privatne medije.
Dodaje se i da reakcija srpske premijerke Brnabić nije bila u duhu puno hvaljene najave da postoji politička volja za rešavanje problema u medijskom sektoru i konstatuje da uprkos javnom obećanju Vlade Srbije da će uložiti napor da reši probleme u medijskoj sferi, do sada nisu primećeni opipljivi rezultati. Naprotiv, zaključuje se u pismu, govor mržnje i neprihvatljivo ponašanje prema novinarima i medijima, čak i od strane državnih službenika, se nastavlja, a analiza baze podataka o napadima i pritiscima NUNS-a, pokazuje da je u 2018. godini do sada bilo 34 incidenata (18 od strane predstavnika države).
U pismu se od brojnih međunarodnih institucija traži da iskoriste svoj autoritet i moć i izvrše pritisak na srpsku vladu da zaustavi neopravdane poreske inspekcije i druge oblike administrativnog uznemiravanja Južnih vesti i drugih medija, njihovih klijenata i članova porodice i da spreči primenu propisa namenjenog javnom sektora na privatni.
„Pozivamo vas da osudite tekuće, sistematsko utišavanje kritičnih medija u Srbiji i pozovite srpske vlasti da poštuju međunarodne konvencije za zaštitu ljudskih prava i slobode izražavanja – a da primer za to daju najviši državni zvaničnici. Srbija mora početi da se pridržava principa slobodnih medija i demokratije koja će omogućiti novinarima da javljaju u javnom interesu, bez straha od gubitka posla ili, na kraju, života“ kaže se na kraju pisma novinarskih i medijskih udruženja.
Pismo zabrinutosti u vezi sa administrativnim uznemiravanjem portala Južne vesti
Nezavisno udruženje novinara Srbije, zajedno sa Nezavisnim udruženjem novinara Vojvodine, Asocijacijaom lokalnih i nezavisnih medija „Lokal pres”, Asocijacijom nezavisnih elektronskih medija i Asocijacijom onlajn medija, ponovo skreće pažnju na selektivnu upotrebu pravnih mehanizama i zloupotrebu autoriteta i zakona od strane srpske Poreske uprave u cilju sprečavanja rada medija i nanošenja finansijske i reputacione štete medijima koja ih potencijalno može zatvoriti.
Tokom 2017. godine niz inspekcijskih kontrola nedeljnika Vranjske i sve veći politički pritisci, koji su zbog štrajka glađu vlasnika Vukašina Obradovića izazvali međunarodnu pažnju, doveli su do zatvaranja jedinog nezavisnog nedeljnika na jugu Srbije. Nakon zatvaranja Vranjskih, objavljeno je da inspekcija nije našla nepravilnosti u radu medija.
Slučaj portala Južne vesti iz Niša još jednom potvrđuje administrativno uznemiravanje kao model za vršenje pritiska na kritički nastrojene medije. Kao što smo vas ranije obavestili, Južne vesti su bile podvrgnute različitim poreskim inspekcijama u poslednjih pet godina. Poslednja je trajala 6 meseci i bila je neuobičajena po mnogim standardima: uključivala je aktiviranje 14 inspektora koji su pokazali jaku odlučnost i proveli radne dane i vikende u prostorijama medija. Posetili su komercijalne klijente Južnih vesti i osnivača medija Simplicity d.o.o. kako bi proverili zakonitost njihovog poslovanja samo zbog povezanosti sa Južnim vestima.
Kako su Južne vesti objavile, poreski inspektori su preduzeli aktivnosti daleko izvan svog mandata – uzimali su kopije potpisanih ugovora između Južnih vesti i Delegacije EU u Srbiji, UN-om, OEBS-om i drugim donatorima i pokazivali ih klijentima i članovima porodice, objašnjavajući da je to dokaz da Južne vesti rade za strane službe. Kao rezultat, ovaj medij je prijavio gubitak komercijalnih klijenata i da su zaposlenih bili pod dodatnim pritiskom članova porodica zbog svog rada.
Po završetku inspekcije, u radu Južnih vesti nisu pronađene nepravilnosti. To, međutim, nije sprečilo inspektore da izdaju nalog koji obavezuje Južne vesti da plati skoro milion dinara na osnovu propisa koji se ne primenjuje na privatne medije. Južne vesti su pokrenule postupak pred Upravnim sudom, a potom se obratili Poreskoj upravi sa zahtevom za odlaganje isplate do donošenja sudske odluke. Zahtev je odbijen u neuobičajeno efikasnosnom maniru u roku od jednog dana i ubrzo je usledilo pokretanje postupka Ministarstva finansija za prinudnu naplatu pre konačne odluke suda.
Uredba koja se navodi u spornoj odluci Poreske uprave zasnovana je na Kataloga radnih mesta u javnim službama i drugim organizacijama u javnom sektoru koji definiše obaveze glavnog i odgovornog urednika u javnim medijima , a koji se ne primenjuje na privatni sektor. Posle analize, Transparentnost Srbija je ovo potvrdila i osporila zaključak inspektora da glavni urednik medija mora da bude u stalnom radnom odnosu u mediju jer nijednim zakonom nije predviđena obaveza medija da imaju u radnom odnosu glavnog i odgovornog urednika, sa punim ili nepunim radnim vremenom.
U odluci Poreske uprave se nalazi još nelogičnih zaključaka o kojima vas, na zahtev, možemo obavestiti, ali poruka je jasna: Južne vesti moraju da plate znatan iznos novca sada, uprkos očiglednim zakonskim propustima u donošenju odluke Poreske uprave koje će verovatno biti poništena na sudu. Pitanje je, međutim, da li će Južne vesti uopšte postojati kada sud donose odluku.
Pored toga što je nezakonita, implementacija Kataloga rada u javnim službama i drugim organizacijama u javnom sektoru na rad privatnih medijima otvara vrata mešanju države u rad medija. Ona bi regulisala obavezne uslove koje glavni i odgovorni urednici i novinari u privatnim medijima moraju da ispune, kao i da glavni i odgovorni urednik mora da mora da bude u stalnom radnom odnosu. Ovo bi dovelo do finansijskog kažnjavanja velikog broja malih nezavisnih medija, što bi moglo dovesti do njihovog zatvaranja.
Sve ovo daje osnov za novi alarm i bojazan da takvo tumačenje propisa namenjenog javnom sektoru otvara još jedan mehanizam za kontrolu i kažnjavanje privatnih medija koji su kritični prema vlasti. Mediji koji ne bi bili zatvoreni ili finansijski strogo kažnjeni, bili bi svesni da ih država može zatvoriti ako to želi. U takvim uslovima, sloboda izražavanja i nezavisno novinarstvo ne mogu postojati. Pored toga, reakcija srpske premijerke Brnabić nije bila u duhu puno hvaljene najave da postoji politička volja za rešavanje problema u medijskom sektoru – Brnabić je rekla da sve Južne vesti mogu da urade je da podnesu žalbu i sud će odlučiti. Brnabić se nije osvrnula na pitanje korišćenja propisa namennjenih javnom sektoru u slučaju privatnih medijima ili činjenicu da poreska inspekcija nije našla nepravilnosti u radu Južnih vesti. Ona je pohvalila efikasnost Poreske uprave i nije komentarisala pokretanje prinudne naplate koja bi mogla da zatvor medij pre konačne odluke suda, niti skandaloznog ponašanja poreskih inspektora. Brnabić se nije osvrnula ni na činjenicu da su najveći poreski dužnici u privatnim medijima, poput Pink international company, čiji je dug u 2014. godini iznosio skoro 10,5 miliona evra, nisu podvrgnute poreskim inspekcijama niti prinudnoj naplati.
Naprotiv, država ih podržava sa nezakonitim kreditima.
Imajući sve navedeno na umu, tražimo od vas da iskoristite svoj autoritet i moć i izvršite pritisak na srpsku vladu da zaustavi neopravdane poreske inspekcije i druge oblike administrativnog uznemiravanja Južnih vesti i drugih medija, njihovih klijenata i članova porodice i da sprečite primenu propisa namenjenog javnom sektora na privatni. Država mora da preispita odgovornost državnih službenika i menadžera Poreske uprave koji su doveli do ovog problema i time pokaže svoju posvećenost obezbeđivanju okruženja u kojem mediji i novinari mogu slobodno delovati.
Iako je Vlada Srbije, pod pritiskom međunarodne zajednice, objavila da će uložiti napor da reši probleme u medijskoj sferi, do sada nisu primećeni opipljivi rezultati. Govor mržnje i neprihvatljivo ponašanje prema novinarima i medijima, uključujući i od strane državnih službenika se nastavlja. Analiza baze podataka o napadima i pritiscima NUNS-a pokazuje da je u 2017. godini registrovano 62 slučajeva zastrašivanja i pritisaka, 30 od strane državnih službenika, dok je 2018. godine do sada bilo 34 incidenata, 18 od strane predstavnika države. Sudska praksa je i dalje u u suprotnosti sa praksom Evropskog suda za ljudska prava, sistem državne pomoći se zloupotrebljava i broj malih nezavisnih medija koji su administrativno uznemiravani raste.
Pozivamo vas da osudite tekuće, sistematsko utišavanje kritičnih medija u Srbiji i pozovite srpske vlasti da poštuju međunarodne konvencije za zaštitu ljudskih prava i slobode izražavanja – a da primer za to daju najviši državni zvaničnici. Srbija mora početi da se pridržava principa slobodnih medija i demokratije koja će omogućiti novinarima da javljaju u javnom interesu, bez straha od gubitka posla ili, na kraju, života.
Zahvaljujemo na pažnji i nadamo se da ćete se reagovati.
U Beogradu, 14.08.2018.
Slaviša Lekić Predsednik
Nezavisno udruženje novinara Srbije
Vučić i Tramp: Netrpeljivost prema medijima i podrugljivo odbacivanje drugačijeg mišljenja
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.