Završen sastanak s Anom Brnabić, vlasnica Kanala 9 prekinula štrajk glađu

Sastanak u Vladi trajao je skoro dva sata, a njemu su prisustvovali i pridstavnici udruženja novinara, kao i predstavnici Regulatornog tela za elektronske medije, kao i Organizacija proizvođača fonograma Srbije.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je da je Vlada spremna da pomogne, ali da se mora znati da u državi postoji i podela vlasti i da nema prostora da se utiče na sudove da rešavaju sporove u skladu sa željama strana u postupku.

Na početku razgovora, premijerka Sbije Ana Brnabić je rekla da pozive da Vlada ubrza sud vidi kao pritisak na sudstvo i da joj je to neverovatno u društvu u kome se, kako je rekla, svi busamo u grudi koliko nam je potrebna vladavina prava, „a svi očekuju i ljute se na Vladu što nije pozvala sudove i Ustavni sud“.

„Pošto su neki zahtevi ispunjeni, a neki ne, a neki ne vidim kako mogu da se ispune, a pošto ste rekli da nećete da prekinete štrajk glađu dok se ne ispune, odlučila sam da pozovem širi krug ljudi da mi pomognu kako da rešimo problem. Pošto ne vidim nijedan pravni mehanizam kako da rešimo, da li da prekršim ustav i zakone. Ne podržavam štrajk glađu, to je jedna vrsta ozbiljne ucene, nismo došli do toga da postoji potreba za tim, jer je Vlada otvorena za razgovore“, rekla je premijerka.

Ona je dodala da je cenovnik za ETV rađen po troškovnom principu i da cenovnik nije rađen tako da bi se mediji opteretili ili gasili, kao i da su u izradi cenovnika učestvovali i predstavnici EBRD.

„Urađen je profesionalno i transparentno, videlo se koje sve troškove ETV ima. I onda je na tako dobijen iznos primenjen popust od 80 odsto za lokalne i regionalne televizije. Naknada koja se plaća je u skladu s troškovima koje ETV ima, nije zamena za troškove koje su stanice imale prema Ratelu“, dodala je premijerka.

Vlasnica Kanala 9 Maja Pavlović skrenula je pažnju da je konkurs za lokalne medije raspisan nakon što je država preuzela obavezu digitalizacije, kada je, smatra, država morala da uzme u obzir da će digitalizacija doneti neke veće troškove.

„Vi ste nam pod tim uslovima dali dozvolu na osam godina, obavezu da izgradimo stub, postavimo predajnik, što je investicija od 20-30 hiljada evra. Da prilagodimo rad radio stanice, što smo uradili. Vi posle sedam godina kažete puj pike ne važi, nema više lokalnih emitera. Naknada Ratelu od 23 hiljade zamenjena je naknadom ETV od 200 hiljada suprotno konkursnim uslovima. Pitali smo ETV zašto je to tako, rekli su nam jer je posle bombardovanja trebalo obnoviti stubove za koje je uzet kredit i to je uračunato“, rekla je Pavlović.

Direktor Ratela Vladica Tintor rekao je da je Srbiji dat rok da do sredine 2015. digitalizuje signal, kao i da je 2010. donet zakon kada je to postalo i državna obaveza.

„Ratelu se plaćala samo frekvencija, usluga koja se plaća ETV-u je kompleksnija, ETV pruža tehničku uslugu za emitovanje signala na mnogo većem prostoru nego što je bio slučaj, ne vidim mogućnost da se izjednače naknade koje su se plaćale Ratelu“, rekao je on.

Direktor JP Emisiona tehnika, Branko Gogić, ponovio je da je cenovnik ETV-a urađen po troškovnom modelu i da se znalo da digitalizacija mora da se završi.

„Onoi što su lokalne i regionalne televizije plaćale, one su imale troškove infrastrukture, ljude koji će to da održavaju. Nakon digitalizacije emiteri nemaju više nijedan trošak. ETV plaća frekvenciju, uređaje, zadužili smo se da bismo mogli to da završimo. Možemo da odložimo plaćanje, da se dogovorimo“, kaže Gogić.