Završnica suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije: Ko su sudije koje će odlučivati o krivici optuženih pripadnika RDB-a

Slavko Ćuruvija, novinar, urednik i izdavač, ubijen na Uskrs 1999. godine, bio je čovek veoma čvrstog karaktera. O tome svedoče novinari i urednici koji su sa njim radili u njegovim nezavisnim novinama Dnevni telegraf i Evropljanin.

Koliko su čvrste ili “savitljive” sudije koje će, posle osam godina sudskog procesa, doneti konačnu presudu optuženima za ovaj zločin i odlučivati o kraju nekažnjivosti zločina nad novinarima? Naime, u Srbiji nikad niko nije osuđen zbog ubistava ili teških zločina prema novinarima.

O tome će odlučivati Apelacioni sud u Beogradu, koji će otvoriti novi proces u ponedeljak, 6. marta.

Članovi apelacionog sudskog veća na kojima je ovaj odgovoran zadatak da okončaju proces za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije su: Nada Hadži Perić, predsednica, Vesna Petrović, sudija izvestilac, i članovi sudije Dragan Ćesarević, Marko Jocić i Dušanka Đorđević.

Oslanjajući se na podatke iz biografije sudija, objavljene na zvaničnoj prezentaciji Apelacionog suda, na bazu istraživačke mreže KRIK “Prosudi ko sudi”, gde su analizirane karijere nekih od sudija, kao i na izveštaje drugih novinara sa suđenja u kojima su ove sudije do sada postupale, predstavljamo portrete sudija.

NADA HADŽI-PERIĆ – sudija i pesnikinja

Predsedenica sudskog veća je iskusna sudija, već 13 godina sudija Apelacionog suda u Beogradu. Od decembra 2021. godine je zamenica predsednika i sudija Krivičnog odeljenja, te sudija Odeljenja za ratne zločine. Pre toga radila je kao sudija sedam godina u Okružnom sudu u Požarevcu i još 11 godina kao sudija Okružnog suda u Prizrenu.

Rodom je iz Prizrena i, sudeći po dvema objavljenim zbirkama njenih pesama, emotivno je veoma vezana za taj grad. Na Fejsbuku ima nalog na kome objavljuje svoje pesme “Nada Hadži-Perić, poezija i proza”.

Sudila je u velikim slučajevima, a jedna od poslednjih presuda je u slučaju Darka Šarića, za šverc šest tona kokaina. U ponovljenom postupku pred Apelacionim sudom, Šariću je smanjena kazna zatvora sa 15 na 14 godina i tako je, kao šef narko-klana, dobio manju kaznu od svog saradnika Gorana Sokovića koji mu je, prema optužnici, bio podređen. Sokoviću, koji se sve vreme nalazi u bekstvu, sudije apelacije izrekle su kaznu od 15 godina zatvora.

Nada Hadži Perić bila je predsednica tog sudskog veća, a u njemu su odlučivali i još dvoje sudija iz veća koje sudi za ubistvo Ćuruvije, sudije Marko Jocić i Vesna Petrović.

VESNA PETROVIĆ – ukinula prvu presudu za ubistvo Ćuruvije

Sudija Vesna Petrović bila je članica apelacionog veća koje je ukinulo prvostepenu presudu za ubistvo Slavka Ćuruvije i vratilo predmet u Specijalni sud na ponovno suđenje, pre svega jer je presudom “prekoračena” optužnica i uvedeno, u odnosu na optužnicu, potpuno novo NN lice, kao neposredni izvršilac.

Pojedini ugledni pravnici smatrali su da je Apelacioni sud još tada, pre dve godine, trebalo da otvori pretres i donese presudu. Ponovljeni postupak nije doneo ništa novo i preterano je dugo trajao – čitavih 15 meseci. Zavšen je novom presudom, gotovo identičnom prvobitnoj.

Sudija Vesna Petrović iza sebe ima bogatu karijeru. Radila je i kao savetnica u Ministarstvu pravde, gde je imenovana nakon 13 i po godina provedenih na mestu sudije. Od 2003. se vraća u sudstvo i radi u Okružnom sudu u Beogradu, a potom i u Apelacionom sudu u Kragujevcu, kao v.d. predsednika suda.

Kako je KRIK pisao, Petrović je bila među sudijama Okružnog suda u Beogradu koje su potvrdile novčanu kaznu novosadskom antifašističkom aktivisti u krivičnom postupku koji je protiv njega vodio Episkop bački Irinej zbog uvrede. Novosađanin je u TV emisiji rekao da smatra da su episkopi, među kojima i Irinej, četiri jahača apokalipse i da imaju više uticaja na stvaranje desničarskih organizacija od državne bezbednosti.

Sudija Petrović je bila i u sudskom veću koje je potvrdilo oslobađajuću presudu Branku Lazareviću, bivšem šefu kabineta Ivice Dačića, zbog sumnje da je narko-grupi Darka Šarića odavao tajne iz policijske istrage. Takođe i u veću koje je ukinulo presudu bivšem ministru privrede Predragu Bubalu zbog malverzacija u vezi sa prodajom Luke Beograd i naložilo novo suđenje. Bila je među sudijama koje su potvrdile presudu kojom je bivši direktor „Puteva Srbije“ Branko Jocić osuđen na pet godina zatvora.

Od januara 2021. godine je sudija Krivičnog odeljenja i Posebnog odeljenja za organizovani kriminal, te zamenik predsednika i sudija Odeljenja za krivične postupke prema maloletnicima.

DRAGAN ĆESAROVIĆ – jedan od sudija koji su oslobodili Legiju i pripadnike JSO, optužene za oružanu pobunu

Sudija Dragan Ćesarović je takođe 13 godina u Apelacionom sudu, a kao i sudija Vesna Petrović, bio je član veća koje je ukinulo prvostepenu presudu za ubistvo Ćuruvije.

Takođe je bio u većima koja su potvrdila oslobađajuće presude Miloradu Ulemeku Legiji i pripadnicima nekadašnje Jedinice za specijalne operacije (JSO) za oružanu pobunu i nekadašnjem šefu kabineta Ivice Dačića – Branku Lazareviću, koji je bio optužen da je kriminalcima dostavljao podatke iz istrage.

U postupku koji se vodio protiv Mirjane Marković, supruge Slobodana Miloševića, takođe je bio član veća koje je ukinulo prvostepenu osuđujuću presudu i suđenje vratilo na početak.

Karijeru je započeo kao sudijski pripravnik u Okružnom sudu u Beogradu, a na mesto sudije je prvi put biran u Prvom opštinskom sudu gde je bio od 1996. do 2003. godine nakon čega se, kao sudija, vraća u Okružni sud. Nakon šest godina rada u Okružnom sudu u januaru 2010. godine Ćesarović prelazi u beogradski Apelacioni sud, gde sudi u drugostepenim krivičnim predmetima.

Dragan Ćesarović je kao istražni sudija Okružnog suda u Beogradu radio na istrazi ubistva francuskog navijača Brisa Tatona u Beogradu u septembru 2009. godine za koje su osuđeni navijači Partizana, kao i čuvenog slučaja silovanja i ubistva trogodišnje devojčice 2005. godine za koje je osuđen Mališa Jevtović na 40 godina zatvora, a njena majka Ana na 37.

Istraživao je i privatizaciju smederevske „Železare“ 2008. godine, kao i malverzacije oko kupoprodaje zemljišta Poljoprivredno-industrijskog kombinata „Zemun“.

Ćesarović je prethodnih godina više puta pravio saobraćajne prekršaje, a u nekoliko slučajeva se nije pojavljivao na sudu zbog čega je izdavana naredba za njegovo privođenje. Ipak, on nije osuđen ni u jednom od slučajeva za koje su novinari KRIK-a dobili informacije od Prekršajnog suda u Beogradu – postupci su završavani ili odbacivanjem prijave ili oslobađanjem.

Dao je intervju KRIK-u gde je izjavio: „Pričamo priče o nezavisnosti sudstva godinama, a ja tvrdim da od moderne Srbije do danas nikad nismo imali nezavisno sudstvo.“

MARKO JOCIĆ – učestvovao u netransparentnom izboru direktora Agencije za sprečavanje korupcije

Sudija Marko Jocić pripada mlađem kadru Apelacionog suda. Postao je sudija 2010. godine u Osnovnom sudu u rodnom Smederevu, a u Apelacioni sud u Beogradu došao je u julu 2019. godine. Od januara 2021. godine sudi u Krivičnom odeljenju i Posebnom odeljenju za organizovani kriminal,

Bio je član sudskog veća Apelacionog suda koje je prošle godine ukinulo presudu Darku Šariću za pranje para.

„Prvostepeni (Viši) sud je propustio da odluči o krivičnom delu udruživanje radi vršenja krivičnog dela, pa se radi o nepotpuno rešenom predmetu optužbe“, piše u saopštenju Apelacionog suda.

Prošle godine je učestvovao u izbornom procesu za direktora Agencije za sprečavanje korupcije, koji su pojedine nevladine organizacije ocenile nezakonitim jer su u komisiji bili javni funkcioneri koji su predmet kontrole Agencije. Naime, Pravosudna akademija je krajem decembra sprovela razgovor sa trojicom kandidata za direktora Agencije za sprečavanje korupcije. Sa kandidatima su razgovarali Marko Jocić, sudija Apelacionog suda u Beogradu, dr Dobrosav Milovanović, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Ljubivoje Đorđević, javni tužilac u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu.

BIRODI je nakon toga pozvao Ministarstvo pravde da poništi aktuelni i raspiše novi konkurs koji će biti sproveden na transparentniji način, “sa komisijom čiji članovi neće biti osobe na koje se primenjuje Zakon o spečavanju korupcije, i koji će izbor kandidata izvršiti na osnovu jasnih i merljivih kriterijuma”.

DUŠANKA ĐORĐEVIĆ – sudija izvestilac u veću koje je ukinulo presudu za paljenje kuće novinara Milana  Jovanovića

Tek nešto više od dve godine u Apelacionom sudu, sudija Dušanka Đorđević postala je sudija 2005. godine u Četvrtom opštinskom sudu, a zatim 2010. godine sudija Višeg suda u Beogradu.

U njenoj zvaničnoj biografiji se ističe podatak da je na Pravnom fakultetu u Beogradu diplomirala sa veoma visokom ocenom 9,13, u novembru 1997.

Bila je članica sudskog veća, sudija izvestilac, u slučaju za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića. Ovo sudsko veće ukinulo je presudu protiv Dragoljuba Simonovića i još dvojice 2021. godine i vratilo sliučaj na ponovno suđenje u Drugi osnovni sud.

Mediji i deo stručne javnosti kritikovao je njeno postupanje u slučaju ubistva policajca na Obrenovačkom putu 2008. godine, međutim njihove sumnje u to da je sutkinja namerno odugovlačila postupak, nikada nisu dokazane.

Reč je o slučaju u kome je optuženi, bez vozačke dozvole, jurio brzinom od 130 km na sat i usmrtio policajca koji je pokušao da ga zaustavi. U maju 2010.g. kad je suđenje za ubistvo policajca trebalo da počne, sudija Dušanka Žakula, udala se za Aleksandra Đorđevića, advokata optuženog u predmetu u kome ona sudi i, prirodno, izuzela se iz tog predmeta. Odluka i obaveštenje o izuzeću trebalo je, govorili su pojedini pravni stručnjaci, da stigne mnogo ranije, a ne na dan zakazanog ročišta. Da je išta od tih sumnji dokazano, sudija je mogla da bude razrešena funkcije.

Od 2012. godine je članica Upravnog odbora projekta „Jačanje sistema alternativnih sankcija u Srbiji“ pod pokroviteljstvom Evropske unije, a projekat sprovodi Konzorcijum koji predvodi GIZ, korisnik projekta je Ministarstvo pravde.

Od 2008. do 2012. godine,  bila je predavač u okviru projekta Ministarstva pravde „Sprovođenje alternativnih sankcija u Srbiji“, u organizaciji Pravosudnog centra za obuku i stručno usavršavanje Srbije, Saveta Evrope i OEBS.