Žigmanov: Voditi kampanje protiv govora mržnje i promovisati različitost

Uoči Međunarodnog dana protiv govora mržnje, koji se obeležava 18. juna, pozvani su svi relevantne aktere da povećaju napore usmerene na suzbijanje svih oblika govora mržnje i narativa podele.

Trenutna situacija povećane polarizacije, zahteva inkluzivniji dijalog i bolje kapacitete institucija kako bi mogle da održe demokratske principe poštovanja, jednakosti i slobodnog izražavanja, utvrđenih Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima, čija se 75. godišnjica obeležava ove godine, kao i u dokumentima OEBS-a i Saveta Evrope, navodi se u saopštenju pomenutih orgnaizacija.

Iako ne postoji striktna definicija govora mržnje, treba ga shvatiti kao bilo koju vrstu komunikacije putem govora, pisanja ili ponašanja kojom se napada ili koja koristi diskriminatorni jezik usmeren na pojedinca ili grupu na osnovu religijske, etničke ili nacionalne pripadnosti, rodnog identiteta ili bilo kog drugog ličnog svojstva, koji je često ukorenjen u društvo i generiše netoleranciju i mržnju, a u određenim kontekstima može da bude ponižavajući i da stvara podele.

„Ujedinjene nacije u Srbiji smatraju da problem govora mržnje mora hitno da se rešava i pozivaju lidere, institucije i građane Srbije da promovišu kulturu usaglašenog dijaloga, jačaju socijalnu koheziju, slave različitosti i izgrade društvo zasnovano na međusobnom poštovanju i solidarnosti. Bez oslobođenja od mržnje ne može biti istinske slobode govora“, smatra Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji.

Tomislav Žigmanov, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog smatra da izjave koje sadrži govor mržnje često se, od strane tvoraca takvog govora, predstavljaju kao legitiman stav, a osuda govora mržnje samim tim biva okarakterisana kao kršenje slobode govora.

„Sloboda uvek podrazumeva i odgovornost, i u tom smislu je od izuzetne važnosti da svaki pojedinac u društvu bude odgovoran za ono što kaže ili na. Naravno, lični afiniteti i animoziti uzrokovani nečijim ličnim svojstvom su naša neminovnost, i na kraju kraja, naše pravo, ali to nikako ne znači da u javnosti možemo da izlažemo sa stereotipnim stavovima prema celim grupama ljudi“, rekao je Žigmanov.

Srbija je preduzela korake da kroz svoje zakonodavstvo omogući slobodu izražavanja i zalaže se za borbu protiv govora mržnje, ali ipak implementacija postojećeg pravnog okvira je ta koju bi trebalo sistematski sprovoditi.

„Govor mržnje viktimizuje i pojedince i grupe; utemeljuje stare stereotipe i predrasude i podseća na bolna kolektivna sećanja iz bliže ili dalje prošlosti. Govor mržnje otuđuje ljude, deli susedstva i podriva društvenu koheziju,” izjavio je šef misije OEBS-a u Srbiji, ambasador Jan Bratu.