Živojin Rakočević: Tražimo svoje kolege jer njihove porodice i profesija čekaju pravdu

Predstavnici UNS-a sa svojim ogrankom Društvom novinara Kosova i Metohije (DNKiM) su se okupili na putu Velika Hoča – Zočište u opštini Orahovac, mestu gde su ova dva novinara poslednji put viđena.

„Ovde su 21. avgusta 1998. nestali novinari. Tražimo ih“, natpis je na obeležju koje su predstavnici UNS-a 2. maja ponovo postavili, nakon što je decembra prošle godine osmi put srušeno.

„Ovaj spomenik ima jasnu poruku – tražimo ih i tražićemo ih dok nas bude“, istakao je Rakočević, dodavši da dok ne budemo znali šta se desilo sa Perenićem i Slavujem niko od nas neće imati istinsku slobodu.

Podsetivši i danas, 24 godine nakon otmice da pravda nije zadovoljena, novinari poručuju da će se i dalje boriti da se rasvetle okolnosti ovog zločina.

Supruga Ranka Perenića Snežana Perenić rekla je da se boji da je istina strašna jer još uvek niko nije mogao da dođe do nje.

„Ne znam kako da vam opišem moju bol i tugu, jer ne znam šta bih rekla i kome“, istakla je Perenić.

Novinarka i članica UNS-a Jelena Petković, koja je uradila najvažnije istraživanje o ubistvima novinara, istakla je da je prošlo skoro četvrt veka od trenutka kada su nestali Slavuj i Perenić,  smenilo se 11 šefova UNMIK-a i sedam šefova EULEKS-a,  a efikasne istrage koja bi pokazala šta se dogodilo još uvek nema.

„Danas novinari stradaju  u raznim zonama, kao žrtve kriminalaca, a svi ti zločini počinju ovde, zato što tu stanuje nekažnjivost, ljudska prava su relativizovana do te mere da su potpuno razvejana jer još uvek ne znamo šta se desilo sa našim kolegama“, rekla je Petković.

Generalni sekretar UNS-a Nino Brajović izdvojio je 21. avgust 1998. godine kao početak najvećeg stradanja novinara dosad na evropskom prostoru.

„Istražujući otmicu Ranka Perenića i Đura Slavuja, došli smo do poražavajućeg podatka da je na Kosovu i Metohiji od 1998. do 2005. godine ubijeno i oteto 17 novinara. Za porodice sedam novinara srpskih redakcija, toliko novinara redakcija na albanskom jeziku i tročlanu ekipu nedeljnika Štern prošle su godine i decenije bez ikakvog rezultata šta se dogodilo sa njihovim najmilijima i oni traže kazne za zločince i nalogodavce“, rekao je Brajović.

Generalni sekretar UNS-a pozvao je da se sprovedu dve rezolucije koje je na predlog UNS-a usvojila Evropska federacija novinara (EFJ) – da se formira međunarodna komisija za istrage ubistava novinara na Kosovu i Metohiji i da se specijalizovana veća za ratne zločine na Kosovu sa sedištem u Hagu bave ubistvima svih novinara na ovom prostoru u periodu od 1998. do 2005. godine.

„Naše kolege su dale život za slobodu novinarske profesije i zato danas moramo da kažemo njima u čast: Živela sloboda novinarstva i slava kolegama koje su dale svoj život za novinarsku profesiju“, dodao je Brajović.

Novinarka KiM radija Zorica Vorgučić je apelovala na albanske kolege i novinare da se pridruže u borbi jer pored Perenića i Slavuja ima i mnogo Albanaca i ljudi drugih nacionalnosti koji su nestali ili stradali.

„Bolno je što porodice Perenić i Slavuj ne znaju šta se dogodilo sa njihovim najmilijima i što je Matija ovde danas, a nije upoznao svog dedu“, rekla je Vorgučić.

Istakla je da je poražavajuće što domaće i međunarodne institucije ne čine ništa da se ovaj i drugi slučajevi ubistva novinara rasvetle.

„EULEKS je, da podsetim, obustavio istragu, a premijer Kosova Aljbin Kurti koji je više puta isticao da je u procesu dijaloga između Beograda i Prištine pitanje nestalih prioritetno je više puta sebe demantovao“, dodala je Vorgučić.

Okupljanju je prisustvao i Dane Koruga iz Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

Sa željom da naprave prilog o otetim monasima, Đuro Slavuj i Ranko Perenić su se 21. avgusta 1998. godine uputili ka manastiru Sveti Vrači u Zočištu. Iz Velike Hoče greškom su krenuli ka Orahovcu, mestu koje je tada bilo pod kontrolom Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Slavuj i Perenić su poslednji put viđeni u Velikoj Hoči, a Plava Zastava 128, kojom su putovali i dalje nije pronađena.

Danas, 24 godine nakon nestanka, porodice ovih novinara još uvek čekaju zvanične podatke o tome šta se sa njima desilo.

EULEKS je 2017. godine potvrdila da su Perenića i Slavuja oteli pripadnici OVK odnosno da su ih zapretivši oružjem poveli u nepoznatom pravcu.

U jeku ratnih dešavanja na Kosovu i Metohiji su oteti i mnogi drugi novinari, a zvanične informacije o njihovom nestanku još uvek nisu poznate javnosti.

Novinar i prevodilac Aleksandar Simović nestao je 21. avgusta 1999. godine u Prištini.  Deo posmrtnih ostataka je pronađen u selu Obrinje kod Glogovca.

Dopisnik „Politike“ i novinar prištinskog „Jedinstva“  Ljubomir Knežević otet je 6. maja 1999. godine kod Vučitrna u podnožju planine Čičavica.

Fotoreporter Momir Stokuća je 21. septembra 1999. godine ubijen u kući u kojoj je živeo u centru Prištine. U Prištini je 9. septembra 2000. godine nestao i novinar srpske redakcije Radio Kosova Marjan Melonaši.

Urednik Radio televizije Priština Krist Gegaj ubijen je u Istoku septembra 1999. godine, tri meseca nakon dolaska međunarodnih snaga.

Na Kosovu i Metohiji su u periodu od 1999. do 2005. godine ubijeni novinari listova „Bujku“ Afrim Malići (1998), „Informator“ Informativnog centra Kosova Enver Maljoku (1999), „Rilindja“ Šefki Popova (2000) i „Bota sot“ Džemailj Mustafa (2000), Bekim Kastrati (2001) i Bardulj Ajeti (2005). Za Badrulja Ajetija je poznato da je ubijen iz vozila u pokretu kod sela Bresalce.

Istragu za nestala i ubijena lica je najpre vodio UNMIK, a zatim EULEKS, koji je potvrdio da su pripadnici OVK oteli Perenića i Slavuja.  Sada je nadležnost za rasvetljavanje ovih zločina pripala kosovskim institucijama.