Značaj poštanskih povratnica za bezbednost novinara u Srbiji i slučaj paljenja kuće Milana Jovanovića

Dok blokirana prvostepena presuda za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića tri meseca tavori u sudu, Dragoljub Simonović, bivši predsednik Opštine Grocka, nepravosnažno osuđen na četiri godine zatvora za to zlodelo, ovih dana uveseljava ili sablažnjava (kako koga) internet publiku posredstvom Jutjub kanala Slavija info.

Za samo jedan dan više od 53.000 ljudi pogledalo je intervju u kome Simonović, pored drugih eksplozivnih stvari, kaže da je paljenje kuće bila televizijska montaža, jer, tvrdi, nije izgorela kuća, nego garaža.

Samouvereno najavljuje i uključivanje u trku za gradonačelnika Beograda, što govori da izdržavanje kazne nije na njegovoj agendi. Ko još vodi predizbornu kampanju iz zatvora?

Intervju je, uz to, začinjen i brojnim uvredama na račun novinara i medija, iz već poznatog repertoara sa suđenja u Drugom osnovnom sudu.

Šta omogućava ovakvu samouverenost bivšeg visokog funkcionera Srpske napredne stranke?

Pored čitavog spleta partijsko-koruptivnih okolnosti i ličnih karakteristika, nezanemarljiv vetar u leđa predstavlja i činjenica da prvostepena presuda nije delotvorna dok ne postane pravosnažna.

A između presude i pravosnažnosti isprečile su se odmah na startu – poštanske povratnice. Tačnije, to što ih nema.

Izgubljene poštanske povratnice

Nema dileme da su sve stranke u procesu dobile presudu, jer su na nju napisane žalbe. Nedostaje, međutim, potvrda da su žalbe napisane pravovremeno, jer nema poštanskih povratnica koje svedoče o datumu kad su stranke u postupku primile presudu i da li su se žalile na vreme.

Istražuje se da li su izgubljene ili nikada nisu ni stigle. Bez njih se dalje ne može.

Izgubljene su povratnice, pa sud sad ne može da oceni blagovremenost žalbe. Sud je tražio izveštaj od pošte (Ana Matić, advokatica Milana Jovanovića, kojoj sud još uvek nije prosledio žalbe  odbrane)

Advokatica oštećenih Ana Matić rekla je za Cenzolovku da je, uvidom u predmet, utvrdila da su izgubljene ove povratnice:

„Izgubljene su povratnice, pa sud sada ne može da oceni blagovremenost žalbe. Sud je tražio izveštaj od pošte.“

Presuda, koja je mnogima ulila kratkotrajnu veru da su zločini protiv novinara kažnjivi, već tri meseca je blokirana u sudu i ne može čak da uđe ni u proceduru, koja, ni inače, nije brz proces. Do polovine aprila presuda je bila na pisarnici jer nije bilo sudije da je preuzme, a sada je zakočena „nedokučivim putevima“ Pošte Srbije.

Procedura koju jedna presuda mora da prođe naizgled je vrlo jednostavna, mada najčešće nije ni brza ni efikasna. Sud je dužan da presudu prosledi svim stranama, zatim prikupi žalbe na presudu, eventualno i odgovore na sve žalbe, i tako spakovan paket uputi Apelacionom sudu.

Apelacija razmotri žalbe i može da ih odbaci i odmah potvrdi presudu. Ukoliko uvaži jednu ili sve žalbe, predmet se vraća na ponovni postupak, koji može da traje koliko i prvostepeni. Pa ponovo žalbe, ponovo apelacija.

Za to vreme okrivljeni je slobodan, može da se bavi i predizbornim kampanjama, dok žrtva ne može da očekuje obeštećenje – ni moralno ni materijalno.

Pet žalbi na presudu, ali bez potvrde o poštovanju rokova

I pored uveravanja, koja je Cenzolovka još u aprilu dobila iz suda, da će tokom maja predmet paljenja kuće novinara Milana Jovanovića biti kompletiran svime što je formalno potrebno da bi presuda bila upućena u Apelacioni sud, to se nije dogodilo.

Paradoksalno, poštanske povratnice odlučuju o sudbini vanredno značajne presude za bezbednost i slobodu novinara u Srbiji, presude kojom se u međunarodnim organizacijama i institucijama ocenjuje stepen demokratije i slobode u Srbiji.

Sredinom aprila Cenzolovka je dobila od suda informaciju da je stiglo čak pet žalbi na presudu, i to od Simonovića, njegova dva advokata Ivice Vukovića i Igora Gostiljca, advokatice drugoosuđenog Zore Dobričanin Nikodinović i od zamenika tužioca Predraga Milovanovića, koji je nedavno onemogućen da dalje zastupa optužnicu.

Sud onemogućio da Jovanovićeva advokatica dobije žalbe odbrane

Iako je sudija zadužena za ovaj važan predmet Sanja Vujačić, koja ga je nasledila posle odlaska sudije Slavka Žugića u penziju, bila dužna da sve žalbe prosledi oštećenima – Milanu Jovanoviću i njegovoj supruzi Jeli Deljanin, odnosno njihovoj advokatici, ona to nije uradila.

„U spisima predmeta postoje dokazi da su žalbe tužioca i odbrane prosleđene svim stranama, osim meni“, rekla je Ana Matić za Cenzolovku.

Sud je oštećenima prosledio samo žalbu tužilaštva, iako je bio dužan da im prosledi sve kao strankama u postupku. Advokatici Matić je, pored toga, bilo omogućeno da vidi žalbe odbrane, ali, začudo, ne i da ih kopira.

Simonović u intervjuu kaže da je paljenje kuće bila TV montaža, jer, tvrdi, nije izgorela kuća, nego garaža. Samouvereno najavljuje i uključivanje u trku za gradonačelnika Beograda, što govori da izdržavanje kazne nije na njegovoj agendi

„Videla sam sve žalbe, ali nije mi još odobreno da ih kopiram“, rekla je advokatica Matić za Cenzolovku i najavila odlazak kod sudije Vujačić.

Portparolku Drugog osnovnog suda, sudiju Irinu Kovačević pitali smo, između ostalog, šta sve nedostaje da bi sudija Sanja Vujačić presudu za Simonovića i ostale (slučaj paljenja kuće novinara Milana Jovanovića), zajedno sa žalbama prosledila u Apelacioni sud. Odgovor do sada nismo dobili.

Neki od najznačajnijih sudskih procesa u Srbiji, kao što su oni protiv Mirjane Marković ili Stanka Subotića Caneta, „pali su“ u predugačkoj proceduri i zastareli zahvaljujući tehničkim stvarima, otezanju suda da efikasno dovede do pravosnažne presude, stvarima koje podsećaju na slučaj nestanka poštanskih povratnica.

Tokom ovog procesa već smo prisustvovali brojnim pokušajima advokata odbrane i okrivljenih da uspore proces. Počev od neodazivanja na prvo ročište u aprilu 2019. godine, pa do nedolaženja i odlaganja suđenja čak pet puta zbog Simonovićeve zubobolje, pred kraj suđenja.

Kuća novinara Milana Jovanovića zapaljena je u noći 12. decembra 2018. godine dok su on i njegova supruga Jela Deljanin spavali. „Molotovljev koktel“ bačen je na garažu koja čini celinu sa kućom i vatra se vrlo brzo sa garaže proširila, a novinar i njegova supruga jedva su izbegli smrt u buktinji koja im je progutala životnu imovinu. Ostali su bez doma, što je i naglašeno u presudi sudije Slavka Žugića. Trajno im je narušeno zdravlje.

U obnovi kuće pomogli su im dobrovoljni prilozi koje je najvećim delom prikupila Slavko Ćuruvija fondacija, ali ne i država. Odštetu za pretrpljenu materijalnu štetu Milan Jovanović i Jela Deljanin ne mogu da traže sve dok presuda nije pravosnažna.

Nepravosnažno, kao glavni podstrekač na zločin osuđen je Dragoljub Simonović, kao jedan od organizatora bivši policajac Vladimir Mihailović, a kao neposredni izvršilac Aleksandar Marinković, koji je u bekstvu dočekao presudu.