Zorić: Da su novinari složniji i političari bi shvatili da nisu toliko moćni

U razgovoru za portal Univerzitetski odjek  ona je rekla da su joj povelja Srpskog filantropskog foruma i nagrada za hrabrost veoma važne, jer su joj to ujedno i prva priznanja, budući da nikada nije konkurisala ni za jednu nagradu, iako su joj, kako kaže, kolege često predlagale da to učini.

„Želela sam ako ikada dobijem neko priznanje za svoj rad da se to desi upravo ovako, to jeste da neki ljudi sami osete potrebu i da mi daju do znanja da su nešto posebno zapazili u mom izveštavanju, i da je to takav utisak ostavilo na njih da smatraju da baš ja zaslužujem priznanje.“

Kada izveštavate sa različitih događaja veoma se često desi neki incident. Da li je to slučajnost ili ipak vi više od ostalih volite da izveštavate s takvih dešavanja?

„Izveštavam uglavnom sa vanrednih događaja, o kriminalu, sa elementarnih nepogoda, demonstracija, pa je u tim situacijama i logičnije da dođe do nepredviđenih događaja. Iako volim da radim u dinamičnim situacijama, s podjednakom strašću sam kao mlada novinarka izveštavala i sa kulturnih događaja. Prosto volim novinarstvo. Najbolje su one priče koje se same dese, a ja ih samo prenesem. Nikada ne jurim priču, niti je predstavljam dinamičnijom nego što jeste. Pošto mi se najbolje priče, da tako kažem, same dese, izgleda da postoji i neki splet okolnosti koji nagrađuje one koji nastoje da budu iskreni u ovom poslu.“

U centru pažnje posebno ste bili u julu za vreme građanskih protesta u Beogradu. Koliko je bilo teško i zahtevno izveštavati u toj situaciji s obzirom na to da je policija ispalila veliku količinu suzavca?

„Suzavac nije neobičnost na većim protestima. I snimatelj i ja smo to prihvatili kao okolnost u kojoj nije bas najlakše snimati i govoriti, ali to prihvatite kao tako i trudite se da se prilagodite koliko god možete, da na najbolji mogući način ispunite očekivanja gledalaca. Recimo, imam vrlo jaku alergiju na sunce, pa opet svako leto izveštavam. Posao novinara zahteva da sebe nikada ne stavlja u prvi plan, pošto je gledaocima ili čitaocima na usluzi. Tako sam sebi odavno rekla i onda lakše prihvatam bilo kakvu situaciju.“

Tokom protesta mogle su se videti scene nasilja, kao i druge situacije koje izazivaju empatiju i bude različite emocije. Koliko je teško u takvim slučajevima odvojiti taj emotivni deo od profesionalnog i ostati dosledan novinarskom kodeksu, to jest izveštavati objektivno?

„Samo objektivno i istinito novinarstvo je novinarstvo. Emocije ne suzbijam već ih iskazujem. Smatram da je najiskrenije iskazivanje emocija odnosno empatije kada prenosite istinito šta se dešava, a zaključke donose gledaoci.“

Budući da radite za televiziju N1 često ste i vi i vaše kolege na udaru vladajuće strukture. Kako se nosite s tim pritiskom i da li imate osećaj da vam je možda ugrožena bezbednost?

„Odnos političara prema novinarima u velikoj meri otežava rad, međutim i oni su samo jedna od okolnosti. Moje je da istrajem i da nastavim da tragam za odgovorima koliko god da mi neko otežava dolazak do njih. Obraćam pažnju, ali ne pridajem veliki značaj tom odnosu političara prema mojim kolegama i meni. Mi pitamo i radimo priče, a gledaoci sve sami shvate kako se ko od političara ponaša „da li izbegava odgovor ili posle pitanja pribegava čak i vređanju novinara. Gledaoci, to jeste građani sami će odlučiti šta će gledati, a naposletku će morati i sami da odluče za koga će glasati, to jeste kakva im politička opcija odgovara za život, pa i za odnos prema medijima u njihovoj zemlji. Kada je reč o bezbednosti, mogu da kažem da sam rešila da budem novinarka koja izveštava istinito i nepristrasno, tako da je to odavno stvar odluke, a o osećajima na tu temu prestala sam da razmišljam.“

U toku protesta moglo se videti i da su pojedini građani upućivali ružne reči na račun televizije N1. Da li ste tada osećali strah, s obzirom na to da su neki novinari bili izloženi i fizičkom nasilju?

„Uvrede me nisu omele, zaista nisu prijatne, ali verbalni delikt ne postoji. Često sam se trudila da čak dam priliku da u živom programu kažu šta misle i oni koji su nas vređali, jer me veoma interesuje i njihovo mišljenje. Lako je reći da je N1 televizija na kojoj nema zabranjenih sagovornika, ali ste obavezni da to prikažete i u praksi. Fizičkih napada na medijske ekipe je nažalost bilo i to je jedan od odraza u kom smo stanju kao društvo. Nije da nisam očekivala da snimatelja i mene može i to da snađe, ali to nije bio razlog da prekinemo s poslom.“

Šta vas je motivisalo da odete u takozvanu crvenu zonu i izveštavate direktno iz kovid bolnice, iako ste bili izloženi opasnosti od zaraze?

„Motiv je bila obaveza i odgovornost prema gledaocima koji su izabrali da gledaju N1 i zahvaljujući njima primam platu, jer kako da pokažete koliko je virus korona opasan ako ne uđete u crvenu zonu? O riziku od zaraze nisam toliko razmišljala, novinarstvo jeste rizična profesija, ali sama sam je birala.“

Koliko je bilo zahtevno snimiti materijal u kovid bolnici Bežanijska kosa, s obzirom na to da ste i vi i snimatelj bili u skafanderima i pod punom zaštitnom opremom?

„Brinuli smo o tome da ne narušimo etiku, da snimanjem ne uznemirimo ni pacijente ni lekare. Nositi skafandere nije prijatno, ali i to je jedna od okolnosti u epidemijskoj situaciji. Budete oznojeni, vruće vam je, teško dišete, pada koncentracija, ali prilagodite se i uradite posao najbolje što možete.“

Svedoci smo stalnih pritisaka na novinare kod nas i u okruženju. Kako komentarišete trenutno stanje u novinarskoj profesiji u Srbiji i regionu?

„Situacija za novinare veoma je nepovoljna, izloženi su pritiscima, pretnjama, brizi o egzistenciji. To se neće promeniti preko noći. Nažalost, manjka i solidarnosti među novinarima, kada bi bili složniji bili bi i moćniji. Ovako su se mediji sveli na moćno oružje političara. Da smo složniji i da ne odustajemo kao esnaf od slobodnog novinarstva, mislim da bi političari shvatili da nisu toliko moćni, te bi se čestitije borili za glasove građana. Nažalost, moć profesije brojne kolege predale su bez borbe. Dok ne postanu hrabriji neće postati ni slobodniji.“

Šta savetujete mladim novinarima i onima koji se uprkos svemu ipak opredele za ovaj posao?

„Budite časni i izveštavajte istinito i objektivno. Ne morate biti posebno kreativni, samo radite po pravilima i budite jako vredni. Ne srljajte, ali i ne odustajte! Budite kolegijalni kako biste očuvali profesiju i uvek služite čitaocima, slušaocima i gledaocima, jer oni su vaši jedini šefovi. Cenite ih, dajte im samo istinu, a oni će sami doneti zaključke. Ne zaboravite, budite uvek pristojni! Nekada će biti izuzetno teško, bićete nekada i usamljeni, ali pravićete sjajne priče i bićete novinari. Nikada bilo ko ne može da vas zaplaši koliko vi za istinu možete da istrajete.“