Aleksandar Stanković: Novinar koga obavezuje samo istina

„Novinari se ne trebaju i ne smiju ulizivati predstavnicima vlasti. Novinari ne smiju s predstavnicima vlasti raditi dogovorene intervjue. Intervjui u kojima novinari samo klimaju glavom bez postavljanja pitanja nisu intervjui nego su promašaji. Zadatak novinara je da kritički propituje postupke vlasti. Tko nema želudac za takvo novinarstvo treba razmisliti o drugoj profesiji… A isljedničko novinarstvo? Ma …“.

Foto: YT

Ovim (ličnim) kodeksom o novinarskoj profesiji, Aleksandar Stanković, novinar, urednik i voditelj najgledanije emisije u Hrvatskoj „Nedjeljom u 2“, javno je odgovorio na kritike glavnog urednika HTV da njegov intervju s premijerom Andrejem Plenkovićem (jun 2020.) „ni približno nije bio na nivou, jer novinarstvo u kojem se napada sugovornik nije profesionalno, nego isljedničko novinarstvo“.

A ovaj „incident“ sa kućom u kojoj radi, ali i onim kvazipatriotskim delom hrvatske javnosti, samo je jedan u nizu – mnogo puta je Stanković tokom dve decenije, koliko se na HTV emituje njegova autorska emisija „Nedjeljom u 2“, beskompromisno branio moralne kodekse i dostojanstvo novinarske profesije.

Stanković je u srpskoj javnosti postao ponovo aktuelan ovih dana zbog intervjua koji je prošle nedelje napravio sa Zoranom Kesićem, jednim od autora i voditeljem emisije „24 minuta“.

Kada je Zbor udruge veterana hrvatskih gardijskih postrojbi 2018. zatražio njegovu smenu, a HRT se javno ogradio od Stankovića, on je, takođe javno, odgovorio kući u kojoj radi:

„Naravno da se ne slažem sa odlukom rukovodstva HRT i smatram da Deklaracija o Domovinskom ratu nije nešto što obavezuje novinare. Novinare obavezuje samo istina“.

Zahvaljujući toj istini „Nedjeljom u 2“ je (poput našeg „Utiska nedelje“) i jedna od najdugovečnijih, najgledanijih i najrespektabilnijih emisija u regionu, a Stankovićevi lični gestovi mogli bi, i trebalo bi, da uđu u udžbenike za novinarstvo. Kao primer kako se čuvaju i brane profesija, profesionalni integritet i građanska sloboda.

Prošlogodišnji Stankovićev gest može da uđe u istoriju ne samo ovdašnjeg novinarstva, jer je i u svetu malo novinara koji su se takvim moralnim činom obratili javnosti.

„Neugodno mi je jer radim u ustanovi koja tuži vlastite i novinare drugih medija zbog kritike. Neugodno mi je što se na taj način troši vaš novac kojim plaćate pretplatu da bi se vodili sudski procesi protiv neposlušnih novinara. Neugodno mi je što se ponekad u HTV-u prikazuje program istorijski-revizionističkog sadržaja. Neugodno mi je kao novinaru što je u proteklih deset godina u programima HTV-a bilo intervjua sa premijerima, predsednicima, ministrima, koji su izgledali kao da te osobe razgovaraju same sa sobom u ogledalu… Neugodno mi je i sramota zbog još mnogih stvari, i ja vam se izvinjavam“.

Aleksandar Stanković rođen je u Subotici 1970, a u Zagrebu živi i radi od 1985. (podjednako ga napadaju i srpska i hrvatska desnica). Karijeru novinara započeo je 1995. na Hrvatskom radiju emisijom „Poligraf“, u kojoj je takođe bio vrlo žestok prema sagovornicima. Za „Nedjeljom u 2“ dobio je nagradu za najbolji tok šou i Nagradu novinara godine, a objavio je i tri knjige poezije („Jutro pobijeđenih, „Igor Mandić na mjesecu“…). Sa suprugom Željkom ima kćerku Unu i sina Maka.