U studiji se ističe da država „ostaje pojedinačno jedan od ključnih faktora koji može oblikovati ovo tržište na štetu ili na korist pojedinih medija, a samim tim i na njihovu održivost“.
Autori studije ocenjuju da će „nastavak insistiranja na nejasnim mehanizmma za dodelu budžetskih sredstava medijima, voditi daljim devijacijama na medijskom tržištu i ugroziti funkcionisanje jednih ili unaprediti poslovanje drugih medija na diskriminatornoj osnovi i suprotno politici konkurencije EU“.
[povezaneprice]Od ukupno 9.5 do 10 miliona evra, na koliko se procenjuje marketinško tržište u Crnoj Gori, najveći deo pripada državnim institucijama i javnom sektoru, koji ulažu u različite forme oglašavanja. Centar za građansko obrazovanje, koji je uz Fondaciju Hajnrih Bel pomogao izradu ovog dokumenta, ima dokaze za ugovore vredne dva miliona i 250 hiljada evra, ali ističe da se „osnovano može pretpostaviti“ da je taj iznos „značajno, ako ne i duplo veći“.
Prema zvaničnim podacima, u Crnoj Gori registrovano je 18 TV kanala – od čega tri javna, 56 radio stanica, 18 onlajn portala, jedna novinska agencija, četiri dnevna lista i dva nedeljnika.
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.