Crna Gora: Rijaliti program, politička volja i nevolja

„Time nisu zabranjeni rijaliti programi“, kaže za BBC na srpskom Elvira Ceković, portparolka Agencije za elektronske medije Crne Gore.

I zaista nisu.

U studijima u Beogradu u kojima se snimaju dva najpoznatija rijaliti programa i dalje je bučno, a to je sve moguće ispratiti na televiziji u Crnoj Gori.

Kabl i nacionalne frekvencije

Crna Gora je još 2016. godine izmenom Pravilnika o standardima u elektronskim medijima propisala da rijaliti programi nisu namenjeni maloletnicima.

Već malo duže od dve godine, emitovanje takvih programa dozvoljeno je tek nakon 23 sata.

Međutim, ovo ograničenje odnosilo se samo na televizije sa nacionalnim frekvencijama, a ne i na kablovske programe.

Jedan od najpopularnijih rijaliti programa iz Srbije do kraja prošle godine emitovan je na crnogorskoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom, ali je sa promenom vlasništva sada dostupan samo kod kablovskih operatera.

„Novom izmenom koja treba da stupi na snagu predviđeno je da se ta odluka sada odnosi i na kablovske operatere. Na taj način su svi emiteri izjednačeni“, kaže Ceković i dodaje da je to samo prva izmena Pravilnika.

[povezanperice]

Druga se odnosi na takozvano „pinovanje“, odnosno zaključavanje ili šifrovanje programa.

„Crnogorski operateri su dužni da sve programske sadržaje u osnovnom paketu, koji su neprimereni za maloletnike ispod 18 godina, pinuju“.

To znači da će, sadržaj koji operater označe kao štetan za maloletna lica, u periodu od 6 ujutru do 23 sata uveče, morati da bude zaštićen šifrom.

Pod pretpostavkom da roditelj upravalja daljinskim, odlučivaće i o tome šta će deca mlađa od 18 godina gledati.

„Ovo se ne odnosi samo na jednu vrstu programa, niti na jednu državu. Odnosi se na sadržaje koji se svakodnevno emituju, a mogu uticati na razvoj maloletnika“, dodaje Ceković.

Politička volja i nevolja

Ipak, inicijatori strože kontrole rijaliti programa, Media centar iz Podgorice, smatraju da je trenutno u Crnoj Gori jako važno odakle rijaliti program dolazi.

„Aktuelni trenutak je takav da, zbog učestalih kritika upućenih najvišim javnim funkicionerima preko televizija Hepi i Pink, a zahvaljujući gostima u emisijama na ovim televizijama, došlo je do reakcije u vladajućoj političkoj strukturi. Pokrenuli su pitanje upravo rada kablovskih operatera“, kaže za BBC na srpskom direktor ove nevladine organizacije Goran Đurović.

On dodaje da organizacija na čijem je čelu nije zadovoljna rešenjem i da ne treba dozvoliti emitovanje „programa koji promoviše govor mržnje i nasilja“.

Saradnjom regulatornih agencija u Crnoj Gori i Srbiji bilo bi moguće upozoriti emitere koji plasiraju neprimereni sadržaj na kršenje profesionalnih standarda, ali i eliminisati one koji ne poštuju upozorenja i važeće zakone.

„Zakonski okvir je ono što je direktiva Evropske unije i ništa dodatno nije potrebno, osim pridržavati je se“, kaže.

Nove mere treba da stupe na snagu početkom marta, a kablovski operateri će imati 30 dana da se prilagode novim pravilima.

Nepoštovanje propisa može voditi do gubitka odbrenja za reemitovanje programa.

Đurović ističe da Media centar ne insistira ni na čemu novom, osim na poštovanju Zakona o elektronskim medijima i Pravičniku o standardima koji je u Crnoj Gori na snazi još od 2011. godine.

„Insistriraćemo i dalje da se ovaj pravilnik dograđuje, dopunjuje i da bude u interesu javnosti Crne Gore“.

Kakva je situacija u susednoj Hrvatskoj

Robert Tomljenović je zamenik predsednika Veća za elektronske medije u Hrvatskoj.

Za BBC na srpskom objašnjava da rijaliti programi u Hrvatskoj nisu posebno regulisani.

„Ne znam za primer u Evropskoj uniji da postoji regulacija rijaliti programa. Mislim da bi bilo krivo kriminalizovati jedan žanr“, kaže.

Rijaliti program može da bude dobar, zabavan i poučan, dodaje.

„Potrebno je samo napraviti kvalitetan program“.

I Tomljenović ističe da Zakon o elektroničkim medijima ima dovoljno elemenata kojim se potencijalno štetni sadržaji mogu sankcionisati.

„Pre nekoliko godina se u Hrvatskoj emitovao regionalni Veliki brat koji se emitovao u pet zemlja u regionu. Hrvatska je jedina od tih zemalja koja ima, može se reći, najliberalnije zakone, ali je hrvatski regulator jedini kaznio emitera zbog neprimerenog sadržaja“.

Nije dovoljno imati stroge zakone, treba ih sprovoditi, kaže Tomljenović.

„Mi smo tada emitera kaznili visokom kaznom od 15 hiljada evra, pozivajući se na članove zakona koji govore o ljudskom dostojanstvu, podstrekivanju maloletnika na konzumiranje alkohola i veličanje konzumiranje alkohola“, dodaje.

Rijaliti program u Hrvatskoj je definisan kao program koji je potencijalno opasniji i štetniji za razvoj dece i mladih.

Kako kažu u Agenciji za elektronske medije Hrvatske, istraživanja su pokazala da deca do 12 godine života još uvek ne mogu sa sigurnošću da razlikuju stvarnost od fikcije, a rijaliti programi su u tom smislu u takozvanoj „sivoj zoni“.

Hrvatska Agencija je zato medijima preporučila strogu klasifikaciju rijaliti programa.

„Strogim zakonskim rešenjima i pravima se ništa ne može rešiti, potrebno je raditi na primeni zakona, medijskoj pismenosti, ali i raditi sa medijima na razvijanju medijske kulture“, kaže Tomljenović.