Crnogorski primer

Za manje od dva sata stigle su reakcije ključnih crnogorskih političara, koje su se kretale u rasponu od „Mir potreban kao nikad“ (Dritan Abazović), „Sloboda medija temelj društva“ (Aleksa Bečić), „Napad na Sadikovića nedopustiv“ (Zdravko Krivokapić) do „Sigurnost novinara preduslov demokratskog društva“ (Milo Đukanović).

Unisona i momentalna osuda svih ključnih političkih figura bez obzira na političke razlike – od predsednika države i parlamenta do premijera i njegovog zamenika uticali su i da Ministarstvo unutrašnjih poslova najoštrije osudi ovaj vandalski čin uz poruke da „sigurnost novinara mora biti zagarantovana, da je zločin iz mržnje društveno zlo i da je odnos prema njemu mera naše odgovornosti“.

Logičan rezultat je da je već sutradan objavljeno da su uhapšena dvojica mladića za koje se sumnja da su verbalno i fizički napali novinara Vijesti.

Određen im je pritvor do 72 sata zbog postojanja „osnovane sumnje da su izvršili krivično delo nasilničkog ponašanja“.

Tako se to radi. Za manje od dvanaest časova od napada, stigle su osude svih ključnih političkih aktera, reagovao je MUP u skladu sa zakonom i privedene su osumnjičeni kojima je određen trodnevni pritvor. Za sada je urađeno sve kako treba i bez greške.

Voleo bih da Srbija u ovome što se desilo tokom vikenda bukvalno kopira Crnu Goru. Nema boljeg leka nego ovako reagovati na nedopustive pojave. Umesto toga, naša realnost je da UNS juče tražio hitno održavanje sastanka Radne grupe za bezbednost novinara sa argumentacijom da je potrebno „razgovarati o napadima na portal KRIK i daljem funkcionisanju ove radne grupe“.

Kao po komandi, nakon ovog saopštenja Ministarstvo kulture i informisanja je izdalo nedeljno popodnevno saopštenje u kojem je „pozvalo sve učesnike u javnom životu da ne vrše pritisak na medije i medijske radnike i da se uzdrže od bilo kakvog napada na njih“.

Sve je primetno drugačije od onoga kako su tokom vikenda imenom i prezimenom reagovali crnogorski političari. Za početak bi valjalo da i naši političari krenu njihovim primerom. Korak po korak.

Onda se ne bi desilo da zbog nereagovanje Vlade, nadležne ministarke i Radne grupe za zaštitu i bezbednost novinara u slučaju opasne hajke na KRIK doživimo salve protesta domaćih i međunarodnih organizacija, ambasada, uglednih pojedinaca. Nereagovanjem je ostavljen prostor da se satanizacija KRIKa nastavi čitavih nedelju dana. Radnu grupu napustilo je šest organizacija bez kojih funkcionisanje Radne grupe ima malo smisla. A upravo je i osnovana da bi, pored ostalog, reagovala javno, jasno osuđujući svako ugrožavanje bezbednosti.

Verujem da će predstavnici vlasti naučiti ono najbitnije iz ove dve lekcije.