Da li se u Crnoj Gori zbog diskriminacije diskriminišu srpske televizije

Emisije televizija „Pink M“ i „Hepi“, koje su se poslednja tri meseca na teritoriji Crne Gore nalazile pod ključem po odluci Agencije za elektronske medije (AEM), od ove nedelje su ponovo u etru.

Povratku „Novog jutra“, „Ćirilice“, „Posle ručka“, i „Dobro jutro, Srbijo“ nije prethodila nikakva odluka Saveta AEM-a, niti je njihova služba za monitoring zaključila da u njima nema više „podsticanja na mržnju, netrpeljivost i diskriminaciju prema pripadnicima crnogorske nacionalnosti“, već je, jednostavno, istekla tromesečna zabrana. To je za Udruženje novinara Srbije (UNS) potvrdio i Ranko Vujović, predsednik Saveta ovog crnogorskog regulatornog tela za elektronske medije.

Time su, od početka prošle nedelje gledaocima u Crnoj Gori preko provajdera dostupne sve emisije gotovo svih kanala iz Srbije.

– Ali mi ćemo i dalje s pažnjom posmatrati te emisije – dodaje naš sagovornik.

Neprikladno ponašanje srpskih emitera, po mišljenju AEM-a, počelo je još ranije – u decembru 2019. godine. Nekako baš kada je u crnogorskoj skupštini usvojen Zakon o slobodi veroispovesti, koji predviđa da će svi verski objekti koji su bili u vlasništvu ove države pre 1918. postati državna svojina. Potom su na ulice Crne Gore izašle desetine hiljada gnevnih građana, što je bila neizostavna tema na svim srpskim televizijama. Iz transkripta, koji je sastavni deo spornog rešenja AEM-a, navodnu mržnju i diskriminaciju širili su svi srpski novinari, urednici, istoričari, advokati… koji su oštro kritikovali ovaj zakon i aktuelnu crnogorsku vlast.

Potom se AEM obratio srpskim kolegama u REM-u sa namerom da kazne domaće emitere. Međutim, u spornim emisijama nisu našli dokaze za širenje mržnje i diskriminacije, već su zaključile da je potez crnogorskog regulatora “otvoreni vid cenzure”. Jedino oko čega su se složili jeste da je po sredi kršenje Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji. Za AEM to su učinili “Pink M” i “Hepi” nepoštovanjem dostojanstva ličnosti i podsticanja na rasnu netrpeljivost, dok se za REM o konvenciju ogrešio AEM zabranivši emisije.

– Stavovi koji su u tim emisijama izrečeni, svakako odudaraju od stavova zvanične Podgorice, ali, kada bi takva razlika bila dovoljan uzrok zabrane sadržaja, u Srbiji se ne bi emitovao čitav niz emisija, uključujući tu i kompletan sadržaj određene dve prekogranične televizije. Smatrajući da je pluralizam osnovna vrednost i u Srbiji i u Crnoj Gori, posezanje za ovakvom merom vraća crnogorskog regulatora u neka prošla vremena i svodi ga na nivo ideološke, partijske, komisije – saopštio je tada REM.

Ovakav postupak AEM-a crnogorske nevladine organizacije ocenile su kao dokaz da se AEM „budi samo kad vlast pritisne taster“. Za Centar za građansko obrazovanje (CGO) upravo je odluka iz februara neoboriv dokaz da postoji politički uticaj na AEM. A da je nepristrasnost ovog regulatora nedostižan cilj, nedavno je zaključio i Centar za demokratsku tranziciju (CDT). Međutim, oni se ne žale na cenzuru informativnih emisija iz Srbije, već na to što ovakva mera nije izrečena ranije. Recimo, kada je oštrica bila okrenuta ka kritičarima crnogorske vlasti.

– Savet AEM-a je godinama unazad tolerisao ozbiljna kršenja profesionalnih standarda na račun protivnika crnogorske vlasti u emisijama televizije Pink M, pribegavajući, nakon brojnih žalbi, samo merama upozorenja, koje su ponavljane do u beskraj, iako je u dispozitivu svake odluke stajalo da će sledeća mera biti oštrija. Ta oštrina, ipak, nije ispoljena do momenta kada su neke televizije svoj neprofesonalizam počele da demonstriraju i na račun vlasti u Crnoj Gori – navodi se u publikaciji “Mediji u Crnoj Gori: između zagrljaja vlasti i borbe za profesiju” koju je izdao CGO.

Ko drži daljinski upravljač u Crnoj Gori – Savet AEM-a ili vlast? Da li je AEM zbog navodne diskriminacije ustvari diskriminisao srpske televizije? Ranko Vujović kategorično negira da regulator odluke donosi pod pritiskom političkih moćnika i dodaje da se drastične kazne ne mogu izricati za sve prekršaje.

– Ova mera je proporcionalna prekršaju. Takođe, zabrana reemitovanja se donosi u ograničenom broju slučajeva. Recimo, nije moguće izreći je zbog kršenja profesionalnih standarda – dodaje Vujović, koji je, pored predsednika Saveta regulatornog tela, i izvršni sekretar Medijskog saveta za samoregulaciju, kao i član njene Komisije za žalbe.

I zaista iskustva evropskih regulatora pokazuju da se takozvano suspendovanje reemitovanja stranih kanala retko poteže. Moguće je pribeći mu u slučajevima teške povrede zakona ili kršenje autorskih prava, ali stručnjaci za elektronske medije naglašavaju da je problem sa ovom procedurom što se mora dokazati da je došlo do očiglednog, ozbiljnog i teškog kršenja odredbi zakona.

Srbija do sada nije imala ovakvih iskustava, a u EU se zabrana reemitovanja programa dogodila samo u dva slučaja- italijanski AGKOM je zabranio jedan strani program koji je emitovao pornografiju, a regulator iz Litvanije je isto učinio sa ruskim programom koji se emituje sa teritorije EU zbog podsticanja mržnje, pozivanja na rat protiv Ukrajine, Rumunije i Turske i na nasilje prema građanima tih zemalja.

Uvidom u ranije odluke, ipak se čini da je AEM izoštrio dioptriju kojom posmatra govor mržnje. Tako je, recimo, 2011. godine na Radiju Svetigora emitovana emisija „Pitajte sveštenika” u kojoj je jedan iguman savetovao slušaoce kako da se izjasne na popisu stanovništva:

„Niko ne može da blagosilja ono što nije stvorio Bog, a definitivno crnogorsku naciju nije stvorio Bog, nego je ona plod ljudskih sujeta i slabosti itd. Generalno je tvorac crnogorske nacije zapravo đavo, u suštini stvari, i to Crkva ne može da blagoslovi“.

Savet je tada ovom radiju izrekao samo upozorenja i zaključio da je ovo uvredljiv govor, a ne govor mržnje.