EP: Sloboda medija na zapadnom Balkanu nije potpuna

U ovogodišnjem izveštaju pod nazivom „Zapadni Balkan: Trendovi slobode medija“ piše da je autocenzura izazvana kako suptilnim, tako i otvorenim uticajima, da je kvalitetno novinarstvo otežano i da se favorizuje ‘tabloidizacija’.

Zastrašivanje novinara ocenjeno je kao rasprostranjeno, a ukazuje se i na problem nekažnjivosti zločina protiv novinara, za šta se kao primer često navodi Srbija sa tri slučaja koja već dugo nisu rešena.

„Evropski parlament osuđuje politički pritisak i široko rasprostranjenu autocenzuru, poziva zemlje kandidate da stvore bezbedno medijsko okruženje pogodno za objektivno i tačno izveštavanje, i poziva na efikasan pravosudni sistem“, piše u izveštaju objavljenom uoči Svetskog dana slobode medija, 3. maja.

EP podseća da je sloboda medija osnovna vrednost Evropske unije i temelj demokratije, i predstavlja prioritet proširenja, pa EU pomno prati „medijsku scenu“ kandidata, uglavnom putem godišnjih izveštaja Evropske komisije, ali i kroz poglavlja 10 (informaciono društvo i mediji) i 23 (pravosuđe i osnovna prava) ;kada počnu pregovori o pristupanju.

U izveštaju je navedeno da se zemlje kandidati i dalje suočavaju sa „sistematskim nedostacima koji zahtevaju dugoročne i kontinuirane napore“, koji su u poslednjih nekoliko godina u zastoju, što je dovelo do situacije u kojoj „nema napretka“.

„Ulogu medija u cilju nadzora nad okolinom ugrožava loše sprovođenje postojećih zakona, klijentelizam, politizacija i korupcija, kao i nedovoljna politička volja da se promoviše pluralizam i nezavisnost medija u regionu“, saopštio je EP.

U izveštaju piše da je medijsko zakonodavstvo u zemljama Zapadnog Balkana prilično savremeno i usklađeno sa standardima EU, ali da nedostatak sprovođenja postojećih pravila dovodi do medijskog okruženja koje nije pogodno za potpuno ostvarivanje slobode medija.

EP navodi da nezavisni i efikasni javni emiteri u regionu imaju ključni značaj za pluralizam medija, ali da se suočavaju sa pretnjama kao što su „politička kolonizacija i instrumentalizacija“, a organizacija Oservatorio balkani (Osservatorio Balcani e Caucaso) ocenjuje da „nevolje“ javnih servisa služe kao „barometar“ za stanje slobode medija u državi.

U izveštaju piše i da nedostatak transparentnosti i vlasništva nad medijima, kao i izvori finansiranja i dalje predstavljaju problem.

Istraživački centar EP navodi da je u Srbiji nejasna vlasnička struktura medija i državno finansiranje, posebno na lokalnom nivou, da u BiH najveći broj medija ne otkriva informacije o svojim finansijama i stvarnom vlasništvu, a da su u Makedoniji neke televizijske stanice u vlasništvu pojedinaca koji su navodno povezani s vladom.

„Mešavina niskih primanja koja se isplaćuju kasno, slaba sigurnost posla, rad bez ugovora ili sa lako raskidivim ugovorima predstavlja direktan oblik pritiska koji podstiče širenje autocenzure, otežava nezavisnost, kvalitetno novinarstvo i favorizuje ‘tabloidizaciju’. Sindikati novinara i zakoni o radu su od ključnog značaja za ublažavanje ovih problema“, navodi se u izveštaju.