„Izađi i bori se!”

Ovakav ishod, kao mogućnost, najavio sam pre nekoliko nedelja, kada sam pisao o tamošnjoj medijskoj situaciji.

Tokom devedesetih, Mađarska je u vreme izolacije predstavljala naš izlaz u svet bez sankcija.

Budimpešta je tada bila svojevrsna Kazablanka sa kraja dvadesetog veka, bez koje teško da bismo preživeli dvostruki obruč  međunardonih i domaćih sankcija.

I sada gledam slike iz redakcije Index-a, koje me podsećaju na ovdašnje slike iz devedesetih.

Vidim uplakane i očajne mlade ljude koji istinski veruju u ideale slobodnog novinarstva u dvadeset prvom veku.

Sve se odigrava u modernoj Mađarskoj, članici EU, trideset godina nakon pada Berlinskog zida, u nekadašnjoj zemlji „gulaš socijalizma“, koja je preživela traume sovjetske invazije 1956. godine.

Unbearable to watch — mass resignations of editors, journalists & staff at @indexhu protesting the politically motivated sacking of their editor-in-chief

Europe, will you look away and do nothing — again?

Ppl in Budapest: see you at the protest. 6pm, Puskas square

📷JanosBodey pic.twitter.com/aOtoVeJxiT

— Katalin Cseh (@katka_cseh) July 24, 2020

Njih 70 koji su dali otkaz, rukovodilo se sledećim principima:

„Godinama smo govorili da postoje dva uslova za nezavisno delovanje Indeksa.hu: da nema spoljnog uticaja na sadržaj koji objavljujemo, niti na strukturu i sastav našeg osoblja. Davanjem otkaza glavnom i odgovornom urednikum prekršen je naš drugi uslov.”

I evo ih na snimku kako solidarno daju otkaz i napuštaju redakciju.

Usledile su i demonstracije na budimpeštanskim ulicama.

Prepoznajem retoriku i fraze u stavu mađarskog ministra spoljnih poslova koji je rado viđen gost ovdašnjih zvaničnika.

Ne znam više ko koga kopira u ovakvim ministarskim izjavama.

Počelo je potpisivanje peticije podrške u Vojvodini.

Mi smo tako nešto doživeli tokom bombardovanja, kada je nezakonito preuzet Radio B92.

Tada su svi – od čistačice do direktora i glavnog i odgovornog urednika, odbili da rade za nametnute režimske kadrove, bez obzira na opasnosti, na egzistencijalne probleme. Kafe-kuvarica je ostala po dogovoru da iznosi što je moguće spasiti. Puno toga, nažalost, nije, uključujući mastere dokumentarnih filmova, spotova, puno arhive.

Uspeli smo da očuvamo tim u neregularnim ratnim uslovima, u kojem je ubijen Slavko Ćuruvija. Napravili smo globalnu akciju solidarnosti.

Napravili smo program B2 92, i vratili se nazad godinu i po dana kasnije.

Izašli smo i borili smo se za slobodu i slobodan B92.

Želim da verujem da će se isto desiti i ovim hrabrim mladim ljudima sa portala Index.hu.

I njima je potrebna naša i globalna podrška.