Između novinarstva, tužilaštva i sudova

U govoru nakon izbora za novinara godine u Hrvatskoj, Boris Dežulović je u par reči sublimirao poziciju novinara u regionu: „Život novinara danas izgleda otprilike tako – između DORH-a i sudova, pa ako se nešto između napiše – odlično“. DORH je skraćenica za Hrvatsko državno tužilaštvo.

Dežulović je pojasnio da je već sutradan imao zakazana dva ročišta u sporu koji je protiv njega pokrenula Željka Markić, a da je na dodelu godišnjih nagrada Hrvatskog društva novinara stigao iz splitskog tužilaštva gde je davao iskaz u vezi prijavljenih pretnji smrću. Na samoj dodeli, sekretarica redakcije mu je „kao čestitku uručila novu tužbu predsednika Hrvatske privredne komore Luke Burilovića, a na povratku sa dodele nagrada sa kaznenom prijavom u Opštinskom sudu u Splitu ga je čekao Robert Pauletić“.

Ako je ovo pravosudni „red vožnje“ (ne samo) ovogodišnjeg najboljeg hrvatskog novinara, kako li je drugim koleginicama i kolegama koji se bave profesionalnim i istraživačkim novinarstvom u susedstvu? Mislim da odgovor daje opis stanja Reportera bez granica na stranici u okviru godišnjeg Indeksa medijskih sloboda: „Kleveta je u Hrvatskoj krivično delo na koje se redovno pozivaju političari i privrednici kako bi obeshrabrili novinare od propitivanja u vezi sa njihovim radom. Osim toga, vređanje „Republike, njezina grba, himne ili zastave“ kažnjivo je kaznom do tri godine zatvora. Još ozbiljnije, kriminalizovani su komentari koji se smatraju „ponižavajućima“. SLAPP tužbe i dalje su pošast, sa gotovo hiljadu sudskih postupaka protiv novinara ili medijskih organizacija“.

Broj SLAPP tužbi pozicionira Hrvatsku u društvo Poljske, Italije i Malte – država koje su rekorderi po broju ovih tužbi protiv novinara. Poredeći ove države, sin ubijene malteške istraživačke novinarke Dafne Karuane Galicije zaključuje da „pored asimetrije moći tuženih i tužilaca, ono što izdvaja Hrvatsku je veliki broj tužbi javnih funkcionera, dok u drugim zemljama dominiraju uticajni i moćni poslovni ljudi“.

Značajan doprinos ovoj vrsti tužbi daje hrvatski javni medijski servis (HRT) koji svojevrsnom „zavisnošću od tužbi“ dodatno otežava rad profesionalcima poput predsednika Hrvatskog novinarskog udruženja (HND) Hrvoja Zovka koji je zbog broja dobijenih tužbi dobio nadimak „serijskog dobitnika“. U doslednoj borbi za položaj novinarskih profesionalaca jedinstveno hrvatsko udruženje novinara je pozvalo i hrvatskog predsednika Zorana Milanovića da „prestane sa uvredama na račun novinarske profesije, ocenivši da su predsednikove izjave o novinarima i medijima neprimerene i za osudu“.

Ovaj tekst nisam napisao da bi se tešili zbog ovakvog stanja u komšiluku. Niti da bismo spoznali snagu jednog novinarskog udruženja koje aplikacijom „moj HND“ ponovo ide korak dalje u odnosu na ovdašnju razdrobljenu scenu. Jedina namera mi je bila da iskažem stav solidarnosti, uz želju za učenjem na primerima naših suseda i njihovih dobrih i loših iskustava u ovoj oblasti.