Kako su Vučić i Janša češljali račune Šolaka: Veliko istraživanje N1 Slovenija

Pretpostavlja se da je, kako se navodi, reč o dogovoru predsednika Srbije Aleksandra Vučića i tadašnjeg slovenačkog premijera Janeza Janše da će pre izbora koristiti službe za sprečavanje pranja novca u obe države kako bi dobili i razmenili potencijalno vruće informacije o svojim protivnicima.

Za Janšu kažu da je zainteresovan za balkanske transakcije Gen-I, dok Vučića zanimaju mogući slovenački bankovni računi i transakcije lidera srpske opozicije Dragana Đilasa, a najviše biznismena Dragana Šolaka, koji je „državni neprijatelj broj jedan“ za Vučića već godinama, a koji interesuje i Janšu.

Tekst prenosimo u celosti:

Kratka anonimna prijava bila je dovoljna da Damjan Žugelj, direktor Kancelarije za sprečavanje pranja novca u vreme treće Janšine vlade, pokrene jednu od najopsežnijih istraga bankovnih računa u istoriji ove kancelarije.

Za 19 dana poslao je 238 zahteva slovenačkim bankama za uvid u 195 transakcijskih računa 107 osoba i kompanija u Sloveniji. Dokazi do kojih je došao N1 Slovenija u poslednja tri meseca jačaju sumnju da se radilo o jednoj od najvećih zloupotreba jedne državne institucije u slovenačkoj istoriji. Vrlo verovatno u političke svrhe. Bližili su se izbori. I to u dve zemlje – Sloveniji i Srbiji.

Samo jedanaest kratkih pasusa na jednoj i četvrt otkucanih strana, anonimni izveštaj na engleskom jeziku koji je navela Kancelarija za sprečavanje pranja novca krajem 2021. pokrenuo je jednu od najopsežnijih i daleko najvećih istraga u istoriji Kancelarije.

Prema statističkim podacima Zavoda, ova institucija u svojim istragama šalje u proseku dva do tri zahteva za uvid u bankovni račun. U većini slučajeva šalje samo jedan. U periodu od 25. novembra do 13. decembra 2021. godine, u vreme vladavine SDS-a, Kancelarija za sprečavanje pranja novca pod vođstvom Damijana Žugelja uputila je čak 238 zahteva bankama u Sloveniji u okviru jedne istrage za uvid u ukupno od 195 transakcijskih računa 107 fizičkih osoba i kompanija u Sloveniji.

„Nikad nisam čuo za ovako opsežnu istragu od strane Kancelarije, koja bi išla tako daleko, posebno na osnovu anonimne prijave“, rekao je međunarodni stručnjak za rad Kancelarije za sprečavanje pranja novca i jedan od mnogih ljudi koje je N1 Slovenija kontaktirao tokom pripreme ovog izveštaja, što je nezvanično izjavio.

Naročito zbog toga kako bi se tačno shvatilo šta je profesionalni rad kancelarije, a šta nije.

Jer dokazi koje su prikupili u poslednja tri meseca, pokazuju da kancelarija nije ispitala toliki broj računa jer je bila detaljna, već ukazuje na zloupotrebu položaja i grubu zloupotrebu ove državne institucije. Vrlo verovatno u političke svrhe.

Ali krenimo redom.

Bliže se izbori…

Krajem 2021. politička atmosfera u Sloveniji je već bila veoma uzavrela. Mere Janšine vlade tokom kovid krize podstakle su proteste koji su dostigli vrhunac 5. oktobra. Bio je to dan kada je policija bila posebno nepokolebljiva prema demonstrantima zbog samita EU-Zapadni Balkan na Brdu i „gasila“ centar Ljubljane. U to vreme izbori su se već neumoljivo približavali.

Dokazi do kojih su došli na N1 u poslednja tri meseca govore da je Damijan Žugelj već tada bio u značajnoj vremenskoj stisci. Zato mu je anonimno pismo, na osnovu kojeg je mogao da pokrene istragu, stiglo kao naručeno.

Bacao je mamce na sve moguće strane, nadajući se da će nešto uhvatiti. Tim pre, ako bi uhvatio nešto što bi se moglo iskoristiti pre izbora, koji su se – a to nije beznačajno – poklopili 2022. godine u Sloveniji i Srbiji. U Srbiji su održani 3. aprila, a u Sloveniji 24. aprila 2022. godine.

Postoji pretpostavka da su se predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tadašnji slovenački premijer Janez Janša dogovorili da će pre izbora koristiti službe za sprečavanje pranja novca u obe države kako bi dobili i razmenili potencijalno vruće informacije o svojim protivnicima.

Za Janšu kažu da je zainteresovan za balkanske transakcije Gen-I, dok Vučića zanimaju mogući slovenački bankovni računi i transakcije lidera srpske opozicije Dragana Đilasa, a najviše biznismena Dragana Šolaka, koji je „državni neprijatelj broj jedan“ za Vučića već godinama, a koji interesuje i Janšu. Ali više o tome u nastavku.

Dve sedmice pre 25. novembra 2021. godine, kada je Žugelj poslao prvi paket zahteva bankama u Sloveniji za dostavu podataka sa računa fizičkih i pravnih lica u Sloveniji, Robert Golob, još uvek kao direktor Gen-I, već je odgovarao na pitanja na konferenciji za novinare o tome da li ulazi u politiku. Tada je, neposredno pred izbore, kada su sve ankete već upućivale na Golobovu pobjedu, jedna od televizija, koja je uređivački bliska stranci SDS, objavila navodno kontroverzne Gen-I transakcije na Balkanu. Prijavljeno je da su transakcije deo „međunarodne finansijske istrage“.

Srpske državne institucije imaju ovlašćenja da proveravaju srpske račune i transakcije, a slovenačke institucije slovenačke račune i transakcije. Ova takozvana „međunarodna finansijska istraga“ bi mogla biti upravo ovo.

Pakt Janša-Vučić?

Da su Janša i Vučić sklopili takav pakt pre izvesnog vremena preneo je portal Necenzuirano. Za to nema dokaza, ali kako se događaj rekonstruiše na N1 na osnovu sekvence događaja, poznavanja konteksta i prikupljenih informacija, ova mogućnost postoji.

Međutim, postojala je i jedna suštinska razlika između Janše i Vučića. Janša je na izborima imao konkurenta koji je zapravo ugrozio njegovu vladavinu, dok Vučić, koji ima potpunu vlast u Srbiji, nije bio ugrožen.

Srpska opozicija pod vođstvom Đilasa bila je slaba, na izborima 3. aprila 2022. najviše se mogla nadati gradonačelničkoj funkciji u srpskoj prestonici, ali ni u tome nije uspjela, a na nacionalnom nivou Vučićeva apsolutna moć nije dovedena u pitanje ni jedne sekunde.

Vučićev „državni neprijatelj broj jedan“ u Srbiji nije opozicija, niti bilo ko od političara, već je to Dragan Šolak dugi niz godina. A prema dokazima koje je N1 Slovenija prikupio u redakciji, on je bio i glavna meta slovenačke Kancelarije za sprečavanje pranja novca.

Šolak, kao što je već rečeno, nije trn u oku samo Vučiću, već i Janši. Kada je njegova United Media 2021. godine ponudila čak pet miliona evra za portal Siol u Sloveniji, iako ga je državni Telekom Slovenije prodavao za skoro dva miliona, nije bilo ništa od posla, uprkos tome što je ova ponuda bila daleko najviša na javnom tenderu. Prema pouzdanim informacijama N1 iz vremena prethodne Janšine vlade, prodaju Siola Šolaku sprečio je lično Janez Janša. Bez obzira na upozorenja da bi to moglo da nanese štetu i državnom Telekomu.

Vučić, pak, već godinama vodi pravi rat protiv Šolaka u Srbiji, čiji je centar N1, budući da je N1 Beograd jedan od retkih medija u Srbiji koji nije pod Vučićevom potpunom kontrolom.

Vučić je na sve načine pokušavao da onemogući Šolaka. Od pokretanja teških diskreditacija kroz medije pod Vučićevom kontrolom, do pokušaja gušenja poslovanja, sprečavanja sklapanja novih poslova, nedodele frekvencija, što je u nadležnosti državnog organa Srbije pod Vučićevim uticajem, i tako dalje i tome slično… Ovoga zaista ima dosta i poznajući odlično ovaj kontekst, N1 nikako nije mogao da isključiti mogućnost da je Vučić iskoristio priliku da pored podataka iz Srbije koje ionako već ima, sada dobije osetljive finansijske informacije o Šolaku i s njim povezanim osobama u Sloveniji.

Kancelarija za borbu protiv pranja novca je lagano uspela da otvori vrata sa ovim podacima i uspela je da ih prikupi.

Izuzetno veliki broj pregleda bankovnih računa, pa čak i grešaka

Prikupljanje podataka sa bankovnih računa u Kancelariji za sprečavanje pranja novca pod Žugeljevim rukovodstvom bilo je enormnog obima. Pročešljali su sve bankovne račune koje Šolak ima u Sloveniji, pregledali su bankovne račune nekih članova Šolakove uže i šire porodice, kao i račune svih njegovih firmi u Sloveniji, kao i lične bankovne račune svih odgovornih fizičkih osoba u ovim kompanijama.

Pregledali su i račune odgovornih lica u svim kompanijama koje je Telemach kupio od 2007. godine, račune sadašnjeg i trojice bivših direktora Telemacha i drugih nosilaca važnih poslovnih funkcija u ovoj telekomunikacionoj kompaniji.

Pročešljali su račune pravnih i fizičkih osoba povezanih sa Šolakovim bledskim golf igralištem, na listi se našao čak i Janez Bohorič, bivši direktor Save, koja je 2013. prodala bledsko golf igralište Šolaku…

Lista je duga i opsežna. Kako je navedeno, pregledali su 195 bankovnih računa čak 107 osoba i kompanija u Sloveniji povezanih sa Šolakom.

S kolikim žarom je Žugeljeva kancelarija djelovala, govori i činjenica da je račun jedne slovenačke firme i njena dva vlasnika čak i greškom pregledan.

Pročešljali su i SBB doo, misleći da je reč o slovenačkom ogranku srpskog telekomunikacionog operatera SBB Serbia Broadband, koji je u vlasništvu Dragana Šolaka u Srbiji. Ali srpski SBB nema filijalu u Sloveniji. Čak ni formalnu kancelariju samo sa fikusima.

Jedina firma u Sloveniji koja postoji pod ovim imenom je radnja u Brezju pri Dobrovi u opštini Dobrova-Polhovgradec. Vlasništvo je bračnog para koji je takođe bio na listi za proveru ličnih bankovnih računa, jer su mislili da proveravaju slovenačku ekspozituru Šolakovog srpskog teleoperatera, koja uopšte ne postoji.

Iako su na N1 Slovenija, na osnovu spiska svih ljudi i firmi koje smo ispitali, uspeli izvući metodologiju koju je Žugelj odabrao – odnosno pregled svega i svakoga u Sloveniji koji su imali veze sa Šolakom i njegovim slovenačkim firmama od 2007. godine – ali jedno ime na ovoj listi se naročito izdvaja.

I to je veliko iznenađenje, koje samo dodatno pojačava sumnju da se radilo o Žugeljevoj zloupotrebi položaja i službenog položaja Kancelarije za sprečavanje pranja novca.

Otkud sada i direktor Pop TV-a?

Na listi Žugeljevog ureda bio je i Branko Čakarmiš, programski direktor od kraja 2021. godine i generalni direktor Pro Plusa od 1. februara 2022. godine, firme koja vodi Pop TV i Kanal A.

I njegovi bankovni računi su se morali proveriti.

Po kojoj logici ga je Žugeljeva kancelarija uključila u ovu istragu bankovnih računa ljudi i firmi povezanih sa Šolakom, ostaje nepoznato.

Ni Žugelj to nije objasnio za N1 Slovenija. On je za N1 rekao: „Što se tiče gospodina Čakarmiša, nemam komentar, mogu samo reći da Kancelarija protiv njega, barem za vreme mog mandata, nije ništa preduzela, niti dala bilo kakvu informaciju ili žalbu organima za sprovođenje zakona“.

Činjenica da Kancelarija nije ništa preduzela protiv Čakarmiša je takođe tačna, prema dokazima koje ima N1 Slovenija. No, imali su ga na spisku osoba čije bi lične bankovne račune trebalo pregledati, iako Čakarmiš nema nikakve veze sa Šolakovim firmama u Sloveniji. Istina je samo da je Pro Plus na Telemachovoj kablovskoj ponudi. Na ovom kablu ima i mnogo drugih televizija, ali njihovi direktori i druga odgovorna lica nisu bili na Žugeljevoj listi.

Čakarmiš to za sada ne komentariše. Međutim, jedino logično pitanje koje se postavlja je: da li je Žugelj ispitivao Čakarmišev lični račun u vremenskoj stisci pred izbore jer bi, u slučaju nekog „zanimljivog otkrića“, mogao biti upotrebljen protiv Pop TV-a čak i u ključnom predizbornom periodu? Već se krajem 2021. pričalo da će Čakarmiš uskoro postati novi generalni direktor Pro Plusa.

„Čudesna“ anonimna prijava

Kao što je već spomenuto, kancelarija je tako opsežan pregled bankovnih računa u Sloveniji pokrenula krajem 2021. godine na osnovu anonimne prijave.

Žugelj je za N1 rekao da je ova anonimna prijava „bila prilično opsežna, detaljna i da se može karakterisati kao uzbunjivačka“.

Ali u redakciji N1 Slovenija su je takođe dobili. Napisana je na jednoj i četvrt kucane stranice i ne sadrži niti jedan dokaz, niti ima priloge dokaza.

Zaista, da je imala nešto od toga, prema rečima međunarodnog stručnjaka za rad kancelarija za sprečavanje pranja novca, kojeg su konsultovali dok su istraživali ovu priču, „možda bi je bilo moguće shvatiti ozbiljno“.

No, kako to nije slučaj, sagovornik ne može drugačije objasniti opsežno zahvatanje podataka sa bankovnih računa osim da je “vrlo verovatno da došlo do velike zloupotrebe slovenačke Kancelarije za sprečavanje pranja novca”.

To potvrđuju i zvanični podaci iz izveštaja o radu kancelarije. Oni pokazuju da kancelarija otvara oko 1.000 novih predmeta godišnje, od čega oko dva godišnje na osnovu anonimne prijave. Svi ostali slučajevi se istražuju na inicijativu banaka i drugih finansijskih institucija ili na inicijativu policije i tužilaštva. Kada istražuju obimnije slučajeve, u koje svakako spada i slučaj Šolak, oni se u velikoj većini istražuju na inicijativu organa za sprovođenje zakona, a ne na osnovu anonimnih prijava.

Opsežnija istraga povezanih osoba i njihovih višegodišnjih transakcija, kao što je istraga Šolak, obično traje nekoliko godina. Kancelarija je za mesec dana uspela da procesuira istragu o Šolaku, jer se navodno već žurilo zbog izbora u Srbiji i Sloveniji. Ali i o tome u nastavku.

Anonimna prijava, koja je bila lansirna rampa za ovo veliko češljanje bankovnih računa, napisana je tako da je u istragu uključila i finansijsku upravu (FURS), na čijem je čelu tada bio Ivan Simič.

Ona je bez dokaza, osim za pranje novca, optužila i utaju poreza i kršenje zakona o radu. FURS se zaista uključio u istragu, o čemu svedoči i krivična prijava, koja se takođe čuva u redakciji, a koju su Žugeljeva Kancelarija, a potom i Simičev FURS uputili policiji.

Tužba je podnesena protiv više od deset kompanija i fizičkih lica u Sloveniji i inostranstvu, među kojima su Šolak, Telemach i ljubljanska kompanija brata srpskog opozicionog lidera Dragana Đilasa.

Pritužbu potpisuju Damijan Žugelj, koji je u vreme prve Janševe vlade bio direktor Agencije za tržište vrednosnih papira, a u trećoj direktor Kancelarije za sprečavanje pranja novca, te zamenik Ivana Simiča, Simon Starček, član SDS. Poslali su ga Petri Grah Lazar, direktorki Državne istražne kancelarije (NPU), koja je bila na toj funkciji za vreme Janšine vlade.

Sa N1 Slovenija su hteli pitati Ivana Simiča što je, ako je išta, znao o ovoj istrazi i žalbi kao generalni direktor FURS. Odgovorio je vrlo kratko. Rekao je samo: „Ne želim ništa da komentarišem“.

Prema Zakonu o sprečavanju pranja novca, kancelarija samo obaveštava nadležne organe o nalazima svoje finansijske istrage, ali ne podnosi krivične prijave s tim u vezi. O pritužbi odlučuju drugi organi, poput FURS-a, policije ili tužilaštva.

Ono što je Žugelj sumnjičio za veliko pranje novca bilo je u stvari… plaćanje računa

Vrlo je neobično i to da FURS, koji se uključio u istragu i kao supotpisnik krivične prijave, za to vreme nije pokrenuo niti jednu inspekciju ni protiv jedne Šolakove firme u Sloveniji.

Postoje samo dva moguća objašnjenja. Da FURS nije verovao u Žugeljevu „akciju“, već je istragu ipak podržao po političkom opredjeljenju, ili da im je, što je verovatnije, jednostavno ponestalo vremena. Predizborni period obračuna sa svima koji im nisu po volji, već je bio blizu.

Žugelj i njegove najbliže kolege u kancelariji uspeli su analizirati ogromnu količinu podataka do kojih je kancelarija došla pregledom čak 195 bankovnih računa za mesec dana, i to u decembru, kada su i božićni i novogodišnji praznici.

Naime, Žugelj je zahteve za pristup bankovnim računima poslao bankama do 13. decembra 2021. godine, a Petri Grah Lazar prema NPU, su Žugelj i Starček prigovor uputili već 19. januara 2022. godine.

“Više od stotinu ljudi moralo bi to da radi 24 sata dnevno, bez ijednog slobodnog dana tokom decembarskih praznika, da bi mogli podneti krivičnu prijavu zbog tako velike količine zahvaćenih podataka”, kaže međunarodni stručnjak za rad kancelarija za sprečavanje pranja novca.

Kriminalisti NPU-a su tužbu definitivno shvatili ozbiljno. Održavali su brifinge i prikupljali informacije nekoliko meseci. No, u martu ove godine, prema saznanjima N1, NPU je obavestio nadležno državno tužilaštvo da u istrazi ne mogu potvrditi sumnje u navodna krivična dela. Tužilaštvo je u potpunosti odbacilo optužnicu podignutu protiv više od deset pravnih i fizičkih lica. Dakle, proces je završen.

Za N1 Žugelj tvrdi da je radio profesionalno. Na pitanje kako onda tumači odbačenu prijavu, odgovara da je „malo neobično da dve državne institucije zajednički potpišu obaveštenje o sumnji na krivično delo (prijava; op.a.), dođu do istih zaključaka, a organi gonjenja ne nalaze ništa protvzakonito.

“Ovo me podseća na iranski slučaj koju sam već video“, kaže on.

Ali koliko je njegova istraga bila utemeljena i „kvalitetna“, na kraju će verovatno najbolje objasniti sledeće: Kao jedan od ključnih pokazatelja pranja novca, Žugelj je istražio i procesuirao iznos od oko 80 miliona u gotovini, koji se u jednoj deceniji i po, odnosno između 2007. i 2021. godine, slio na Telemachu.

U tome je video, kako je jednom javno objasnio u vezi sa ovim slučajem, „najgori oblik zločina koje je počinila kriminalna grupa“.

Ali ovih 80 miliona evra u gotovini nije bilo ništa drugo do najčešća praksa gotovinskog plaćanja u svetu.

To je bio zbroj gotovinskih plaćanja računa nagomilanih tokom 15 godina, koje su Telemachovi pretplatnici plaćali na šalterima Telemachovih poslovnica širom Slovenije u periodu od 2007. do 2021. godine.

Uglavnom su to penzioneri koji svoje Telemachove mesečne rate plaćaju u poslovnicama Telemacha jer ih tamo mogu platiti bez provizije.

To je bilo vidljivo već iz početnih bankovnih podataka, ali su na kraju saznali i potvrdili policija i tužilaštvo. No, sada se, prema saznanjima N1, istražuje u suprotnom smeru – kako je Žugelj pokrenuo jednu od najsveobuhvatnijih i daleko najvećih istraga u istoriji slovenačke Kancelarije za sprečavanje pranja novca, te da li je prekršio zakon, zloupotrebio položaj i državnu instituciju koju je vodio.