Foto: FoNet, Flickr.
Gabor Liskaj, novinski izdavač i čovek od poverenja mađarskog premijera Viktora Orbana, našao se na čelu konglomerata koji je pod jednu kapu okupio više od 450 medija. Kao članicama nedavno osnovane Srednjoevropske fondacije za štampu i medije, svim tim medijima zajednička je – naklonost prema Orbanovoj vladi i vladajućoj stranci Fides.
„Svega nekoliko nezavisnih medija koji se nisu našli pod paskom provladine fondacije tek će sada imati problema u radu, budući da će morati da se takmiče s jednim ali ogromnim takmacem“, ocenila je Agneš Urban, medijska analitičarka iz Budimpešte.
A taj takmac, koji zvanično nosi naziv Srednjoevropska fondacija za štampu i medije, objedinjuje pod svojom kontrolom na stotine medija – neke od najpoznatijih medijskih brendova u Mađarskoj, kablovske njuz kanale, internet portale, tabloide, sportske listove, sve regionalne listove, nekoliko radio-stanica i veliki broj magazina: sveukupno, njih više od 450, svi bliski vlastima.
[povezaneprice]Orban sprečava kontrolu
Uprkos ovolikoj medijskoj koncentraciji na tržištu, nadležno državno telo teško da će moći da tako nešto utvrdi pošto je to pre nedelju dana sprečio lično mađarski premijer. Prema pisanju nezavisnog portala index.hu, premijer Orban potpisao je dekret kojim se ova fondacija izuzima od kontrole državnog tela za zaštitu konkurencije, a to je opravdao „strateškom važnošću i javnim interesom“.
Čak i da se to telo obrati za reakciju Medijskom savetu, ta inicijativa je osuđena na propast, budući da su sva četiri člana izabrana na predlog vladajućeg Fidesa, čiji je lider ujedno i mađarski premijer.
Orban je potpisao dekret kojim se ova fondacija izuzima od kontrole državnog tela za zaštitu konkurencije, a to je opravdao „strateškom važnošću i javnim interesom“
Najzanimljiviji deo u priči o osnivanju medijskog konglomerata jeste činjenica da su vlasnici svoje medije bukvalno poklonili novoosnovanoj fondaciji, nominalno neprofitnoj, iako su njene članice prošle godine imale prihod od 185 miliona evra i profit od skoro 25 miliona evra.
Deo medija, koji se našao pod kontrolom Gabora Liskaja, do pre nekoliko godina negovao je relativno nezavisnu uređivačku politiku, i to je trajalo dok nisu prešli u vlasništvo ljudi bliskih Orbanu i Fidesu i brže-bolje postali apologete vlasti.
Za takav odnos, piše Asošijeted pres, obilato su nagrađivani reklamama i oglasima koje je plaćala država. Zbog svega, ne čudi spremnost da ono što su stekli, a to nisu samo mediji, kako se veruje, zbog bliskosti s vlastima, istim tim vlastima i poklone.
Potpuna kontrola
Medijska analitičarka Agneš Urban navodi da je udruživanje provladinih medija „slučaj bez presedana“, ali i da posle toga „ima veoma malo smisla govoriti o slobodi medija u Mađarskoj“, budući da će novostvoreni konglomerat dominirati medijskom scenom te zemlje.
„Od sada pa nadalje, postojaće potpuna kontrola nad desničarskim medijima, između koji više neće biti neprijateljstva oko dobijanja oglasa od države. Sistem će biti mnogo više centralizovan i time daleko jeftiniji za funkcionisanje“, navela je ova medijska analitičarka.
„Svega nekoliko nezavisnih medija koji se nisu našli pod paskom provladine fondacije tek će sada imati problema u radu, budući da će morati da se takmiče s jednim ali ogromnim takmacem“
Medijske slobode u Mađarskoj su inače u konstantnom padu od 2013. godine, pokazuje Indeks medijskih sloboda koji svake godine objavljuju Reporteri bez granica. Od 2013. do prošle godine Mađarska je, po stanju medijskih sloboda, pala za 17 mesta – sa 56. na 73. mesto u ovogodišnjem izveštaju RBG.
Sveže objedinjavanje medija pod kontrolom mađarske vlade i vladajuće stranke sigurno će imati snažan uticaj na naredni izveštaj RBG. No, na opasnost od stavljanje medija pod političku kontrolu Reporteri bez granica su ukazali i u izveštaju za 2018, navodeći da su biznismeni povezani s premijerom Viktorom Orbanom tokom 2017. imali novih medijskih akvizicija i da su u tom procesu poslednja tri regionalna dnevna lista stavljena pod kontrolu.
Ipak, u tom trenutku medijska scena u Mađarskoj je, prema navodima iz tog izveštaja, bila raznolika, a pojedini onlajn mediji nisu se ustručavali da objave istraživačke priče o navodnoj korupciji u koju su uključeni visoki funkcioneri vladajućeg Fidesa i vladini zvaničnici.
SRBIJA I MAĐARSKA: KO JE REGIONALNI LIDER U KONTROLI MEDIJA?
Ono za šta je Mađarskoj bilo potrebno pet godina – pad za 17 mesta, Srbija je uspela za dve – u izveštaju Reportera bez granica za 2016. bila je na 59, a u onom za 2018. na 76. mestu.
U oceni stanja u Srbiji, Reporteri bez granica su pak, za razliku od Mađarske, u prvi plan stavili alarmantan broj napada na novinare koji nisu istraženi, ni rešeni, niti su napadači kažnjeni. U probleme medijske scene u Srbiji, međutim, ubrojana je i povezanost političara i medija, visok nivo medijske koncentracije, ali i to da razlog za brigu predstavlja nedostatak pluralizma u štampanim i elektronskim medijima.
U Monitoru medijskog vlasništva u Srbiji u 2017. godini, koji su izradili RBG i BIRN, navodi se da su televizije, čiji je udeo gledanosti 40 odsto, u vlasništvu ili su kontrolisani od strane političke partije, političara ili političke grupe, ili imaju vlasnika sa političkim vezama (među njima tada nije bilo B92/O2 i Prve; obe televizije je nedavno od grčke Antena grupe kupio Srđan Milovanović, čiji je brat funkcioner SNS).
Radio-stanice čiji su vlasnici s političkim vezama imaju udeo slušanosti 42 procenta, dok je kod štampanih medija učešće takvih medija u čitanosti čak 50,7 odsto.
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.