Makedonija i dalje ne veruje u zvaničnu verziju smrti jednog od najuticajnijih novinara

Uoči svake godišnjice se u javnosti reaktuelizuje priča o uzrocima saobraćajne nesreće u kojoj je stradao „prvi tranzicioni novinar“ u Makedoniji i zahteva utvrđivanje pune istine. Ti zahtevi se objašnjavaju da makedonska javnost o smrti Mladenova zna samo informacije iz zvaničnog saopštenja – da je Mladenov nastradao 26. marta, pola sata iza ponoći, jer je u krivinu u blizini Skoplja, na povratku iz Velesa, ušao vozeći svoj mercedes brzinom 142 km na čas.

I sve bi naravno ostalo na tome da pogibija Mladenova nije dovedena u vezi sa njegovim otvorenim sukobom sa vlastima, zbog čega su tadašnji opozicioni mediji i javnost saobraćajnu nesreću okarakterisali kao „savršeno isplaniranu nameštaljku“. Sama nesreća je, inače, od početka puna kontroverznih informacija, počev od one da je novinar Mladenov, lociran na osnovu njegovog mobilnog telefona, a da, zvanično, taj telefon do danas nije pronađen, do toga da je raspolagao sa „senzacionalno kompromitujućim materijalom u kome su umešani ljudi iz vrha aktuelne vlasti“.

Zanimljivo je, da osim povodom godišnjice pogibije, smrt Mladenova aktuelizuju lideri dve vodeće makedonske političke partiji uoči svakih izbora, optužujući se međusobno i zahtevajući novu istragu o njegovoj smrti jer se Mladenov ozbiljno zamerio i SDP-u i VMRO-u. Tako je pre desetak dana lider opozicione VMRO DPMNE Hristijan Mickovski ponovo javno pozvao makedonskog premijera Zorana Zaeva da  ispuni dato obećanje „da će se lično pobrinuti da se rasvetli smrt novinara Mladenova“.

U priči o smrti Mladenova uvek se kao važan argument spominje da je Mladenov bio glavni akter afere „švajcarski računi“, jer je u svom „Fokusu“ objavio navodne dokaze da bivši, socijaldemokratski predsednik Branko Crvenkovski i premijer Hari Kostov u švajcarskoj banci poseduju tajne račune. U ekspresnom sudskom postupku, Mladenov je proglašen krivim pa mu je sud „zbog dezinformacije i klevete predsednika i premijera Makedonije“ presudio da oštećenima plati 30 odnosno 20 hiljada evra. Mladenov je priznao krivicu i, uz pomoć Udruženja novinara Makedonije, odštetu od 50 hiljada evra platio u presuđenom roku.

Treba pomenuti da su u Makedoniji njegovi protivnici javno pričali da Mladenov ucenjuje i reketira političare i biznismene kompromitujućim materijalima, koje je dobijao iz „nepoznatih izvora“. U poznatim „bombama“, koje je, o prisluškivanju javnih ličnosti, svojevremeno obelodanio tadašnji lider opozicije a sadašnji premijer Zaev, nalaze se i transkripti razgovora bivšeg šefa tajne službe, sada osuđenog i pritvorenog Saše Mijalkova i ministra policije Gordane Jankulovske (koja je takođe na izdržavanju zatvorske kazne), u kojima oni, često potenciraju „da je poginuo najveći reketaš u istoriji novinarstva“.

I posle sedam godina o „slučaju Mladenov“ se vode žestoke političke polemike, a u medijima se mogu često naći poređenja sa slučajem Ćuruvija jer se godinama čeka rasvetljavanje i potpuna istraga o njegovoj smrti. Ako je suditi po ovdašnjim reakcijama, njegova smrt će se dugo provlačiti kroz političke obračune makedonskih vlasti i opozicije, ali i u „nezavisnim“ medijima, koji ciklično zahtevaju „istinu o pogibiji Nikole Mladenova“.