Na zapadnom Balkanu vladaju hibridni režimi koji su neprijatelji medija

Predstavnica OEBS-a za slobodu medija Dunja Mijatović optužila je danas političare u regionu Zapadnog Balkana da se pred stranim zvaničnicima predstavljaju kao demokrate, dok u svojim državama vrše sve veći pritisak na medije.

“Imamo lepe reči na papiru i u eteru, ali ništa sem toga. Sve što vidimo u stvarnosti je upravo ono što ne bi smelo da se događa sa medijima, jer napadi se nastavljaju“, kazala je Dunja Mijatović u obraćanju putem video linka učesnicima regionalne konferencije „Sloboda medija i sigurnost novinara“ u Beogradu.

Prema njenim rečima, ubistva novinara se ne istražuju koliko bi trebalo, sudovi ne rade svoj posao, policija ne radi svoj posao.

Dunja Mijatović je kazala da je novinarstvo profesija koja je ugrožena ne samo na Zapadnom Balkanu, već i u mnogim drugim regionima.

Prema rečima glavne istraživačice na projektu o slobodi medija i bezbednosti novinara na Zapadnom Balkanu Snežane Trpevske, Freedom House je u poslednjih nekoliko godina zemlje iz regiona Zapadnog Balkana nazvao “hibridnim režimima”, a stanje medijskih sloboda se dramatično pogoršalo. “Potpuno je ugrožena demokratska funkcija novinarstva i medija”, kazala je Trpevska.

Prema njenim rečima, medijska regulativa u zemljama Zapadnog Balkana usaglašena je sa evropskim standardima, ali je primena tih zakona u poslednjih nekoliko godina “katastrofalna”.

“Javni servisi u regionu služe političkim elitama, iako je njihova nezavisnost garantovana zakonom. Regulatorna tela u sferi medija percipirana su kao slaba, neefikasna i politički kontrolisana, a opozicija nema dovoljno pristupa medijima čak ni tokom predizborne kampanje”, kazala je Trpevska.

Ona je navela i da je socio-ekonomski položaj novinara u regionu loš, da često nemaju radne ugovore i da su opterećeni strahom od gubitka posla.

“Provladini mediji napadaju neprofitne medije kao ‘plaćeničke’ zato što se finansiraju donacijama iz inostranstva. U Srbiji je samocenzura najveći problem sa kojim se suočavaju novinari, koju uslovljava njihovo ekonomsko stanje ali i pritisci iz redakcija u kojima rade”, kazala je Trpevska.

Govoreći o bezbednosti novinara, Trpevska je navela da postoji trend rasta verbalnih napada na novinare u Makedoniji i Srbiji.

“Državne institucije u zemljama regiona nisu zainteresovane za vođenje precizne statistike o broju verbalnih i fizičkih napada na novinare već takvu statistiku vode samo novinarska udruženja. Saradnja tih udruženja i državnih institucija zaduženih za garantovanje bezbednosti novinara skoro da ne postoji”, navela je Trpevska.

Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport ocenio je da je ključni zadatak medija u demokratskom društvu da pruže prostor za slobodnu debatu.

“Slobodnom diskusijom daje se glas različitim mišljenjima i to je prostor koji treba ojačati. Izveštaje EK o stanju u oblasti medija treba koristiti kao alat za unapređenje medijskog okruženja i mi bismo želeli da vidimo da tokom debata, ove preporuke prate vlada, ali i mediji i regulatorna tela”, rekao je Devenport.

Prema njegovim rečima, u srpsko medijsko zakonodavstvo ugrađen je “veoma dobar koncept” programskog i projektnog finansiranja medija.

“EK je blisko sarađivala sa Vladom Srbije kako bi podržala uvođenje novog zakonodavstva u ovoj oblasti. Novinari nastoje da se bore za slobodu izražavanja ,ali postoje i određeni rizici, i o tome je govorila EK a ne ja, u godišnjem izveštaju o medijskom okruženju bez pretnji i nasilja”, kazao je šef Delegacije EU.

Devenport je ukazao i na potrebu izrade nove medijske strategije kao “inkluzivnog procesa koji se mora baviti velikim brojem pitanja za koja su zainteresovani građani i različite interesne gupe”.

Istraživanje “Sloboda medija i bezbednost novinara na Zapadnom Balkanu” sprovedeno je u okviru projekta “Regionalna platforma Zapadnog Balkana za zastupanje sloboda medija i bezbednosti novinara” i u njemu su učestvovali članovi novinarskih udruženja i sindikata iz Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i sa Kosova.