Novinarstvo na Balkanu između pandemije i represije

Albanija

U martu, premijer Vlade zapretio je medijima da će da ih zatvori zbog „širenja panike“ usled epidemije kovida-19. Vlasti su povukle kontroverzan zakon koji je ugrožavao slobodu izražavanja na onlajn platformama. U avgustu je državni aparat zatvorio „Ora News TV“, budući da je bila u toku istraga vlasnika tog medija.

„Dokumentovala sam  i prijavila sve incidenti koji su uticali na medije, te je sve to i ispisano u izveštaju AI, ali i prekoračenje sile u demonstracijama u maju i decembru sam zabeležila“, rekla je Blerjana Bino, istraživačica SafeJournliast Mreže za Albaniju.

Ona kaže da „SJ Mreža je takođe reagovala i obavestila evropske zvaničnike o napadima na novinare tokom demonstracije“.

„2020. je bila veoma teška godina za medije u Albaniji, medijska sloboda se degradirala. Zabrinutost za bezbednost novinara je porasla u odnosu na 2019“, rekla je ona.

Bosna i Hercegovina

Udruženje BH novinari zabaležilo je skoro 30 slučajeva ozbiljnog kršenja medijske slobode, uključujući fizičke napade i pretnje smrću novinarima i drugim medijskim radnicima. Novinari koji su kritikovali rad Vlade tokom epidemije kovida-19 suočavali su se cenzurom i sankcijama. U nekim kantonima, nezavisni novinari nisu dobijali dozvolu za pristup Vladinim konferencijama za štampu na kojima se razgovaralo o epidemiološkoj krizi.  U martu je vlada Republike Srpske izdala uredbu o zabrani „podsticanja panike i nereda“ i izrekla velike novčane kazne za prekršaje. Najmanje 18 ljudi optuženo je prema uredbi pre nego što je ukinuta krajem aprila, uključujući i lekara koji je na društvenim mrežama izrazio zabrinutost zbog nedostatka opreme i kapaciteta u lokalnim bolnicama. Vlasti Federacije BiH aktivno su nadzirale privatne profile na društvenim mrežama i krivično optužile najmanje pet osoba za „širenje lažnih informacija i panike“ u martu. Na kraju godine nije bilo verodostojnih informacija o tome da li je neka od optužbi odbačena.

„Pandemija korona virusa u 2020. ostavila je značajan, primarno ekonomske posledice na rad novinara i medije u Bosni i Hercegovini. Neposredno nakon proglašenja prirodne ili druge katastrofe sredinom marta, oko deset odsto novinara i drugih zaposlenih u medijima ostalo je bez posla, a u nizu medija raskinuti su ugovori sa honorarnim saradnicima i honorarcima“, rekla je Maja Radević iz Udruženja BH novinari.

Dodala je da je „većina medija ostala bez stalnih izvora finansiranja od svojih oglašivača“.

„Iako su novinari, udruženja i medijska zajednica, kao i članovi Evropskog parlamenta, predložili osnivanje fonda za finansijsku pomoć medijima, takve inicijative nisu razmatrane u relevantnim institucijama“, rekla je ona.

„Što se tiče broja, bilo je manje napada i pretnji u odnosu na 2019. Međutim, sve veći trend pritisaka političara, javnih zvaničnika i pravosudnih institucija na novinare je vrlo zabrinjavajući. Nasilje na društvenim mrežama nad novinarima, posebno novinarkama, takođe je u porastu, kao i govor mržnje, pretnje i uznemiravanje putem tih platformi. U većini takvih slučajeva napadači nisu sankcionisani “, rekla je Maja Radević.

Crna Gora

Nastavljen je kontinuitet nekažnjivosti napada na novinare, uključujući istraživačku novinarku Oliveru Lakić, na koju je pucano 2018. U decembru je NVO Akcija za ljudska prava pozvala državnog tužioca da pruži zaštitu Oliveri Lakić, nakon što je otkriven plan za atentat na nju. U januaru je pokrenut postupak protiv trojice novinara, koji su bili u pritvoru između 14 i 28 sati zbog „izazivanja panike i nereda“; dvoje je procesuirano. Zbog sličnih razloga privedene su i druge osobe, njih četvoro zbog objavljivanja „lažnih vesti“ o kovidu-19 na društvenim mrežama; trojica su optužena. Žalbeni sudovi ukinuli su osuđujuće presude za još dve osobe kažnjene prema Zakonu o javnom poretku zbog kritike zvaničnika na mreži.

„Prethodna godina bila je veoma izazovna u pogledu slobode izražavanja u Crnoj Gori, posebno kada je reč o sigurnosti novinara. To potvrđuje i najnoviji izveštaj ‘Amnesty International’. Najveći problem je i dalje su veoma ozbiljni napadi na novinare, kao što je pokušaj ubistva novinarke Olivere Lakić ili ubistvo glavnog i odgovornog urednika ‘Dana’ Duška Jovanovića, koji nisu dobili adekvatan pravni epilog “, Bojana Laković Kontar iz Sindikata medija Crne Gore.

Rekla je da „nedostatak kapaciteta ili političke volje za borbu protiv ovih napada izaziva strah kod novinara, koji sve više nerado istražuju teme poput korupcije ili organizovanog kriminala“.

„Nije ohrabrujuće što državni organi zaduženi za istragu ovih napada, poput tužilaštva, nisu sarađivali sa Komisijom za istragu napada na novinare i imovinu medija, niti su im pružili potrebne informacije. Takođe, godinu iza nas obeležila su tri hapšenja novinara i urednika zbog ‘izazivanja panike i nereda’, što je takođe opasan trend za hapšenje novinara zbog objavljivanja vesti “, dodala je ona.

Ona kaže da ipak nedostaju neki detalji u samom izveštaju.

„Ono što nije navedeno u izveštaju, a što takođe podstiče nesigurnost i strah među predstavnicima javne reči u Crnoj Gori, jeste sve veći trend pretnji putem društvenih mreža. Samo tokom prethodne godine, SMCG je registrovao sedam pretnji putem društvenih mreža, a u nekim slučajevima su se pretnje preselile i u ‘stvarni’ svet“, rekla je Bojana Laković Kontar.

Hrvatska

Novinari koji istražuju korupciju i organizovani kriminal i dalje su se suočavali sa pretnjama i zastrašivanjem. Prema Hrvatskom novinarskom društvu podignuto je preko 900 tužbi protiv novinara i medija zbog „kršenja časti i ugleda“. Evropska federacija novinara upozorila je da su takve tužbe imale zastrašujući efekat na novinare i medije.

Monika Kutri iz te asocijacije rekla je da je sve što je napisano u izveštaju tačno.

„Dodala bih da su tužbe u Hrvatskoj postale veliki problem jer predstavljaju ‘elegantan’ oblik napada na novinare. Mnoge od tih tužbi jesu slappovi, i one zapravo postoje kako bi novinara obeshrabrili i iscrpeli finansijski i psihički. Prošle godine je prema podacima koje je HND prikupilo bilo najmanje 905 tužbi protiv novinara i medija za većinu kojih će se najverovatnije na kraju utvrditi da su slapp. Hrvatska Radiotelevizija je bila izrazito aktivna po pitanju tužbi, pa je tako tužila gomilu drugih medija, Hrvatsko novinarsko društvo, pa čak i sopstvene zaposlene“, rekla je.

Kosovo

Istraživački novinari suočavali su se sa pretnjama, psovkama i napadima. U junu je bivši ministar za evropske integracije pokrenuo tužbu za klevetu protiv Jete Kšarra, direktorke BIRN, Kallxo.com i Prishtina Insight. U julu je Jeti Kšarra zapretio još jedan bivši ministar, a u septembru je bivši premijer Ramuš Haradinaj nazvao novinare „plaćenicima“. U oktobru je automobil novinara Škumbina Kajtazija oštećen pucnjem ispred njegove kuće u Mitrovici.

Getoarbe Muliki iz Udruženja novinara Kosova rekla je da su „nalazi ‘Amnesty International’ izveštaja u vezi sa slobodom izražavanja odraz situacije medija i novinara na Kosovu “.

„Trend napada državnih službenika i političkih zvaničnika, pretnji i linča na novinare je sve veći. Uznemirujući je jer dovodi do drugih napada i pretnji novinarima, ne samo od zvaničnika već i od civila. Broj pretnji i napada na novinare povećao se u poređenju sa prethodnim godinama, a treba napomenuti da su Jeta Kšara i Škumbin Kajtazi bili izloženi pretnjama po dva puta u toku iste godine “, rekla je.

Ona kaže da „UNK ima veoma dobru saradnju sa kosovskom policijom“.

„Kao i tužilaštvo, međutim, lanac se prekida i kada je reč o pravosuđu, jer kazne ili nisu proporcionalne krivičnom delu, ili se prolongiraju“, rekla je ona.

Severna Makedonija

Sa druge strane, Milan Spirovski iz Udruženja novinara Makedonije je iznenađen zato što ne postoji deo o Slobodi izražvanja u ovom izveštaju.

„Iznenađeni smo činjenicom da u ovogodišnjem izveštaju ne postoji odeljak posvećen bezbednosti novinara, iako je trend u 2020. zabrinjavajući i povećan u odnosu na prethodne godine. Postoji i deo u kojem kaže da je vlada radila reforme u suzbijanju dezinformacija u septembru 2020, što nije tačno jer nije bilo takvih aktivnosti „, rekao je on i dodao da su „oni iz udruženja za to poslali formalni zahtev vladi sa pitanjem koje su to reforme u vezi s tim informacijama „.

„U ovom trenutku čekamo formalni odgovor, ali u međuvremenu smo nezvanično obavešteni da u stvari takva reforma ne postoji“, rekao je on.

Srbija

Nastavljeni su fizički napadi, zastrašivanje i političke klevete na društvenim mrežama protiv medijskih radnika. U aprilu je novinarka Ana Lalić uhapšena zbog „izazivanja panike“ prilikom ispitivanja uslova u bolnicama; osoblju je zabranjeno da pruža „neovlašćene“ informacije. Novinari su nakratko isključeni sa vladinih konferencija za štampu, navodno iz zdravstvenih razloga. U julu je Ministarstvo finansija ciljalo pojedince, istraživačke novinare i 37 nevladinih organizacija za ljudska prava u zahtevu da podatke o bankovnom računu dobije prema zakonu koji se koristi za istragu finansiranja terorizma i pranja novca.

Rade Đurić iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije posebno ističe represivne mere koje su sprovođene tokom vanrednog stanja.

„Naročito kad je u pitanju privođenje Ane Lalić pod optužbom da širi paniku ili hapšenje novinara Danijela Radića i Roberta Bajtaija u Zrenjaninu zbog kršenja Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Ani je oduzet i telefon, privedena je u toku večeri, a pokazalo se da je možda pravi cilj bio namera da se pronađu i zastraše izvori informacija što je bilo jasno nakon započinjanja internih istraga proitiv NN lica koja su odavala informacije u okviru KCV“, rekao je on.

Rade je dodao da su „(prošlu) godinu posebno obeležili fizički napadi i povrede novinara“.

„Broj pretnji i napada je povećan (22 u Safejournalists bazi) u poređenju sa prethodnim periodima (2019. zabeleženo je 11 direktnih fizičkih pretnji i napada). U 22 odvojena incidenta fizički je napadnut ili je prećeno 31 novinaru i novinarki, a u našoj (NUNS) Bazi napada beležimo 20 incidenata,malo se razlikuje od SJ baze. Najveći razlog za to su nasilne demonstracije u julu, gde smo zabeležili 15 različitih napada i pretnji“, rekao je Đurić.

Rade primećuje da „postoji mnogo podataka koji ukazuju na to da su policija i pravosuđe pod gotovo potpunom kontrolom izvršne vlasti“.

„Tužilaštvo i policija postupaju selektivno efikasno u posebnim slučajevima, i to se po pravilu dešava kad su u pitanju slučajevi u kojima su napadači obični građani i lica sa zdravstvenim problemima. Većina sluajeva se i dalje odbacuje a ako se i rešava, uglavnom je u pitanju načelo oportuniteta, tj priznanja krivice“, rekao je on.