Oko 75 odsto Balkanaca veruje u teorije zavere o koroni, većina ne želi da se vakciniše

Najviše se u teorije zavere veruje u Albaniji, ali je i u Srbiji procenat visok – od 40 do 70 odsto, u zavisnosti od teorije.

Posledica raširenosti ovakvih verovanja je nepoverenje u vakcine. Samo 39 odsto građana regiona kaže da bi primilo vakcinu protiv koronavirusa – znatno manje nego u drugim delovima Evrope.

U Srbiji je taj procenat veći od regionalnog proseka – oko 50 odsto građana kaže da bi prihvatilo vakcinaciju.

U istraživanju koje je tokom oktobra sproveo IPSOS u ime ekspertske grupe „Balkan u Evropi“ BIEPAG i Evropskog fonda za Balkan, u fokusu su bile neke od najraširenijih teorija koje nude neko skriveno i navodno pravo objašnjenje za postojanje i širenje koronavirusa.

Građani su upitani o uverljivosti teorija da je virus pobegao iz laboratorije u Vuhanu, da ga je napravila kineska vlada kao bio-oružje, da ga je proizvela vlada SAD kao bio-oružje, da virus širi farmaceutska industrija, kao i da Bil Gejts planira da čipuje svetsko stanovništvo preko vakcine, što je u vezi sa 5G mrežama.

Ni za jednu od ovih teorija ne postoje dokazi, mada neke od njih nisu same po sebi nemoguće, dok druge deluju vrlo neverovatno, navode autori. Ipak, prema nalazima istraživanja, više od 75 odsto građana na Balkanu veruje bar u jednu od njih.

Većina na Balkanu protiv vakcine

Autori studije kažu da slična istraživanja u Evropi i Severnoj Americi pokazuju da okvirno jedna četvrtina stanovništva veruje u neke od teorija zavere, dok je na Balkanu taj broj dva ili čak tri puta veći.

Jedan glavnih problema je veza između raširenosti ovakvih verovanja i odbijanja vakcinacije, kaže jedan od autora studije Florijan Biber, sa Univerziteta u Gracu

„Ako pitate ljude da li hoće da se vakcinišu, istraživanja pokazuju da u većini zemalja Evrope postoji većina koja to hoće, nekada značajna većina, nekada nešto manja. Na Balkanu je obrnuto. Većina je protiv vakcine – 53 odsto u proseku kaže da bi se ne bi vakcinisalo, a samo 39 odsto da želi da se vakciniše. To je u snažnoj vezi sa verovanjem u teorije zavere koje imaju direktan uticaj na javno zdravlje i mere u toj oblasti“, ocenjuje Biber.

Verovanje prisutno u svim kategorijama stanovništva

Istraživanje je pokazalo da raširenost ne zavisi naročito od stepena obrazovanja, starosti, ili pola građana, kaže Tena Prelec sa Odseka za spoljnu politiku i međunarodne odnose univerziteta u Oksfordu.

„Pokazalo se da je verovanje u teorije zavere prisutno u svim kategorijama stanovništva, gradskim i ruralnim. S druge strane, primetan je geopolitički momenat. Ispitanici u Srbiji, recimo, imaju povoljnije mišljenje o Kini i manje veruju u teoriji zavere u vezi sa Kinom, a više u one povezane sa SAD, dok je u drugim zemljama obrnuto“, navela je Tena Prelec.

Nepoverenje u zvanične institucije i politiku se nameće kao jedan od razloga za raširenost teorija zavera u zemljama Balkana.

„Ljudi imaju osećaj da nam svet nije naklonjen“

Politikolog Dejan Jović smatra da se objašnjenje nalazi i u nasleđu komunizma i nacionalizma, kao dominantnih ideologija prethodnih decenija, kada se građanima govorilo da su okruženi spoljnim i unutrašnjim neprijateljima.

Činjenica da se region već vrlo dugo nalazi u čekaonici za Evropske unije (EU) takođe ima uticaja, ocenjuje Jović.

„Čekanje na članstvo u EU traje već 30 godina i mnogi veruju da do toga nikada neće doći. U Srbiji mnogi kažu da čak ni Zoran Đinđić nije bio dovoljno dobar da bi dobio poziv za članstvo. Poslednji primer je Severna Makedonija, koja je morala da promeni ime, pa ni to nije bilo dovoljno. To kod ljudi stvara osećaj da im spoljni svet nije naklonjen, što pogoduje teorijama zavere“, rekao je Jović na predstavljanju istraživanja.

Verovanje u teorije zavere pogotovo izraženo na Kosovu

Verovanje u teorije zavere posebno je izraženo u nekim specifičnim delovima populacije.

U srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji rezultati pokazuju da 93,7 odsto ljudi veruje da je farmaceutska industrija odgovorna za širenje virusa, a 89,6 odsto kaže da se neće vakcinisati.

Rezultati su drugačiji na nivou Srbije u celini: prema ovom istraživanju, 50 odsto građana je spremno da se vakciniše, sto je najviši procenat u regionu.