U anketi koju je provelo Udruženje BH novinari preko 77 posto novinarki navele su da im je tokom pandemije koronavirusa narušena psihička stabilnost i mentalno zdravlje, dok je 25 posto njih navelo da im je u ovom periodu narušeno fizičko zdravlje. U anketi o uticaju pandemije na položaj novinarki, ispitano je 150 novinarki iz BiH.
”Na pitanje na koji je način njihov rad pogođen pandemijom COVID-19, najveći broj anketiranih novinarki navele su povećanu anksioznost i stres te promjenu tema o kojima su do tada izvještavale”, pišu BH novinari.
Rezultati ankete su pokazali da se na organizaciju press konferencija kriznih štabova i nadležnih institucija požalilo 29,6 posto ispitanih novinarki, a navodi se i da su prilikom rada novinarke imale poteškoće u pronalaženju nezavisnih izvora informacija.
Strah od zaraze imalo je 42,1 posto novinarki, dok je nervoza preovladavala kod više od polovine ispitanica (50,7 posto). Kod 56,4 posto ispitanih novinarki je preovladavao profesionalni stres, izgaranje na poslu kod 23,6 posto njih, a većina ih je strahovala za porodicu (48,6 posto).
„Nikad nisam znala kad trebam otići na posao, kad će krizni štab pozvati na konferenciju, sve se dešavalo u pet minuta, telefon je konstantno zvonio. Stres i samo stres“, navodi se u odgovoru jedne od anketiranih novinarki.
Od proglašenja pandemije je preko 10 posto anketiranih novinarki u BiH ostalo bez posla, a rezultati ankete su pokazali i da je čak 62,5 posto novinarki navelo da se tokom pandemije znatno povećao obim njihovih radnih zadataka. Rezultati ankete pokazali su da su u nekim slučajevima (33,3 posto) radne obaveze čak duplo povećane, dok je samo 13 posto ispitanica bilo dodatno plaćeno za svoj rad tokom pandemije, a ostale ispitane novinarke su bile plaćene kao i ranije.
U jednom od odgovora anketiranih novinarki navedeno je da su u odnosu na muške kolege, žene i prije pandemije uvijek bile izložene većim pritiscima u javnosti, češćim napadima, ograničavanju i ometanju njihovog rada.
„Pojava pandemije je to samo dodatno povećala. Nažalost, svjedočila sam brojnim situacijama, kao i većina nas, da su bile izložene mnogim pritiscima, vrijeđanjima na osnovu spola, prozivkama, pa čak i nasilju.“
BH novinari pišu da najveći broj anketiranih novinarki misli da bi im ”u narednom periodu najkorisnija bila direktna finansijska podrška, ali i psihološka podrška, pomoć i edukacija, medicinska pomoć i jačanje fizičkog zdravlja, te besplatna pravna pomoć”.
Izvor: BH novinari
Filmovi o novinarima i za novinare
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.